22. ČETVRTA: Vatreno jezero

     "Kako ti se čini?" upita Gundalinu željno i nestrpljivo.
     Rid je zurio u displeje i lagano klimao glavom. "Izgleda dobro..." Obavili su manje strukturne popravke na izvađenoj pogonskoj jedinici, pod Gundalinuovim rukovodstvom ali na Ridovo navaljivanje, a sad je Rid uneo njihov uzorak zvezdopogonske pametne materije u komoru. Gundalinu je hteo da sačeka dok se vrate u civilizaciju, ali je Rid navaljivao, insistirao, znajući da je Gundalinuova potreba da sazna svakako velika koliko i njegova, i da Gundalinuovo refleksno osećanje odgovornosti može biti savladano ako se radi o iskušenju koje je u dovoljnoj meri neodoljivo.
     Pokušao je, i pokazalo se da je bio u pravu. Zvezdopogonska plazma ušla je u matricu gde je i trebalo da bude. Posmatrali su, na displejima, slike tog procesa: plazma se smeštala u svoj novi dom. Koliko je Rid mogao videti, osećala se odlično. Ova pogonska jedinica bila je neverovatno dobro očuvana, ako se ima u vidu da je izvađena iz vode, iz olupine bogovi-znaju-koliko stare. Ali, upravo zbog zvezdanog pogona, ništa se ne ponaša po zakonima poznatog univerzuma u domašaju Vatrenog jezera, koje leži u širem regionu nazvanom Nakrajsveta. Ako je plazma želela da ova jedinica bude sačuvana, kao što sad želi da sebi pribavi izlečenje... "Mislim da je srećna", reče Rid napokon.
     Gundalinu priđe bliže, zagledan u slike na ekranima. "Onda sam srećan i ja..." Podvrisnu, od čistog olakšanja. "Bogovi, nikad nisam bio ovoliko srećan! Hvala vam, bogovi!"
     "Ni ja." Rid je te reči silom istisnuo, maltene se daveći njima; oduševljenje mu je ostalo u grlu kao mrtvorođenče. Dohvati kalibrator. Tvrd, težak u njegovoj pesnici, kao kamen. Pogleda nazad, ka Gundalinuu. "Zato što mi više nisi potreban..." Zamahnu, ciljajući ka Gundalinuovoj glavi.
     Gundalinu je već uveliko reagovao: šesto čulo, stečeno tokom mnogih godina policijskog rada, javilo mu je nešto što nije mogao znati. Krikom pozva vojnike koji su besposličili napolju; istovremeno se baci unazad, da bi se izmakao pre nego što ga Ridog zamah sustigne. Ali nalete na sto, koji je stajao u skučenom prostoru iza njega.
     Ridova pesnica sa kalibratorom ga tresnu po jednoj strani lica, odbaci ga nazad na hrpu opreme. Gundalinu pade, a preko njega se sruči kiša elektronske opreme. Ostade ležeći nepomično; Rid vide krv; obrte se brzo oko sebe, jer u šator je već banuo Hundet. Narednik je jednim pogledom video sve; pušku za paralizovanje, koju je držao u šakama, sad diže do ramena.
     Rid besomučno poseže za nožem koji mu je bio za pojasom i hitnu ga, nemajući vremena da nanišani makar i približno; uzdao se u instinkt i svoje savršene reflekse. Sečivo se zabode Hundetu u prsa. Bio je to protivudar toliko jak, da se Hundetovo kretanje napred zaustavilo. Hundet, nepomičan, kao da ostade agonijski okačen u vazduhu, tokom jednog beskrajnog trena, zatim ga noge izdadoše i on se prostre po podu, licem nadole. Za manje od jednog otkucaja srca Rid se stvorio kraj njega, na mestu gde je Hundet ležao u bari crvenog koja se počela stvarati. Gurnuo ga je nogom, prevrnuo.
     Mrtav. Hundetove oči piljile su u njega mržnjom bez treptaja dok se Rid saginjao i čupao nož iz leša. Obrisao je sečivo o Hundetovu uniformu, ravnodušno, i vratio ga u korice na svom opasaču. Podiže pušku, proveri njenu napunjenost energijom. Podesi je na maksimalnu snagu udara; tako nameštena, paralisala je čoveka sasvim, čak i na velikoj udaljenosti, a iz bliza je ubijala. Sa puškom u rukama, Rid iziđe.
