51. TIJAMAT: Karbankl

     Ukres Svetlohodni je krivudao kroz "kockarski pakao" koji je nosio naziv "Persefonin". Išao je za Kirardom Setom, ali imao je ono svoje uobičajeno osećanje da hoda unazad, kroz vreme. U Karbanklu je, pre Odlaska, postojalo jedno takvo mesto, sa nazivom "Persefonin kockarski pakao", a gazda je bio Izvor; Ukres je sa Izvorom imao neka posla - tada, kao i sada. Ponekad mu se činilo da je počeo da živi svoj život unatraške, kao da je sutrašnjica postala jučerašnjica, kao da se njegove uspomene vraćaju u zbilju, a zbilja bledi i povlači se, odlazi sve dalje i dalje u san.
     Ali, ne... Ne može dozvoliti sebi da počne tako da gleda na stvari. Podiže šaku i napipa obrise priveska ispod košulje, onog koji je uvek bio tu, kao, u jedno ranije vreme, medalja njegovog oca tuđinca. Oblik ovog priveska imao je upadljivu sličnost sa simbolom iznad ulaza u dom Kartografa gde B. Z. često ide, nešto više uz Ulicu, s tom razlikom što ovaj Ukresov ima u središtu solijus, jedan od najdragocenijih postojećih dragulja.
     Ta sličnost nije bila slučajna. Ovu činjenicu, kao i mnoge druge, saznao je posle svog učlanjenja u Bratstvo - i u Kartografe. Gundalinu je sredio da u ovdašnji Mesni odbor primaju i Tijamatovce; Ukres je među prvima iskoristio tu mogućnost, Kirard Set isto tako. Te stvari su izmenile njegov život zauvek.
     Čim je saznao za postojanje Velike igre, i postao jedan od njenih igrača, osetio je da se njegova percepcija vasione i njegovog mesta u njoj proširila hiljadostruko. Sad je osećao nadiranje entropije na svim nivoima, beskrajnu bitku između Sređenosti i Nereda - uviđao, štaviše, da bi Haos mogao jednim doticajem srušiti Red, bez obzira koliko se zvezda na svojim putanjama i ljudskih bića u svojim životima upinjalo da održi pravi smer. Haos je stalno zabadao svoj nasumični prst i u tokove njegovog života, destabilizovao ga na svakom zaokretu. Sada se, konačno, i on, Ukres, prestao boriti protiv nadiranja entropije, štaviše - prigrlio ju je. On, najzad, jasno vidi, čak i u mraku.
     Ušli su u jedan zamračeni hodnik u zadnjem delu kluba. Drečavi zvuci noćnog života utihnuli su iza njih, kao da su Kirard i on prošli kroz nekakvo polje za utišavanje, što bi čak i moglo biti istina, iako on nije osetio ništa osim onog hladnog dodira iščekivanja koji je uvek na ovoj tački osećao.
     Na kraju hodnika ušli su u lift - u kutiju tako amorfnu da bi mogla biti unutrašnjost kakvog praznog ormara, za šta je verovatno i smatrana. Nastupilo je osećanje da se kreću, kad su se zatvorila vrata/zid; kretanje nagore, pomisli on, mada u to nije mogao biti siguran, pa čak ni znati da li je to, pri svakoj sledećoj poseti ovom mestu, isto kretanje, i da li jednako dugo traje. Moglo je biti svaki put nasumično drugačije - a Ukresu je to baš i odgovaralo.
     Bezlični zid/vrata ispred njega otvorio se, otvarajući pogled u jednu sobu za sastanke. To nije bila ona koju je ranije viđao, dovoljno velika da se u njoj održi konferencija dvadesetak ili više članova Bratstva. Ova je bila manja, ali u svemu drugom skoro identična, sa zidovima čije boje su se pomicale sporo, gotovo halucinogeno. On s osećanjem nelagode otkloni pogled sa njih, usmeravajući se ka čoveku koji je, sam, čekao za stolom.
     "Dobar dan ti želim, Ride Kulervo", reče, pored njega, Kirard Set.
     Kulervo se nasmeja kratko, kao da je Kirard Set rekao nešto neverovatno stupidno. Zgađeno otkloni pogled od njih dvojice, prstima bubnjajući po stolu, ritmom jakim i nametljivim. "Kasnite", promrmlja zidu.
