34. KAREMOF: Imanje Aspundhovih

     B. Z. Gundalinu je stajao, osmehnut, na rubu jednog savršeno potkresanog, ogromnog travnjaka. Njegova venčana žena je počela uvodno objašnjenje za svoje najnovije delo. Travnjak se nastavljao, zatalasan kao more vino-crvene boje, kroz suton, prema dalekoj 'obali' gde je počinjao 'kontinent' šume. Gosti koje je K. R. Aspundh pozvao bili su razasuti po travnjaku; među njima je vladalo ćutanje puno iščekivanja.
     "Izvedba uskoro počinje...?" reče Aspundh prilazeći mu. Gundalinu se, sa rukama u džepovima, okrete da pozdravi njihovog domaćina.
     "Jest." Izvuče ruku iz džepa da pogleda na sat. "Kroz tačno dva minuta i dvadeset sekundi, u trenutku izlaska sunca. Želeo sam da Vam zahvalim što ste bili tako ljubazni i pozvali moju ženu da premijerno izvođenje svog novog dela izvede upravo ovde, Aspundh-ken. Ni bogovi sami ne bi mogli izabrati perfektniji ambijent za to. Na onoj našoj kamenčini ne bi bilo ni mesta za jednu takvu priredbu, iako je reč o proslavi našeg braka."
     "Ah, da, to mi je Gundalinu-bhai rekla. Ona je jedinstvena i šarmantna žena."
     Gundalinu se osmehnu i obori pogled. Onda opet pogleda pejzaž: lavanda-plavo nebo zore prožimalo se sjajem ružičaste i kajsija-boje, dok su poslednji krhki ostaci noćnih aurora bledeli sa neba. On priguši nagon za zevanjem.
     "O-ho", reče Aspundh i tiho se nasmeja. "Je l' to zbog doba dana, ili zbog društva?"
     Gundalinu žestoko odmahnu glavom. Osećao je da mu se lice jako zacrvenelo. "Ni jedno, ni drugo, uveravam Vas", reče tiho. "Ili... ili je možda ipak doba dana; ali Dhara je insistirala da se delo mora prezentirati tačno u trenutku izlaska sunca. Što se mene tiče, ja sam na stimulantima već tri dana bez prestanka; ali moje telo to ne prihvata onako dobro kao kad sam bio student." Dodirnuo je flaster neupadljivo prilepljen za zadnju stranu njegovog vrata. "Gore u brodogradilištima, proizvodni programi su kasnili. Samo zahvaljujući seriji srećnih slučajnosti - nazovimo to čudom - uspeo sam da siđem ovamo, na predstavu. A bio sam zaista uveren da mi to neće uspeti. Što bi bilo odvratno."
     Aspundh se osmehnuo, sa kratkotrajnom, nepročitljivom zabavljenošću. "Dakle, Vaše prisustvo ovde je čudo podareno od samog Proviđenja", reče on.
     "Vaša ponuda da budete sponzor za ovu njenu izvedbu bila je zadovoljstvo i čast za Dharu, a i za mene", dodade Gundalinu, iskreno. "Dobro je videti Vas ponovo, Aspundh-ken."
     Aspundh slegnu ramenima u znak skromnosti. "Čast je moja. Divim se njenom radu već godinama - i Vašem. Zato sam smatrao da je vreme - i da je odavno bilo vreme - da još jednom popričamo, Gundalinu-ken; u svetlu naših zajedničkih interesa. Znam da Vaše slobodno vreme praktično ne postoji, ali zato postoje izvesni stranci daleko od svog doma, koji imaju iste preokupacije kao mi..." On pogleda preko ramena, ka svojoj kući, i uveri se da ih sada više niko ne čuje. "Hteli bi i oni da popričaju s tobom."
     Gundalinu pogleda na tu stranu, trgnut iznenadnošću tog poziva. Osvrte se da pogleda mesto gde je stajala Pandhara Netanjar, spremna da svakog trenutka počne.