     Borac Sarun je stajao na otvorenom prostoru između kupola, neodlučan. Lice mu je bilo napeto i zabrinuto dok je posmatrao Niburua i Anankea, koji su stajali i gledali ka laboratoriji. Izrazi na licima sve trojice naglo se promeniše kad se na izlazu pojavi Rid sa Hundetovom puškom.
     "Ni makac!" povika Rid, ali nije bilo potrebno da se trudi da to govori. Sarun je stajao već skamenjen, a izraz na njegovom licu menjao se ka žalosnoj izdanosti. Počinjao je da shvata šta se događa. Pogleda opet Niburua, pa Anankea, sa nevericom; njegova puška se poče kolebati.
     "Baci je", reče Rid, čineći pokret svojim oružjem. Sarun odbaci pušku od sebe i diže ruke. Nastavi krišom da viri ka šatoru, nadajući se bezizgledno da će još neko izići odatle. "Niburu", reče Rid. "Ananke. To je to. Dobili smo sve po šta smo ovde došli, i više. Ulazite, da počnemo - hoću da se ta zvezdopogonska jedinica unese u trifibiju sad, odmah. Odlazimo, čim sredim neke detalje." Pođe nekoliko koraka bliže Sarunu, na domet smrtonosnog dejstva, i opet diže pušku. Sarun naglo sede na pesak: kolena su mu popustila. Rid pomače pušku za toliko na dole, nišaneći u njega.
     "Ne, Rid!"
     Rid besno spusti pušku, videći da mu je Niburu stao tačno pred cev. "Bog te tvoj! Beži mi s puta, kopile glupavo."
     Ali Niburu je stajao nepomično, a njegovo telo bilo je štit između uzdrhtalog mladića i puške. "Ne moraš to da uradiš. Zašto bi?"
     "Da, moram. Sklanjaj se." Rid učini pokret puškom na jednu stranu. Osećao je da mu lice otvrdnjava. "Idi nekud ako nećeš da gledaš. Ali, jebo te, beži mi s puta. Sad!"
     "Ne. Ne dam da ga ubiješ." Niburu stade još uspravnije, belog lica, stisnutih usana. Bio je, stojeći tako, jedva nešto viši od vojnika koji se iza njega uzdigao na kolena, ali Rid nije nalazio ništa apsurdno u tim proporcijama. Ananke polako, kao da je hipnotisan, pođe napred, spreman da doda svoje telo ljudskom štitu. Ridove šake jače stegoše pušku.
     Ali tek što je poče opet dizati, Anankeov pogled odluta na jednu stranu, privučen nekim neočekivanim kretanjem. Rid pogleda tamo, i opsova videći kako nešto - kako neko zamiče za krivinu kanjona, punim trkom, prema Jezeru vatre.
     Rid pojuri u šator. Jednim pogledom vide sve što ga je zanimalo. Kroz otvoreni suprotni zid šatora ulazila je dnevna svetlost. Gundalinu je pobegao.
     Rid se stušti za njim, niz kanjon, ostavljajući za sobom Saruna, zaboravljenog. Gundalinu je bio važan, njega je morao zaustaviti. Jer Gundalinu je krenuo ka Jezeru, a Rid nije razumeo zašto. Kanjon kao da se otegao u večnost, svetlucav od vrućine, i Rid najzad poče da se pita da li Jezero vrši neki pomak u realnosti oko njega, neko rastezanje prostorvremena sa ciljem da on nikad ne sustigne svoju divljač. Umalo se nije udavio onog dana: Jezero je zaštitilo Gundalinua. Jezero Gundalinua voli...
     Ali Rid najzad izlete iz kanjona na obalu, a tamo je bio Gundalinu, stajao je siluetovan paklenim sjajem Jezera, na golom, namučenom kamenu. Licem okrenut ka Jezeru, dizao je ruku da nešto baci...
     "Gundalinu!" povika Rid, istovremeno dižući pušku, i odmah opali.
