37.

     Ukupno tri dana i tri noći džinovski srebrni robot stajao je u zapanjenoj neverici, raskrečen nad ostacima Najtsbridža, blago se ljuljajući i pokušavajući da razreši brojne stvari.
     Vladina delegacija dođe da ga vidi, puni kamioni razgalamljenih novinara pitali su u direktnim prenosima jedni druge šta oni misle o svemu tome, eskadrile ratnih bombardera patetično su pokušavale da ga napadnu - ali nije se pojavio nikakav gušter. Robot je lagano osmatrao obzorje.
     Noću je bilo najspektakularnije, kada su ga svetlošću preplavljivale televizijske ekipe koje su ga neprekidno snimale, dok on neprekidno nije radio ništa.
     Razmišljao je i razmišljao i najzad došao do zaključka.
     Moraće da pošalje napolje svoje servisne robote.
     Trebalo je da ranije pomisli na to, ali imao je brojne probleme.
     Jednog popodneva, majušni leteći roboti izleteše uz pisak iz izlaza u zastrašujućem oblaku metala. Vršljali su po okolnom terenu, mahnito napadali neke stvari i branili druge.
     Jedan od njih najzad pronađe prodavnicu kućnih životinja sa nekoliko guštera, ali je u istom trenutku počeo da, u ime demokratije, brani prodavnicu kućnih ljubimaca takvom žestinom da je malo šta u okolini sačuvalo živu glavu.
     Preokret je došao kada je grupa letećih pridošlica otkrila zoološki vrt u Ridžents Parku, a naročito kuću reptila.
     Ne naučivši se oprezu iz prethodne greške u prodavnici kućnih životinja, leteće burgije i testere odnele su par krupnijih i debljih iguana džinovskom srebrnom robotu, koji pokuša da održi sa njima razgovor na visokom nivou.
     Konačno je robot izjavio svetu da su i pored sadržajne, iskrene i sveobuhvatne izmene gledišta razgovori na visokom nivou propali, gušteri su uklonjeni, a budući da je tako, robot namerava da ode negde na kratak odmor, pa je iz nekog razloga odabrao Barnmut.
     Ford Prefekt, koji je to gledao na televiziji, klimnu, nasmeja se, i uze još jedno pivo.
     Smesta su počele da se obavljaju pripreme za njegov polazak.
     Leteće alatke su pištale, testerisale, bušile i turpijale svetlošću čitavog tog dana i noći, a izjutra, zapanjujuće, divovski pokretni kran poče da se kotrlja prema zapadu na nekoliko puteva istovremeno, sa robotom koji je oslonjen stajao na njemu.
     Puzao je ka zapadu, nalik na čudni karneval, a oko njega su zujale njegove sluge, helikopteri i novinarske ekipe, kosio je zemljom dok najzad nije stigao u Barnmut, gde se robot polako oslobodio zagrljaja svog prevoznog sistema, otišao na plažu i tamo ležao deset dana.
     Bila je to, razume se, uveliko najuzbudljivija stvar koja se ikada dogodila u Barnmutu.
     Gomile su se svakodnevno okupljale oko oblasti koja je ograđena i čuvana kao robotova rekreaciona zona i pokušavale da vide šta ovaj radi.
     Nije radio ništa. Ležao je na plaži. Ležao je malčice nespretno, na licu.
     Jedan od novinara iz lokalnog lista uspeo je, kasno jedne noći, ono što do tada nije uspelo nikome na svetu - naime, zapodenuo je kratak, razumljiv razgovor sa jednim od servisnih robota koji su čuvali oblast.
     Bio je to izuzetan proboj.
     "Mislim da u tome postoji dobra priča", poverio se novinar preko cigarete ponuđene kroz ogradu od čeličnih karika, "ali mi treba lokalni ugao. Imam ovde listu pitanja", produžio je, nespretno kopajući po unutrašnjem džepu, "možda možeš da mu ih doturiš, njemu, kako god ga zvao, da ih na brzaka pogleda."
     Mali, leteći, džepni šrafciger rekao je da će videti šta može da učini, pa je otpištao.