     "Neće ona primetiti da te nema", šapnu Aspundh, tonom izvinjavanja ali i hitnosti. "Vratićemo se pre nego što se izvedba završi."
     "Pahhh...." Jednim pogledom na Aspundhovo lice uverio se da ovaj poziv nije bio učinjen olako, i da nije od onih koji se mogu odbiti. Klimnu glavom, samo jednom, i pođe za starijim čovekom unutra.
     Prolazili su kroz sobe, sada prazne, i najzad stigli do jedne koja je gledala na tiho, sa svih strana zatvoreno unutrašnje dvorište. U toj sobi je čekalo petoro ljudi, tri žene i dva muškarca; svi su sedeli, udobno namešteni na sofe oko jednog stola. Na udubljenoj površini stola igrali su tan. Ta površina bila je sva od intarzije, sa obrascima od umetnutog poludragog kamenja, da bi se naznačile geometrijske kompleksnosti tana; činilo se da je sto veoma star.
     On opet diže pogled, radoznalo osmatrajući jedno po jedno lice. Jedna žena i jedan muškarac bili su van-Karemovci; druge dve žene i jedan muškarac, Karemovci. Aspund ih sve predstavi: jedna od Karemovki bila je T. D. C. Dhaki, naučnica koju je znao po njenom renomeu. Druga je bila policajka, inspektorica: info-pločica na njenoj uniformi pokazivala je reč 'Kitaro'. Ona je preko uniforme nosila i oznaku sibilstva; nju je gledao trenutak duže, jer sibila u policiji nije bilo mnogo, a osobito je žena sibila bilo malo. Onda pogleda malo bolje i uvide da su svi prisutni u ovoj prostoriji ne samo članovi organizacije Kartografa, nego i pripadnici sibilske mreže.
     Aspundh ga pokretom pozva na jedno mesto za stolom. Gundalinu sede na jastuče, a Aspundh pored njega, sa vidnom teškoćom starosti. Oni koji su već bili za stolom sad su, sa svoje strane, odmeravali njega.
     "Tradiciju ćemo danas odbaciti", reče Aspundh, pružajući se napred da pokupi figure za igru, načinjene od kristala raznih boja, koje su ostale razbacane po stolu. "Vreme je ograničeno, a stvari koje moramo razmotriti su važne." Okrete se Gundalinuu. "Pri našem poslednjem susretu rekao si mi da nisi siguran u koga možeš imati poverenja, i da osećaš postojanje frakcija i rivalstava u samoj Zlatnoj Sredini."
     Gundalinu se tužno osmehnu, i klimnu glavom. "Čovek koji mi je pomogao da ovladam zvezdopogonskom plazmom - pokazalo se da radi za Bratstvo." Opet osmotri njihova lica, jedno po jedno. "To je bilo moje prvo, najgrublje buđenje. Ali od povratka kući, sve više osećam da kad u mesnom odboru kažu 'u interesu Hegemonije' zapravo misle 'u interesu Karemofa'. A ja, iskreno rečeno, ne verujem da su te dve stvari jedno isto."
     "Lekcija koju su meni dali naši zajednički poznanici sa Tiamata, još pre izvesnog broja godina", reče Aspundh. "Teška lekcija, ali razjasnila mi je mnogo što-šta. Oduvek silno volim Karemof, i verujem u naš način života, možda i preterano, ako se uzmu u obzir iskustva moje porodice. Ali u poslednje vreme uviđam da mi je to limitacija, a ne vrlina... I mnoge druge stvari sam naknadno shvatio, na svom putu do punog razumevanja ovog poretka." Slegnuo je ramenima. "Istina o stvarima je beskonačno komplikovanija, a ipak i prostija, nego što će iko od nas ikad znati. To je lekcija koju si ti usvojio mnogo brže nego ja, Gundalinu-ken."
     Gundalinu obori pogled. "Imao sam neke zapanjujuće uporne učitelje, Aspundh-ken", reče tiho. "Ponekad mislim da moto nas koji živimo po pravilima Kartografa ne treba da glasi 'Postavljaj prava pitanja' nego 'Nemaj puno poverenje ni u koga'."
