37. TIAMAT: Karbankl

     "Daklem, rođače, fini kermes. Treb'o bi češće 'vako da priređivaš."
     Danakil Lu se okrenuo, osmehujući se iako je čuo da mu to govori Kirard Set, čija je sama pojava najčešće bila dovoljna da mu pokvari raspoloženje. "Ja, na žalost, imam samo jedno dete čije venčanje mogu proslaviti", odgovori mu Danakil Lu. "Ali bolje jedno nego nijedno." Sa širim osmehom pogleda mimo Kirarda Seta, ka licu svoje kćeri koja je, na drugom kraju sobe, plesala uz tradicionalnu muziku za venčanje, sva zračna od sreće. Merovi... Nedavno mu je saopštila da su se ona i Tamis zavetovali jedno drugom prošle godine. Danakil je u teritorijama Leta živeo tako dugo, da mu letnjački običaji više nisu smetali; nije se bunio kad se Merovi iselila iz njihove gradske kuće i otišla da stanuje kod Tamisa, u njegovim sobama u Palati. On i Klaveli su ipak viđali svoju kćer skoro svakodnevno.
     Sad je Merovi napunila sedamnaest godina, a to je bilo dovoljno i za formalniju svadbu, zimačku, usklađenu sa običajima stranaca. Tim povodom, Danakil Lu je pronašao u sebi osećanje za tradiciju - osećanje i neočekivano, i snažno: želju da ritual prelaska njegove ćerke u svet odraslih bude obeležen onako kako se to u njihovoj familiji radi već mnogo pokolenja.
     Pijuckao je, sa uživanjem, uvozno vino iz kristalnog vrča. I te vrčeve, i to vino dala im je Kraljica kao svoj poklon, iz preostalih zimačkih zaliha u Palati; postigla je da svadbeno veselje njenog sina i Danakilove ćerke bude tako izuzetno, da je čak i Kirard Set bio impresioniran. "E, ajd' izvini", reče on Kirardu, zato što je primetio da mu Klaveli maše sa druge strane sobe. "Lepo da mi se zabavljaš."
     Otišao je odatle, opuštajući pleća i pogurujući se malo, srećan što se udaljuje iz Kirardove orbite; a Kirard odluta na drugu stranu, kroz gomilu. Leđa su opet počinjala da ga muče, kao što je Ngenet svojevremeno i predskazao. On potisnu tu misao iz uma, nastojeći da se koncentriše na sadašnjost, pa reče nečujnu molitvu Dami Morskoj - sve svoje, malobrojne, molitve upućivao je Njoj, još od dana kad su ga prognali u Leto - sa molbom da svi budu i u budućnosti jednako srećni kao sad.
     Klaveli je stajala sa Lunom i Ukresom pored jednog ogromnog sanduka ukrašenog poput čamca; u sanduku je bila hrpa poklona za mladence. Još jednom je nestrpljivo mahnula rukom dok se on približavao. "Ajde, šećeru moj matori, nameštamo se za sliku!"
     "Šta, u sred ovog da nas neko slika?" reče on. Gledao je okolo, iznenađen: nigde niko sa platnom i bojama, niti sa štapićima ugljena. U blizini su, međutim, stajali Tor Zvezdošetna i Šotvin Talasojahač, zaneti u energične konsultacije u nad nekom skalamerijom neodređeno poznatog izgleda. "O Majko-sviju-nas, je l' im ono kamera?"
     Luna klimnu glavom. "Fotoaparat", reče. Njen izraz lica bio je negde između zabavljenosti i nestrpljenja. Ćušnula mu je nešto u ruke. "Skrpili su ga nekako, ugurali su i neki akumulator unutra. Ajde, Šotvine! Kasnim. Moram ići..."
     "Ti, da ideš?" reče Ukres. "Kuda, u sred Tamisovog venčanja?"
     Pogledala ga je. Sve veselje nestalo je sa njenog lica. "Pa rekla sam ti. Imam sastanak sa Kapelom Dobraventurom."
     "Ih, oči ti Damicine!" reče Ukres mršteći se. "Što nije mogla i ona da dođe na venčanje? Onda bi ti bar mogla da glumiš da ti je ovo na umu."