     Odgovor nije nikada došao.
     Međutim, neobično je da su se pitanja na parčetu hartije manje ili više u potpunosti slagala sa pitanjima koja su prolazila kroz masivna, bitkama izbrazdana industrijska kola robotovog uma. Bila su sledeća:
     "Kako ti se dopada što si robot?"
     "Kako ti se dopada što dolaziš iz dalekog svemira?"
     "Kako ti se dopada Barnmut?"
     Rano sledećeg dana počelo je pakovanje stvari i posle nekoliko dana postalo je jasno da se robot priprema da zauvek ode.
     "Pitanje je", reče Fenčerč Fordu, "možeš li da nas ubaciš na brod?"
     Ford divlje pogleda na sat.
     "Moram da se pobrinem za neke ozbiljne nedovršene poslove", uskliknuo je.

     Gomila se tiskala da priđe što je moguće bliže divovskoj srebrnoj letelici, što baš i nije bilo mnogo blizu. Neposredni perimetar bio je ograđen i oko njega su patrolirali mali, leteći, servisni roboti. Oko toga bila je postavljena vojska, koja nikako nije bila u stanju da prodre u taj unutrašnji perimetar, ali se gadno uzjogunila da nikoga ne pusti da prodre kroz nju. Ona je zauzvrat bila okruženi kordonom policije, da li zbog toga da se zaštiti javnost od vojske ili vojska od javnosti, ili, pak, da bi se zajemčio diplomatski imunitet divovskog broda i da bi se sprečilo postavljanje listića za parkiranje - to nikako nije bilo jasno i predstavljalo je predmet mnogih rasprava.
     Ograda unutrašnjeg perimetra trenutno se demontirala. Vojska se neprijatno komešala, nesigurna kako da reaguje na okolnost da će, kako izgleda, razlog zbog koga se ona tu nalazi jednostavno da se podigne i ode.
     Džinovski robot se oko podneva popeo na brod, a sada je bilo pet sati i više nije viđen ni nagoveštaj od njega. Mnogo toga se čulo - još škripanja i tutnjave iz unutrašnjosti letelice, muzika miliona skrivenih kvarova; ali osećaj napetog iščekivanja u gomili nastao je zbog činjenice da su svi napeto iščekivali da budu razočarani. Ta divna, neobična stvar došla je u njihove živote, a sada će naprosto da ode bez njih.
     Dvoje ljudi su bili naročito svesni tog osećaja. Artur i Fenčerč uznemireno su pogledom pretraživali gomilu, nemoćni da igde u njoj uoče bilo Forda Prefekta, bilo ikakav nagoveštaj da je imao makar i najblažu nameru da se tu nađe.
     "Koliko je on pouzdan?" upitala je Fenčerč klonulim glasom.
     "Koliko pouzdan?" ponovi Artur. Šuplje se nasmejao. "Koliko je plitak okean?" odvratio je pitanjem. "Koliko je hladno Sunce?"
     Poslednji deo robotovog prevoznog sistema upravo se unosio unutra, a nekoliko preostalih odeljaka ograde perimetra bilo je sada složeno u podnožju rampe, čekajući da pođe za sistemom. Vojnici na straži oko rampe značajno su se kočoperili, naredbe su se kevtale tamo-amo, održavali su se žurni sastanci, ali ništa, razume se, nije moglo biti učinjeno da se išta izmeni.
     Beznadežno, i bez ikakvog određenog plana, Artur i Fenčerč gurali su se napred kroz gomilu, ali pošto je čitava gomila takođe pokušavala da se progura napred kroz gomilu, to ih nije dovelo nikuda.
     Posle nekoliko minuta više ništa nije ostalo van broda, svaki zasebni komad ograde bio je na brodu. Činilo se da nekoliko letećih testerica i libela vrši poslednju proveru oko mesta, a onda su i same otpištale unutra kroz divovski ulaz.
     Prošlo je nekoliko sekundi.
     Zvuci mehaničkog haosa iz unutrašnjosti promeniše jačinu i lagano, teško, divovska rampa poče da se izvlači iz dvorana 'Harodsa'. Zvuk koji je to pratio bilo je komešanje hiljada napetih, uzbuđenih ljudi na koje niko nije obraćao ni najmanju pažnju.