     Gundalinu, pogođen, posrnu, ali ruka je u zamahu produžila napred i ispustila ono što je do tog trena držala, ma šta to bilo. Onda Gundalinu, potpuno umrtvljenog nervnog sistema, pade na plažu. Rid vide kako neki predmet, odveć mali da bi se mogao identifikovati, nestaje u prelivima svetlosti.
     Potrča napred, čučnu, i prevali Gundalinuovo bespomoćno telo na leđa. Gundalinu je sad gledao gore, u Rida, ogreban i okrvavljen ali potpuno svestan.
     "Š'a je to bilo?" reče Rid razbešnjeno. "Š'a si bacio u Jezero?"
     Gundalinu nije odgovorio, niti je mogao odgovoriti, jer su svi voljni pokreti njegove muskulature bili onemogućeni. Disao je istrzano i plitko. Pogođen je gadno, snagom dovoljnom da onesposobi autonomni nervni sistem. Ali Rid vide kako u očima palog čoveka gnev i izdanost polako nestaju, a na njihovom mestu se pojavljuje trijumf.
     Rid ga u svakom slučaju ritnu, za 'kaznu' što ne odgovara, ali zapravo iz čiste zle volje ili iz nekog mračnijeg razloga. Gundalinuovo lice se ugrči bolom. Rid se uspravi, gledajući ka Jezeru; motrio je, poluslep, nastojao da vidi neki znak. I vide ga - poremećaj, talasić, treptavo sjajnu transfiguraciju na jednom mestu, u beskraju distorzija koje su se nastavljale svuda oko njega. Maltene je osećao šta se događa... ostvarivala se vizija koje se najviše plašio. A ipak, nešto u njemu bilo je prepuno divljenja pred čudesnim.
     "To si uradio, a?" reče, gledajući opet Gundalinua. "Virus, a? Inficirao si celo jebano Jezero!" Kleknuo je, dohvatio Gundalinua za znojava prsa košulje, izvukao ga u sedeći položaj. Drugom šakom je stisnuo Gundalinuovo lice, na kome se jasno videla modrica od pada, i zadržao ga tako da su se gledali oči u oči. Gundalinu je bez treptanja gledao Ridu u oči, a onda je sklopio kapke samo jednom, lagano, kao da klima glavom.
     Rid mu udari šamar, žestok; oseti Gundalinuov bol sa istom onom vrtoglavom mešavinom užasa i zadovoljstva koju je osećao i kad se neki bol događao njemu samom. "Nameravao sam da te ubijem zato što sam morao, zato što si znao previše... Ali sad je prekasno za to. Sad ću morati da te ubijem samo iz osvete." Ispusti Gundalinua, tako da ovaj pade leđima na mrljastu površinu kamena. Ustade.
     Podigao je pušku za paralisanje i uperio je u Gundalinuovu glavu. Gundalinuovo lice se nije izmenilo, nije moglo. Ali u Gundalinuovim očima Rid Kulervo vide očaj i stravu... jad, izneverenost, gubitak. Usta cevi polako potonuše ka tlu, Ridove ruke su se spuštale, najednom lišene snage; u vidnom polju njegovog uma ponavljalo se ono buđenje kad je otvorio oči i video crvene stene i blješteće nebo i Gundalinuovo lice koje se nadnosilo nad njega, i shvatio da ga je čovek koga je on maločas pokušao ubiti spasao od davljenja.
     Njegov bes i njegova rešenost udavili su se u bistroj, slatkoj reci uspomena. Prisetio se svega što su postigli zajedno, natprirodnog načina na koji su se njihovi umovi uklapali u jednu celinu, saznanja da nikad ranije nije imao sardnika koji... koji... Okrete leđa Gundalinuovoj goloj ranjivosti, zagleda se u zaslepljujuće previranje Jezera, u lice Haosa. Osluškivao je krike Jezera u svojoj glavi. Ali ono se već menja, zahvaljujući onome što su njih dvojica stvorili, transformiše se u nešto novo, u Red...
     Zavitlao je pušku kroz vazduh, gledao ju je kako leti kovitlajući se, kako opisuje luk i nestaje u izmaglici koja je izokretala i pogled i oči. Nestaje isto kao epruveta koju je Gundalinu bacio.