     "Neće ona na zimačku svetkovinu", reče Luna Svetlohodna.
     Danakil Lu pogleda Kraljicu koja je upravo dolazila na mesto pored njegove žene; vide u njenim očima nesrećnost koju njen glas nije otkrivao. Spusti pogled ka toj stvari koju mu je Kraljica Luna stavila u šaku: zapanjujuće uverljiva trodimenzionalna slika Tamisa i Merovi kako se ljube, slika uhvaćena u nekoj čaroliji koja je zauvek sačuvala taj njihov momenat radosti. Pipnuo je sliku probno, i prst je prošao kroz likove kao da su halucinacija, a onda dotakao neku ravnu površinu koju on nije mogao videti.
     "Uooosmeh-heh!" uzviknu Tor, malo saplićući jezikom.
     Digao je pogled prema fotoaparatu, ali već osmehnut.

     Ukres je sklonio pogled sa nemilosnog oka fotoaparata čim je Tor završila sa zarobljavanjem njihovih duša u unutrašnjost te mašine. (Neki delić njega uvek će misliti tako: seme sujeverja zaostalo iz detinjstva, vremenom transformisano u neudobni biser ironije.) Luna ga dotače po ruci na tren, kao da se nešto izvinjava; on se okrete da je pogleda, ali, već je nestajala u masi, odlazila.
     Namrštio se, pogledao opet nazad ka Klaveli i Danakil Luu koji su, glava uz glavu, bili nadneti nad isti takav hologram njihove kćeri i njegovog sina; Tor im je upravo dodavala još jednu sliku, na kojoj su bili oni sami. Odjednom izgubivši želju da tu sliku vidi, Ukres odluta odatle. Muzički 'bend' na drugom kraju sale upustio se u još jednu tradicionalnu pesmu; Ukres u kesi na svom opasaču potraži sviralu. Još pre nekog vremena uzeo ju je nazad od Ariel, zato što se pokazalo da nju ta frulica ne interesuje stvarno. Sada je, čujući kako muzička grupa svira, osetio želju da se pridruži. Bila je to, među mnogobrojnim privilegijama koje su došle sa njegovim položajem u društvu, jedna od vrlo malog broja koje su stvarno nešto značile njemu lično: kad je hteo negde da svira, praktično niko nije odbijao njegovo učešće. A svest da se kvalitetom svoje svirke neće obrukati bila je jedna od malobrojnih preostalih stvari u životu kojima se još sa razlogom ponosio.
     "Ćale..."
     Okrenuo se, iznenađen Arielinim glasom iza sebe. Pogledao je nju i njenu odeću poput duge namotane u zamahe tkanina; dugu kosu sapetu u pokušaju da se oponaša neki komplikovani van-tiamatovski stil. Kad god je pogledao Ariel, podsetila ga je na Lunu, na način od koga mu se srce stezalo; međutim, danas ga je, naglo i udarno, podsetila na nekog drugog. Arienrod. Žmirnuo je, prinuđujući sebe da vidi samo svoju kćer, mladu curu koja voli stvari iz inostranstva: zar nije i on u mladosti bio takav? "A?" reče on.
     "Gde ode keva?"
     "Na sastanak sa Kapelom Dobraventurom."
     Ariel načini zgađenu facu i uzdahnu. "A gde je bakili? Tamis je rekao da ona i Bora dolaze na svadbu. Trebalo je da mi donese nekoliko tiler-školjki da napravim češljeve. Zar još nije stigla?"
     Osmotrio je gomilu svadbenih zvanica, uviđajući, sa čuđenjem, da nije video ni Boru ni nju; znao je da se njihov dolazak očekivao. "Pa, ne znam", reče.
     "Znači trebalo je ranije da pođu", reče ona, stresajući glavom nestrpljivo. "Propustiće sve."
     "Možda ih je zadržalo neko nevreme", reče Elko Til Grejmaunt prilazeći Arieli s leđa, spuštajući šake na nju kao da je to odavno navikao, i žmirkavo gledajući njenog oca.