     "Oba ta saveta su valjana", reče I. L. Robanvil, drugi Karemovac.
     Gundalinu ga pogleda. "Prema tome, koja pitanja u vezi sa mojom pouzdanošću želite da mi postavite?"
     "Veruješ da znaš, bolje od onih koji Hegemonijom upravljaju, možda bolje i od samih Kartografa, šta je dobro za Tiamat", reče Robanvil sa osmejkom. "Ja bih, valjda, voleo da znam do koje mere se ti pouzdaješ u sebe, po tom pitanju..."
     Gundalinu zamalo da se nasmeje. Ipak, znao je da pitanje nije postavljeno olako. "Ako ne bih imao puno poverenje u sebe, verovatno ne bi trebalo ni da započinjem ma šta od ovoga", reče polako. "Ali, ako stalno ne preispitujem svoje motive, verovatno sam lud...Verujem da sam zaslužio pravo da u sebe imam onoliko poverenja koliko ga imati moram."
     "Zaslužio si da se tebi veruje više nego većini ljudi, komandante Gundalinu", reče Den Vadams, jedan od tuđina. "Zato smo ovde... Tvoja postignuća su impresivna. Reci mi, veruješ li da su izuzetne stvari, koje su ti se u životu dogodile, bile rezultat tvojih sopstvenih nastojanja, inteligencije, ili puke igre slučaja... ili je možda ipak moguće da si deo nekog plana tako velikog i složenog da ne možeš sagledati čak ni obim svoje uloge u njemu?"
     Gundalinuove usne se malo uvrnuše. "Verovao sam u sve to, u pojedinim momentima. Ali kad bih u ma koju od tih postavki verovao stopostotno, vi biste, pretpostavljam, imali pravo da me ubijete."
     "Otvoreno govoreći, Gundalinu-sadhu, mi više volimo da preobraćamo nego da prisiljavamo, ako je ikako moguće", reče Robanvil. "Ako je neko stvarno lud, ne predstavlja realnu opasnost za nas. S druge strane, ako je neko dovoljno uticajan i inteligentan da bitno promeni tok ljudske istorije u našem kutku galaksije, moramo ga uzeti u obzir. Ako bismo glumili boga, donošenjem odluke da li neko takav treba da živi ili da umre, bilo bi to ne samo nemoralno, nego i strašno rasipno u pogledu ljudskih resursa. Mi takve ljude ne bismo ubijali, nego regrutovali."
     "A onda biste se trudili da ih ubedite da je vaša verzija univerzalne istine jedina prava, i da ste vi na pravoj strani u Velikoj igri...?" Gundalinu je dovršio Robanvilovu misao, i to propratio novim ironičnim osmehom.
     Odgovoriše mu, svuda oko stola, klimanja glavom i osmesi, pola od ironije a pola u znak potvrde.
     On opet baci pogled na Aspundha. Najednom se osećao kao u dvorani ogledala. "Jeste li vi svi zaista sibili i sibile, ili ste samo to okačili da biste pridobili moje poverenje?"
     Zgledali su se, a zatim rekli, redom, isto: "Pitaj, odgovoriću."
     Pitao je. Jedno po jedno, padali su u transfer, i davali mu tačno onaj odgovor koji je očekivao. Onda pogleda Aspundha, sada sa iščekivanjem.
     "Oni Kartografi koje ti dobro znaš, a koji sebe nazivaju Zlatnom sredinom, nalaze se pod dominacijom karemovskih interesa. Pojedini kabali na drugim svetovima Hegemonije su u savezništvu sa njima, neki zato što žele da imaju silu Karemofa iza sebe, drugi zato što imaju računa da podržavaju status quo", reče Aspundh. "Znaš da Kartografi postoje na svim onim svetovima gde i sibilstvo, dakle i na onima koji nisu u sastavu Hegemonije. Kartografska organizacija postoji već veoma dugo, i ima veliki uticaj u nekima od tih mesta. Među Kartografima ima frakcija gotovo isto onoliko koliko ima i mesnih odbora na osam hegemonijskih planeta. Pojedina frakcija privuče neku od lokalnih ličnosti, zatim počne da se menja... a vlast korumpira, kao i uvek. Ono što je učinjeno tvojoj braći, upečatljiv je primer opasnosti sa kojom smo suočeni kad god se pojavi tumor kao što je Bratstvo. A takve mutacije pojavljuju se sve češće, u organizaciji toliko drevnoj i prostorno razvučenoj."