     Okrete se; oči su mu gorele od vizije, a ruke drhtale. "Ilmarinen..." prošaputa. Pade na kolena i pridiže Gundalinuovu glavu, pritisnu je na svoje lice, na svoje usne. Spuštajući pogled, vide da Gundalinu zuri gore, u njega, obuzet zabrinutošću i nerazumevanjem, kroz senovite rešetke njegovih prstiju lišenih nerava. Ilmarinen... Zatim, implozija njegovog uma; crna jama u njegovom srcu pokidala je sve koherentne misli, rastrgla ih na komade.
     Klimavo se digao na noge, počeo gledati sad u Jezero, pa opet u Gundalinua, još jednom obuzet naglim besom. "Zašto si me naterao da to uradim? Moram te ubiti!" Njegova ruka istrže nož iz korica na opasaču, kao da je vođena svojom voljom, zasebnom; njegovo telo još jednom kleče pored Gundalinua. Pritisnu sečivo Gundalinuu na grlo. Sad je drhtao celim telom, ali je ostao u tom položaju, nesposoban da dovrši pokret, bolom nepodnošljivog gubitka paralisan u istoj meri kao i njegova žrtva.
     Pade unazad, a nož mu ispade iz ruke i zazveča po izrovašenoj površini vrućeg kamena. Ispod šaka je osećao pritisak nebrojenih vriskajućih usta i bezumnih očiju. "Diži se!" povika, sada vičući sam na sebe. "Ustani i uradi to! Uradi to! Uradi to!" Dohvati opet nož.
     "Rid!"
     Rid diže pogled, vide, sa osećanjem bliskim neverici, da se na izlazu iz kanjona pojavljuje Ananke; priseti se da on i Gundalinu nisu sami u kosmosu, nisu poslednja dvojica živih na svetu.
     "Rid! Ovamo!" Ananke je mahao rukom, pokazivao ka logorištu, i vikao glasom jako utanjenim, visokim.
     "Štaaa?" povika Rid besno, skačući na noge, držeći nož u pesnici.
     "Kedalion kaže da moramo da odletimo odavde odmah!"
     "Zašto?"
     "Zato što je pozvao armiju!"
     Rid opsova sa nevericom. Prinudi sebe da spusti pogled ka Gundalinuu još jednom, poslednji put... vide trokrako odličje koje je na Gundalinuovim prsima blistalo kao zvezda, začu hrapavi zvuk njegovog mukotrpnog disanja. Rid pipnu privesak sa soliusom koji je visio ispod njegove, Ridove, košulje. "Onda, živi, proklet bio", reče on glasom koji je drhtao. "To u svakom slučaju neće biti važno. Mi smo dobili ono što je nama potrebno." Izmahnu teškom čizmom unazad, pa je iz sve snage zari Gundalinuu u slabinu; ostade vrtoglav od olakšanja što je čuo Gundalinuov slabi, nehotični jauk.
     Potrčao je, i zaustavio se tek kad je stigao do mesta gde je Ananke stajao i čekao ga. Tresnuo je Anankea po ramenu, da ga trgne iz stanja zurenja sa opuštenom facom.
     "Je l' mrtav?" upita Ananke slabim glasom, zureći još ka Gundalinuovom nepomičnom telu.
     Rid ga je, ne odgovarajući nijednom rečju, počeo gurati ispred sebe, nazad ka logoru.
     "Niburu!"
     Kad su stigli do logorišta, Niburu je stajao pored trifibijskog vozila. Ruke je držao prekrštene na grudima, kao da mu je ovo samo još jedna poseta gradu. Preko ramena je imao okačenu još jednu pušku za paralizovanje. Rid ni za sekund nije poverovao u izraz smirene kontrole na tom licu. Saruna nije bilo nigde na vidiku; dakle, Niburu ga je sigurno nekud poslao. Rida to više nije interesovalo. Vojnik Sarun je samo mala nezgoda, detalj, nepovezani končić u jednoj mreži u kojoj su se iznenada pojavile ogromne razderotine...