     "Stoj!"
     Megafon zalaja iz taksija koji uz škripu točkova stade na rubu zida gomile.
     "Došlo je", lajao je megafon, "do velike naučne provale! Boja. Proboja", ispravi se on. Vrata se otvoriše i napolje iskoči jedan mali čovek, poreklom negde iz blizine Betelgeza, odeven u beli mantil.
     "Stoj", ponovo je povikao i ovog puta izvukao kratku, zatupastu, crnu šipku sa svetiljkicama po njoj. Svetiljkice kratko namignuše, rampa se zaustavi u svom usponu, a onda, pokoravajući se signalima iz Palca (za koga polovina elektronskih inženjera u Galaksiji stalno pokušava da pronađe sveže načine blokiranja, dok se druga polovina neprekidno upire da pronađe sveže načine blokiranje signala za blokiranje), lagano se opet spusti.
     Ford Prefekt dograbi svoj megafon iz taksija i poče kroz njega da galami na gomilu.
     "Mesta", vikao je, "mesta, molim, ovo je veliki naučni proboj. Ti i ti, iznesite opremu iz taksija."
     Potpuno nasumce pokazao je prema Arturu i Fenčerč, koji su se na silu progurali kroz gomilu i u hitnji skupili uz taksi.
     "U redu, želim da raščistite prolaz, molim vas, za dva važna naučna instrumenta", brujao je Ford. "Niko neka se ne uznemiruje. Sve je pod kontrolom, ništa nema da se vidi. Reč je samo o velikom naučnom proboju. Samo mirno sada. Važna naučna oprema. Raščistite prolaz."
     Gladna novih uzbuđenja, obradovana ovim naglim ukidanjem razočaranja, gomila se oduševljeno povuče i poče da se razmiče.
     Artur je bio malčice iznenađen kada je video šta je odštampano na kutijama važne naučne opreme na zadnjem sedištu taksija.
     "Drži haljinu preko njih", promumlao je Fenčerč dok ih je vadio i pružao joj ih. Žurno je izvadio velika kolica za robu iz supermarketa, koja su takođe bila zaglavljena na zadnjem sedištu. Začangrljala su po tlu, a onda su zajedno natovarili kutije na njih.
     "Raščistite prolaz, molim", povika Ford ponovo. "Sve je pod valjanom naučnom kontrolom."
     "Kazao je da ćete vi platiti", reče taksista Arturu, koji smrknuto izvadi nekoliko novčanica i plati mu. Začuo se udaljeni zvuk policijskih sirena.
     "Pokret, tamo", povika Ford, "i niko neće biti povređen."
     Gomila ponovo nagrnu i zatvori se za njima, dok su oni mahnito gurali i vukli čegrtava kolica iz supermarketa kroz otpatke prema rampi.
     "Sve je u redu", nastavljao je Ford da viče. "Ništa nema da se vidi, sve je gotovo. Ništa se od ovoga stvarno ne događa."
     "Raščistite prolaz, molim", zabrujao je policijski megafon iz pozadine gomile. "Došlo je do provale, raščistite prolaz."
     "Do proboja", dreknu Ford kao da želi da se nadmeće, "naučnog proboja!"
     "Ovo je policija! Raščistite prolaz!"
     "Naučna oprema! Raščistite prolaz!"
     "Policija! Pustite nas da prođemo!"
     "Vokmen!" dreknu Ford, izvadi iz džepa pola tuceta minijaturnih kasetofona i baci ih u gomilu. Usledile su sekunde potpunog meteža, što im je omogućilo da dovuku kolica iz supermarketa do ivice rampe i da ih popnu na njen rub.
     "Drž' se dobro", promumla Ford i pusti dugme svog elektronskog palca. Pod njima, divovska rampa zadrhta i poče lagano da se podiže.
     "U redu, deco", rekao je kada je uskomešana gomila ostala pod njima i kad su počeli da se penju uz iskošenu rampu u utrobu broda, "izgleda da smo krenuli."