     Ukres oseti da se počinje mrštiti; ne reče ništa. Ariel se samo osmehnula i pogurala bliže uz momka. Bar nije pokazivala, zasada, da je nešto posebno zainteresovana za Elkoa ili za ma koga drugog, ali je Elko Tel stalno navaljivao na nju kao insekt na cvet. Ukres se ne jednom zapitao da li bi Elko Tel bio i upola toliko zainteresovan za njegovu kćer kad ne bi znao da će ona biti sledeća Letnja Kraljica. Perspektiva da mu Kirardov jedini sin bude zet nije mu se dopadala. "Šta ti to pričaš?" reče on. "Meteorološki izveštaj je bio, da su vremenske prilike duž cele obale odlične."
     Elko Tel slegnu ramenima. "Može naleteti i oluja. Biva to, često, a onda stradaju manja plovila. Naročito ako mator svet upravlja..."
     Ukres ga pogleda besno. Spremao se da ga izgrdi što baksuzira putnicima. Ali vide da iza Ariel staje i Merovi, sa vencem od cveća u kosi. Njene sive oči preletale su radoznalo preko njihovih lica. Ukres se, zato, samo nasmeši, na isti način kao njen otac kad je gledao holo-sliku. Videći njegov osmeh, Ariel i Elko Tel se okrenuše i zagledaše u Merovi, sa nečitljivim izrazima lica.
     "'Ste vid'li Tamisa?" upita ona.
     Ukres poče: "Ja, ne, i to već duže..."
     "Ja ga vid'o", reče Elko Tel. Ukresu se učini da čuje primesu zlobe u tom glasu. "Otiš'o na sprat, sa Brejnom, koji hoće da mu čestita na ženidbi." Pogledao je Ariel, uzvijajući obrve, zatim Merovi, kojoj se osmehnuo; a Merovina faca bila je uštinuta nekom emocijom kojoj Ukres nije mogao odrediti ime.
     Ariel, sada bez osmeha, opet pogleda Elko Tela, i izvuče ruku iz stiska njegove šake. "Baš me briga", reče ona. "Igra mi se." Ode, ostavljajući Elkoa tu. On, međutim, brže-bolje pođe za njom, kroz gomilu, do mesta gde su mnogi drugi već plesali - igre stare, igre sa drugih svetova, uz muziku koja je vremenom postala jedinstvena smesa različitih kulturnih nasleđa; kao i čitav njihov svet.
     Ukres opet pogleda Merovi, i vide kako nešto tajnovito, nešto očajno, ispunjava njeno lice, dok je gledala kako Ariel i Elko Tel bez reči odlaze. Osećajući da se ovde radi o nečem ozbiljnijem, a ne samo o olakoj neučtivosti mlađarije, Ukres je nežno dotače po ruci. "Sad ću ga naći, i poslati tebi."
     Klimnula je glavom i osmehnula se.
     Prošao je kroz zabavu, ka stepeništu koje je počinjalo u zadnjem delu sobe. Usput mu se isprečio Kirard Set, naslonjen na ogradu stepeništa. Kirardov osmeh je bio neugodno sličan sinovljevom. "Slobodno je, sad nema nikog unutra", reče, pokazujući ka WC-u.
     Ukresovo mrštenje se vrati. "Tamisa tražim. Je l' gore?"
     Kirard Set slegnu ramenima. "Jeste." Uklonio se s puta, ali se izraz njegovog lica za nijansu promenio. Ukres oseti hladnoću u stomaku: bilo mu je jasno da bi sad trebalo da se okrene i vrati među goste. Međutim, držao ga je Kirardov osmeh, nežno podrugljiv.
     Počeo se penjati na drugi sprat kuće. Začuo je tihe glasove, sve jasnije, onda je prepoznao da je jedan od njih Tamisov. Stižući na vrh stepeništa, vide dve figure kako se grle u mutnoj svetlosti. Trgnuti njegovim nailaskom, njih dvojica su prekinuli svoj zagrljaj, i on ih je tad jasno video - Tamis, čija blistava venčana košulja je visila raskopčana, i mladi Brejn, iz tog društva sa kojim je Tamis večito lunjao. Brejn ga je do tog trenutka milovao po golim prsima.
