27. KAREMOF: Imanje Aspundhovih

     Gundalinu je stigao, tačno na vreme i, za promenu, sasvim sam, pred ulazna vrata palate K. R. Aspundha. Bila je to kuća u stilu seoskog plemića; sa njenog krova prelivalo se obilje cvetnih puzavica, a čitava zgrada se uklapala, zaslugom majstora i umetnika koji su je pravili, u brežuljkasto okolno zemljište, kao da je njegov deo. Na vrata je izišao, da ga dočeka, Aspundh lično, u tamnoj, srebrnim nitima protkanoj odeći na kojoj je srebrni trolist upadljivo sijao. Dok su doticali dlan o dlan, u znak pozdrava, Gundalinu je osetio kratkotrajni, skriveni znak dobrodošlice onome ko je 'stranac daleko od doma'.
     "Dobro je što si došao", reče Aspundh pokazujući mu, pokretom, da uđe u kuću.
     Gundalinu je usporio hitnju svojih koraka, da ne bi prestizao starijeg čoveka. Namerno je svoju pažnju skretao na maestralnu upotrebu svetlosti u Aspundhovoj kući, na igru senki na zidu, majstorski izvedene šare u ćilimu; a domaćin ga je vodio sve dalje i dalje, kroz kuću kojoj kao da nije bilo kraja. "Živiš sam?" upita Gundalinu.
     "Da, ne računajući osoblje. Posećuju me moja deca, naravno, i moji unučići." Nije rekao da li je njegova žena umrla ili naprosto izišla iz njegovog života. Gundalinu pomisli na svoju majku, koja je bila arheolog, i koja je, kad je njemu bilo pet godina, napustila svoju porodicu zbog toga što se u njoj osećala nesrećno. Mislio je da će posle tolikih godina otići da je vidi, čim se vrati na Karemof, jer ona bi sad mogla samo da se ponosi njime, ništa drugo. Međutim Vanu je potražio informacije i saznao da je poginula još pre tri godine. Klasična arheologija kao profesija bila je, po nivou opasnosti po život, kombinacija mikrohirurgije i demontaže nađenih bombi. Njena istraživačka ekipa iskopala je neku mašinu iz Stare Imperije, mašinu koja je u sebi sadržavala pametnu materiju; i otkrila, prekasno, da je došlo do opake degeneracije te pametne materije. Dogodila se katastrofalna eksplozija koja je uništila celo to nalazište i sve oko njega, kilometrima unaokolo. Nije bilo preživelih... Hodao je dalje, najednom nesposoban da nastavi sitnu konverzaciju.
     Stigoše do dnevne sobe čiji su veliki prozori, oivičeni vitražima, gledali na Aspundhove izvrsne ornamentalne bašte. Aspundh je seo na nisko sedište pokriveno jastučićem, pored jednog stola sa intarzijama od ametista. Na stolu su već bile dve čaše hladne kao led, po kojima se hvatala kondenzovala vlaga iz vazduha, i bokal sa nekim pićem. Gundalinuu se slika odjednom poče uznemirujuće udvajati, osećajem 'već viđenog': kao da je već jednom gledao ovaj sto i zatim kroz ove prozore. Aspundh je radoznalo podigao pogled ka njemu, i čekao.
     "Osećam se kao da sam ovu sobu već video", reče Gundalinu, pokušavajući da slegne ramenima; prstima, diskretno, proveri da li je intarzirana ivica stola ispred njega realna.
     "Čudno je, kako se to dešava ljudima, zar ne?" reče Aspundh i osmehnu se. "Odabrao sam ovu sobu zato što me uvek podseća na Tiamat. Poslednji put kad sam sedeo s nekim i razgovarao o Tiamatu, to je bilo u ovoj sobi."
     ... vrtovi. Pa smo pili lith i jeli ušećereno voće..." Te reči su odjekivale u njegovom pamćenju. Primeti da Aspundh još zuri, sa iščekivanjem, u njega. Nađe opet svoj glas. "Ti ljudi sa kojima si razgovarao, Kej-Ar... da li je s njima bila i sibila po imenu Luna Svetlohodna?"
