16.

     Laboratorija je tiho brujala. Stolovi, ploče i klupe bili su pretrpani, beli zidovi prekriveni grafikonima, posterima i isečcima, i sve je jedva primetno vibriralo pod blistavim veštačkim osvetljenjem. Bilo je kao u bilo kojoj drugoj laboratoriji ma gde drugde: koliko čisto, toliko i u neredu. Prozor u uglu prostorije bio je crn i odražavao je unutrašnjost; napolju je bila noć. Zgrada je bila gotovo pusta.
     Ali za jednim stolom stajala su dva čoveka u laboratorijskim mantilima, pognuta nad kompjuterskim ekranom. Niži od dvojice kucao je kažiprstom po tastaturi ispod ekrana, i slika na njemu se menjala. Zeleni zapušači na crnom polju, koji su se migoljili, tako da su izgledali sasvim trodimenziono, kao da je ekran kutija. Slika sa elektronskog mikroskopa; polje je bilo širine svega nekoliko mikrona.
     "Vidiš, to je plazmidno obnavljanje genetskog niza", reče onaj naučnik nižeg rasta. "Identifikovani su prekidi u originalnim nizovima. Nizovi za zamenu su sintetizovani, i kada budu uneseni u ćeliju, prekidi će biti mesta spajanja, i zamene će se vezati za prvobitni materijal."
     "Kako ih unosite, transformacijom? Elektroporacijom?"
     "Transformacijom. Obrađene ćelije se injektuju zajedno sa izmenama, a obnovljenje ćelije vrše konjugalni transfer."
     "In vivo?"
     "In vivo."
     Otegnut zvižduk. "Znači da možete da obnovite bilo šta? Grešku u deobi ćelije?"
     Tako je."
     Njih dvojica zurila su u čepove na ekranu, uzgibane poput novih izdanaka loze na vetru.
     "Imaš dokaz?"
     "Vlad ti je pokazao one miševe u susednoj sobi?"
     "Aha."
     "Ti miševi su stari petnaest godina."
     Još jedan zvižduk.
     Prešli su u sobu sa miševima, mrmljajući nešto jedan drugom kroz brujanje mašinerije. Visoki se radoznalo zagleda u kavez, gde su loptice krzna disale pod strugotinom. Kada su pošli napolje, isključili su svetlo u obe prostorije. Treperenje ekrana elektronskog mikroskopa obasjavalo je prvu laboratoriju, oblivajući je zelenim tonovima. Naučnici priđoše prozoru, tiho razgovarajući. Pogledaše napolje. Nebo je bilo purpurno uoči novog dana; zvezde su se gasile. Tamo, na obzorju, dizalo se crno, masivno obličje, ravnovrha gromada džinovskog vulkana. Olimpus Mons, najviša planina u Sunčevom sistemu.
     Visoki naučnik odmahnu glavom. "Znaš, ovo menja sve."
     "Znam."