     Rid krupnim koracima pođe preko logorišta, ka Niburuu, stežući nož i sad u pesnici, ne mareći za činjenicu da Niburu ima pušku a on ne. Niburu je gledao njegovo prilaženje, ali nije činio nikakav pokret da skine oružje s ramena.
     "Je s' ti pozvao vojsku?" prasnu Rid Kulervo, gledajući dole, u Niburuovo lice okrenuto naviše.
     Niburuovo telo kao da se skupilo u sebe kad se Rid nadneo nad njega, kao da ga je spopao neki otelotvoreni demon osvete. "Jesam", reče najzad, tiho ali razgovetno.
     "Zašto!" viknu Rid i vide trzaj Niburuovog lica.
     "Zato što bi ga ti ubio, da nisam." Saruna.
     Rid usisa dah gorućeg vazduha. "Na osnovu čega si tako siguran da te neću ubijem sad?" reče, nameštajući sečivo noža tako da Niburu vidi u njemu odraz svog lica.
     Niburu, sa naporom, odvrati pogled od noža. "Zato što sam ti pilot", reče, bistrih očiju, staloženim glasom. "Zato što sam ti potreban."
     Rid je ogorčeno zurio u njega, ne govoreći ništa, ne pomičući se.
     "Gazda, vreme je da se čistimo odavde." Niburu trzajem glave pokaza ka vozilu. "Sve što je važno, već je ukrcano, sem nas."
     "Znači ti s' stvarno spreman da umreš da bi spas'o onog cvilećeg metiljavka", progunđa Rid. "Štaviše, mi ćemo svi izginuti, sva trojica, samo da bi on preživeo, tako da vlada Četvrte može da nastavi da mu ga nabija u dupe sve do kraja njegovog bednog života."
     Niburu je praznim pogledom zurio u njega.
     Rid mu opali težak šamar, tako da Niburu pade na tlo. "Da li ti je ikad palo na pamet", povika on, "u tvojoj želji da postigneš pravdu, da će Četvrtaši da motre na kretanje ove letilice, i da je obore?"
     Niburu diže ka njemu ustakljen pogled. "Ne mogu nam ući u trag ovde..." Strese glavom.
     "To ti ne znaš", reče Rid trljajući svoje oznojeno lice. "Ovde čovek ni u šta ne može da se pouzda, to si čuo! Gundalinu je vakcinisao jezero našim mikroviralom, glupanderu govnasti! Sad samo bogovi znaju šta će ovde biti."
     Niburu poblede. "Ja..."
     "Kako si mislio da preživimo izvan zone Jezera, da se bar domognemo Forzgejta - a da i ne pominjem stizanje do orbite i do našeg broda, sad kad si tako uspešno skrenuo pažnju na nas? Šta misliš, zašto mi je bilo potrebno da nema svedoka!"
     "Mislio sam..."
     "Ne, nisi mislio", zareža Rid. "Kretenu jadni, nisi ti ništa mislio, nisi mislio uopšte!"
     "Ali ipak možemo da se izvučemo. Imamo zvezdopogon."
     "Nije dovoljno..." Rid zaćuta, napola namršten. Imaju jednu pogonsku jedinicu; Gundalinu mu je pokazao programiranje. U njoj ima pametne materije, ali u količini jedva dovoljnoj za replikaciju, ni približno dovoljno za početak rada... za prenošenje broda kroz interstelarni prostor. Ali ako on uspe da pobudi jedinicu na ma kakvo reagovanje, možda će uspeti prebacivanje, za tren oka, oko ove planete, do jedne određene orbitalne putanje... Osećao je kako iz bučnog sudaranja pojedinih delova njegovog uma počinje da se rađa neka harmonija. Fokusirao se ka mogućnostima; misli su poletele zasenjujućom jasnoćom. Njegov um je tako reagovao samo na probleme čiji odgovor leži u čistoj logici; nikad ni na šta drugo.
     Povukao je Niburua da ustane, gurnuo ga grubo prema ulazu trifibije. "Nadaj se da imaš više pameti nego što ja mislim da imaš, pilote. Jer ako si pogrešno ocenio, mrtav si. Mrtvi smo svi."