     Vide naglu krivicu, naglo očajanje u Tamisovim očima. Njegov sin se tako suočio sa svojim ocem, na dan svog venčanja. Brejn je uzmakao, gledajući svuda osim u njih, i nestao niz stube.
     "Tamise", reče Ukres, a ovaj se trže kao od udarca. "Šta je to bilo...?" Pokretom pokaza ka praznom mestu gde je Brejn do tada stajao.
     "Ništa. Samo je on... ja..." Tamis se zacrveneo, privijajući košulju uz sebe, i sagnuo glavu. Trolisni znak se zagubio negde u naborima odeće.
     "Damicu ti tvoju, i sve ti bogove!" uzviknu Ukres. Zgrabio ga je za ramena i tresnuo o zid. "Mizerijo jedna... zar na dan venčanja? A imaš divnu ženu koja te voli i koja tamo dole pita gde si? Zašto?"
     "Nisam mog'o da odolim", promrsi Tamis. Te reči bile su jedva čujne. Prtljao je sa tračicama koje su na njegovoj košulji služile umesto dugmadi, nastojeći da ih kako-tako veže.
     "Ej, ej!" uzviknu Ukres i kratkim udarcem, otvorenim šakama, odagna Tamisove ruke u stranu. "U mene da gledaš kad ti govorim!"
     "Ajde nemoj da ti tako surov sa tim dečkom, Svetlohodni", reče glas Kirarda Seta iza njega.
     Ukres se okrete; sad se njegovo lice počelo crveneti od besa i poniženja. Dalekoputov se popeo uz stepenište i pridružio im se.
     "Vi letnjaci ste tako uskoumni po svim pitanjima. Ponašate se kao da postoji samo po jedan ispravan odgovor na svako pitanje." Kirard Set Dalekoputov odmahnu glavom. "To je samo bezazlani mali flert. Svaki dečak mora da se uveri da ništa neće propustiti, znaš."
     "Ostavi nas na miru, Dalekoputov." Ukres mu okrete leđa, razbešnjujuće svestan da Kirard nije načinio ni najmanji pokret odlaženja, već da, naprotiv, upija svaku reč i svaki pokret, kao voajer. Ukres uhvati svog sina za vilicu, i podiže je, prisiljavajući ga da mu pogleda u oči. Sad mu je bilo savršeno svejedno šta Kirard vidi ili misli - štaviše, bio je siguran da je Kirard sve ovo od početka znao. "Letnjak si, i sibil, tako ti volje Mora! Nisi neki zimački pederčić, pa da tucaš neku zimačku guzicu, da pokušavaš da stekneš miris stranaca tako što ćeš se valjati u njihovim govnima!"
     "Kao ti?" prasnu Tamis, čije su tamne oči planule. "Kao što si ti tucao Arišku u njenom dvoru, u vreme kad si tobože bio zavetovan sa mojom majkom?"
     Skamenjen, zanemeo, Ukres je stajao dok su ledene kandže iz prošlosti obuhvatale njegova prsa i zaustavljale njegovo srce. "Ko..." reče on, "ko ti je rekao to o meni?"
     Tamisov pogled je samo na tren preskočio ka licu Kirarda Seta koji je, iza njih, i sad sve slušao i gledao. "On mi je rekao da si gledao da izvučeš korist na obe strane. Da si se podsmevao letnjacima što su tako uskoumni i glupi, a za to vreme radio za Arišku stvari koje..."
     Ukresova šaka polete, udari mu šamar i zaustavi te reči. "Veruj ti šta god ti volja", prošaputa. Usta su mu bila puna gorčine. "Ali nikad to ne koristi kao izgovor za svoje postupke. Naročito ne kad pričaš sa mnom." Okrete se, okrećući leđa mukama svog sina. Pogleda Kirarda u oči, pune razonođenosti, a ovaj slegnu ramenima. "Theh... kakav otac, takav sin?" reče Kirard tiho, i napući usne. Ukres prođe pored njega, usput ga odgurnuvši bezobzirnim laktom.
     Silazeći, jedva je registrovao prisustvo Merovi na pola stepeništa, i izraz u njenim očima dok je gledala njegov prolazak.