     Aspund je sedeo i još nekoliko dugih trenutaka ga samo proučavao. Gundalinu zaključi da starac ocenjuje da li mu može poveriti tajnu čije odavanje bi se moglo shvatiti kao nečasno ili čak izdajničko. "Da", reče Aspundh konačno.
     Gundalinu sede pored stola, zato što su mu kolena odjednom postala nejaka. "Bogovi..." promrmlja. Diže pogled ka starčevim opreznim očima. "Doveli su ti je neki krijumčari tehnologije. Luna mi je opisala ovu sobu - svaki detalj. I šta ste svi pili, čak i da su gledali na tridiju kako stari Singalu stiče rang teha, upravo kad si ulazio." Aspundove oči su zasijale, ali rekao nije ništa. "A ja sam se pitao zašto bi, za ime hiljadu predaka, časni K. R. Aspundh primio teh-krijumčare na čaj..." nasmeja se, "a kamoli počinio izdaju, da bi pomogao jednoj proskribovanoj sibili da se vrati na Tiamat, gde će moći da kaže narodu istinu o onome što im mi radimo." Nagnuo se napred. "Znao si", reče tiho. "Da se ona mora vratiti. Zar ne?"
     Aspundh dotače sibilski znak; njegovo lice se nabora krivicom i uspomenama. "Rekao sam joj tada da moram biti odgovoran pred jednim višom autoritetom. Ona mi je rekla da je dobila poziv od sibilske mreže. Nosila je trolist - samim tim bila je stranac daleko od kuće, sa pravom da se pozove na višu pravdu, mada to tada nije znala." Diže pogled. "Znaš šta je postala." To nije bilo pitanje.
     "Kraljica Tiamata."
     Aspund se skameni; onda polako odmahnu glavom. "Dakle, bilo je istina."
     Gundalinu klimnu glavom.
     "A kakve veze imaš ti sa svim tim, i sa njom, Bi-Zi Gundalinu? Pamtim te kad si dečak bio. Nisi bio od one vrste za koju bih očekivao da..." Zaćuta, kao da shvata kako to zvuči.
     Gundalinu se osmehnu setno. "Nisam ni ja očekivao... dok nisam upoznao Lunu. Bio sam u to vreme inspektor, i dogodilo se da me je zarobila jedna banda nomada-pljačkaša koju smo gonili. Prema meni su postupali... loše. Smatrao sam... pokušao sam samoubistvo, kao što je moja porodična čast zahtevala... ali nije uspelo." Ogoljavao je svoju bolnu tajnu, tako, suočen sa Aspundhovim netremičnim pogledom. "Oni su zarobili i Lunu, kad se vratila na Tiamat i zaputila u Karbankl. Upoznao sam je tada, u vreme kad nisam imao više nikakvu nadu u spas... niti u ma kakvu budućnost. Ali ona me je navela da vidim da je moj život sveti dar, a ne prljava krpa koju treba odbaciti. Pobegli smo zajedno. Onda, kad smo stigli u grad, pomogao sam joj da nađe svoju... da postane Kraljica. Mogao sam - i bila je moja dužnost - da je uhapsim. Znao sam gde je bila, šta je, kakve će posledice nastati... verovatno bolje nego ti. Znao sam šta mi je dužnost. Ali nisam mogao nikako drukčije..."
     "Zato što ste oboje nosili ovo?" upita Aspundh blago, pokazujući na trokraki znak.
     Gundalinu odrečno zavrte glavom. "Nisam bio čak ni sibil, u to vreme. Ali sam postao njen ljubavnik." Oborio je pogled, da ne vidi izraz koji je, posle shvatanja, nastao na Aspundhovom licu.
     "Vidim", reče Aspundh, ne videći. Gundalinu je samo čekao, zurio u svoje šake, pitao se da li je pogrešio što je ovde došao. Međutim, nekoliko trenutaka posle toga Aspundh je uzdahnuo. "Sada nosiš taj znak, a isti si čovek koji si bio i onda. Da joj nisi pomogao, ne bi postala Kraljica... Da joj ja nisam pomogao, pa potom ona tebi, ti bi sad bio mrtav, ili doživotno nasukan na Tiamatu. Umesto toga, postao si jedan od vođa svog naroda, i vratio nam zvezde. Dakle, ko može stvarno reći da li je iko od nas dvojice, pomažući njoj, učinio izdajstvo ili čin dubokog patriotizma?"