     "Govoriš o svim tim... ograncima... Kartografa kao da ne pripadaš ni jednome", reče Gundalinu.
     "Svi smo mi ćelije nervnog sistema te organizacije", reče Aspundh dotičući na trenutak svoj trolist. "Moram to tako da nazovem, jer nema bolje definicije. Svako od nas, kao individua, pripada nekom kabalu našeg kartografskog reda, ali, istovremeno, svi mi u ovoj sobi smo deo jednog višeg nivoa organizacije. Ne dospevaju svi sibili na ovako visok nivo, ali svako ko ovde dospe je sibil. Ili sibila."
     "Bogovi", promrmlja Gundalinu. "Točkovi unutar točkova. A gde je mozak... ako mi je dozvoljeno da to saznam?"
     Aspundh odmahnu glavom. "Ja čak i ne znam odgovor na to pitanje... Rekao bih da ne zna ni ma ko drugi ovde." Pogleda jedno po jedno lice. "Može li se tvrditi da nebo ima kraj?"
     Gundalinu se seti 'parabole o nebu' koju je svojevremeno bio prisiljen da nauči, poput nebrojenih drugih prividno nasumičnih informacije čiji smisao je, malo po malo, počinjao da uviđa. "'Živeo sam ispod oblaka'", poče on da recituje, "'i ne sumnjajući da išta postoji iznad njih. Onda sam se digao, i našao se među oblacima, i pomislio da razumem nebo. Pa sam se digao nad njih, i video da je nebo infinitno."
     "Ako ti je potreban neko na koga se možeš osloniti, ovaj znak ti je najpouzdaniji indikator koji se u ovom univerzumu može naći, Gundalinu-ken", reče Aspundh.
     "Hvala ti", odgovori Gundalinu, osećajući kako se njegova maglom pritisnuta vizija budućnosti lagano rasvetljava. "Hvala svima vama." Opet klimnuše glavom. On ustade od stola i pruži ruku Aspundhu koji uz njegovu pomoć ustade.
     "Dobru ti sreću želim u tvojim poduhvatima daleko od doma, Gundalinu-sadhu", reče Robanvil najednom. Gundalinu je zastao, osvrnuo se da ga pogleda. "Tiamat je", nastavi Robanvil, "planeta koju su svi, pa i Kartografi, predugo potcenjivali. Utoliko će teža biti tvoja budućnost na njoj. Neka blagoslov tvojih predaka ide s tobom."
     Gundalinu klimnu glavom, sada bez osmeha, i pođe za Aspundhom napolje.
     Stigli su na otvoreni prostor upravo u trenucima kad su aplauzi i povici divljenja počeli da popuštaju. Gundalinu, sa velikim osećanjem uskraćenosti, uvide da je propustio celo celcijato izvođenje novog umetničkog dela svoje žene.
     Pandhara pođe ka njemu, kroz divljenje gomile, sijajući od zadovoljstva. Videla ga je, ali se njen izraz lica nije promenio; Gundalinu zaključi, sa olakšanjem, da je Aspundh bio u pravu. Toliko je bila, do sada, preokupirana, da nije ni primetila njegovo odsustvo.
     Ona mu pruži ruke. "Dakle, Bi-Zi?" reče, sa željnim iščekivanjem. "Šta misliš o venčanom poklonu koji si dobio?"
     Prihvatio je njene šake u svoje, zadržao ih, osmehnuo joj se, silno zahvalan, i rekao: "Nezaboravno."