     Gundalinu opet diže pogled i osmehnu se. "Hvala ti, Aspundh-ken."
     "Hvala tebi, Gundalinu-ken. Hvala ti što si mi omogućio da saznam, po prvi put posle toliko godina, da su u Velikoj igri bar jednom ostvareni dobici veći od gubitaka." Odmahnuo je glavom, spustio pogled. "Ponekad mi je sukob između lojalnosti prema mom narodu i lojalnosti prema Kartografima bio veliki teret. Poslednjih godina počeo sam na stvari da gledam nešto filozofskije, možda zbog boljeg uvida, ili prosto zbog godina. Promenilo se moje gledanje na svrhu Igre. Ipak, dobro je čuti... Nego, reci mi, da li je istina ono što si rekao o svojoj želji da se vratiš na Tiamat?"
     Gundalinu klimnu glavom. "Jeste. Veoma sam čvrsto naumio da se vratim čim saobraćaj bude ponovo uspostavljen, i to da se vratim kao novi predsednik Vrhovnog suda."
     Aspundh se napola namršti. "Zašto?"
     "Zato što sam ja odgovoran za ono što će se uskoro desiti tom svetu, tom narodu... i zato što im neće biti data nikakva pravda, ako se ja ne nađem tamo da je silom sprovedem."
     "Pa, krupna je to ocena, možda prevelika da je jedan pojedinac izriče", reče Aspundh blago. "Na osnovu čega misliš da je istinita?"
     "Imam uši. Političke grupe koje zahtevaju skori povratak na Tiamat žele od te planete samo jednu jedinu stvar - vodu života. Čak i ljudi kao Gelvastan i Pernate smatraju da je Tiamat zaostao, varvarski svet, sa marginalnim resursima - svet za koji se ne bi ni vredelo truditi, da nije vode života. Niko drugi neće obratiti pažnju na sudbinu Tiamata, dok šteta ne bude učinjena; svi će biti zauzeti, prezauzeti, drugim stvarima. Njihova kratkovidost će uništiti sav onaj napredak koji su Tiamatovci postigli pod rukovodstvom svoje Letnje Kraljice, zato što Hegiška neće želeti, kao što nikad nije ni želela, da Tiamatovci steknu sposobnost da se usprotive eksploataciji."
     Aspundh klimnu glavom. "Počinjem da uviđam šta hoćeš da kažeš. Jesi li pominjao ove teme na nekom sastanku Kartografa?"
     Gundalinu odmahnu glavom. "Tek opipavam situaciju. Znam šta moram učiniti. Ali, kao što kažeš, izbor između vernosti svome narodu i vernosti nečemu što izgleda kao interes opštiji i širi - može biti nesiguran, težak. Ne samo tebi ili meni. Još nemam osećaj za one točkove unutar točkova, čije postojanje primećujem u unutrašnjim krugovima Zlatne Sredine ovde."
     "Dakle, političke grupe koje si pomenuo nisu samo u kancelarijama vlade Hegemonije?"
     "Nisu."
     "U tom slučaju, moje mišljenje o tvojim sposobnostima ocenjivanja stvari postaje još povoljnije", reče Aspundh smeškajući se bledo. "Postoje zaista točkovi u točkovima, naime ima mnogo tih različitih, međusobno opozitnih stavova o tome kako bi bilo najbolje igrati Igru. Mislim da ti mogu pomoći s tim u vezi..."
     Gundalinu je protrljao oči i klonuo nazad, među jastuke. "Bogovi - toliko sam umoran od pokušavanja da se u svemu tome snađem." Pogleda svoje šake. "Toliko dugo nosim ovo u sebi, a nikad nije bilo nikoga s kime bih to mogao deliti. Ponekad čovek stekne utisak da ništa od toga ne postoji stvarno, zapitam se da li živim u lažima, da li sam možda poludeo od vlasti i pohlepe, kako je moguće da verujem da ja jedan stvarno znam šta je najbolje za sve ostale ljude; kao što veruju svi drugi manipulatori..."
     "Budi spokojan, sibile: meni zvučiš savršeno razumno." Gundalinu ga pogleda zahvalno. "Ali, reci mi - na osnovu čega si bio toliko siguran da meni možeš poveriti tu tvoju tajnu krivicu? Nisam verovao da sam na glasu kao tip sa najvećim razumevanjem za tuđe slabosti, ili najliberalniji."
     "Luna." Gundalinu slegnu ramenima, nasmehnu se kratko. "To je bilo dovoljno."
     Aspundh klimnu glavom. Izraz njegovog lica ostade ironičan. "Uzgred", reče on, "znaš li šta se dogodilo sa tim krijumčarima tehnologije koji su je doveli ovamo, i vratili na Tiamat?" Zastao je. "Među njima je bila i jedna moja rođaka."
     Gundalinu zamalo da se nasmeje sa nevericom, videći izraz koji je nastao na Aspundhovom licu, ali se uzdrža. Nejasno je pamtio da je K. R. nasledio ovo imanje od od nekog svog starijeg brata, kome su usled nekog skandala oduzeli časti i titulu. "Kad su ulazili u atmosferu Tiamata, policija je opazila njihov brod i oborila ga; po Luninim rečima, žena po imenu Elsevir je tad poginula."
     Aspundh načini grimasu i skloni pogled.
     "Žao mi je", promrmlja Gundalinu, više se ne pitajući zašto je K. R. Aspundh pozivao švercere na čaj; ali, čudeći se kako je mogao toliko godina da veruje da svi ostali ljudi vode besprekoran život savršeno u skladu sa svojim javnim licem.
     "Kraj jedne duge priče." Aspundh uzdahnu, i Gundalinu vide da se bore na tom licu produbljuju. "Kad već govorimo o nedovršenim poslovima, šta će biti sa tobom i sa Lunom? Odakle ti utisak da baš ti imaš neizbežnu odgovornost za njenu sudbinu i njen svet? Jesi li još i sad zaljubljen u nju?"
     "Jesam." Gundalinu na stolu steže pesnice. "Hoću reći, mislim da jesam... Bogova mu, pobeglo je već skoro devet godina - a njoj šesnaest. Osim toga, udali su je za nekog drugog." Kod tih reči njegov glas je posustao. "Ali video sam je jednom, u transferu; razgovarao s njom. Rekla je da sam joj potreban..." Oseti da mu se vrelina diže u obraze.
     "I jesi, sudeći po onome što si mi rekao", reče Aspundh blago. "Ali ti bi zapravo hteo da znaš da li te ona još hoće, zar ne?"
     Gundalinu klimnu glavom. Nagla čežnja zatvorila mu je grlo.
     "Recimo da stigneš na Tiamat, a ona te neće, šta onda?"
     Gundalinu duboko udahnu. "Kao što kažeš... biću joj, bar, potreban." Njegova se usta trznuše.
     "Zna li ona o tvom otkriću? Zna li uopšte da ćeš doći, i da će Hegemonija doći, i ovog puta ostati zauvek?"
     "Ne zna... Ja sam, ovaj, hteo da prvo budem sto posto siguran da će se to sve dogoditi, pa tek onda, tek onda..." Zastade. "A treba i naći... posrednika u koga mogu imati poverenja..." Još jednog sibila ili sibilu, da bi nastao trougao bez koga međuzvezdani kontakt nije moguć.
     "Razumno", reče Aspundh, kao da ne primećuje da se njegov gost preobrazio u mucaviog idiota.
     "Mislim da sam medijuma našao." Gundalinu ovlada glasom, i suoči se sa Aspundhovim upornim odmeravajućim pogledom. "Jesam li?"
     Aspund se nasmešio; nešto nalik na simpatiju pojavilo se u njegovim očima. "Ako je tako, možda nije preuranjeno javiti joj odmah sad."
     Gundalinu usisa dah iznenađenja. "Voljan si - odmah?"
     Aspundh klimnu glavom. "Spreman? Pitaj, odgovoriću."
     Gundalinu proguta svoju nevericu i klimnu glavom, shvatajući da je već godinama spreman za ovaj trenutak, da je odavno uvežbao šta će joj reći, kako će je naterati da shvati. Poče izgovarati reči koje će obojicu preneti u sibilski transfer, otvoriti liniju komunikacije koja će napokon dati Luni i njemu slobodu da pitaju i da odgovaraju...