     Ukres se zapita da li taj čovek uopšte govori njima dvojici. Kirard i on nisu zakasnili; međutim, ovo nije bio, kao što je on očekivao, sastanak Bratstva. Njegovo nezadovoljstvo Kulervovim stavom steže se za još jedan podeok. Još od prvog sastanka taj Rid Kulervo mu je bio antipatičan; tip naizmenično zlovoljan i neprijateljski raspoložen, i uvek arogantno "nadmoćan". I još gore od toga: Ukres je imao nelagodno osećanje da Kulervo nije samo namćor, nego da je zaista lud. Dosad je imao utisak da je Kulervo samo još jedan od Izvorovih žigosanika; nikad ne bi pomislio da taj može biti izdvojen za ovakav intiman susret. "Šta je s ostalima?" upita on.
     "Došlo je do promene u planovima", reče jedan glas, dopirući, činilo se, iz zidova. Izvor. Od tog zvuka sav se naježio, još pre fizičke manifestacije Izvora, koja je počinjala na drugoj strani sobe. Gledao ju je: početak okupljanja tame na čelu stola, na nemoguć način, ni iz čega. Senka je postajala sve dublja, tako da je najzad među njima nastalo jedno bezoblično ali neosporno prisustvo. Ukres reče sebi da je to samo projekcija, hologram. Ipak, znao je da realnost iza holograma postoji, negde... blizu. Prinudi sebe da sedne za sto, sa Kirardom Setom i Ridom Kulervom.
     "Iskrsla je jedna situacija", nastavljao je korodirani glas Izvora, bezizražajno. "Sastanak je odložen. Ali je Bratstvo htelo da čuje o napretku u vašim, raznovrsnim, delatnostima, i zato sam ja ovde, da primim vaše komentare. Ukrese Svetlohodni..."
     Ukres skrete svoju pažnju od Kulerva, na čijem licu je video zversku mržnju u trenucima kad se tama tek oblikovala. Jedan curak znoja siđe Kulervovim obrazom, do usne, i preli se, a usne mu se trgnuše.
     Ukres klimnu glavom nastojeći da ne izoštrava daljinu pogleda, ali ipak da bude okrenut licem ka tami.
     "Kako je tvoja izvrsna žena, kraljica? Jesi li imao ikakvog uspeha u svojim pokušajima da je ubediš da bi imala koristi ako bi proširila svoju zaštitu na izvesne naše interese, i otvorila ovu luku..." glas se osmehnuo, "...širem spektru trgovine, kao što je njena majka činila?"
     Ukres odmahnu glavom. "Ne mnogo", reče.
     Izvor ispusti zvuk gađenja. "Znači tvoja žena je još zacopana u svog bivšeg ljubavnika, sada vrhovnog sudiju...?"
     Ukres dopusti da mu se usne stanje; osećao je na sebi Ridov pogled, Kulervov takođe. "Kraljica, moja žena", reče on, "dobija od Hedže sve što joj treba." Uvrnuo je tanku liniju svojih usana u osmejak. "Zato njoj, za razliku od Arijenrod, nismo stvarno potrebni ni ti ni ja." Slegnuo je ramenima. Kulervo je frknuo razonođeno; Kirard Setova usta su se pomakla samo malo, u izraz mrzovoljnog poštovanja.
     "Kako je to nezgodno." Tama na drugom kraju stola kao da se preobrazila, na neki način koji Ukres nije mogao odrediti. "Pa, dobro, u realnom svetu na svako pitanje uvek ima nekoliko odgovora... Kirarde Set Dalekoputov - kako je tvoja šarmantna porodica?"
     Ukres se pomače u sedištu: Izvorova neodredljiva pažnja premestila se na nekog drugog.
     "Moj sin se pali na Arijelu Svetlohodnu, kao i obično. Moja žena se pali na sve što joj može pomoći da se oseti mlađom. Ove nedelje to je jedan kozmetički hirurg, rekao bih."
     "A koliko je napretka postignuto u širenju ideje da se prilikom posete Skupštine zimci vrate na vlast?"
     "Poprilično napretka", progunđa Kirard Set, sa osmehom blago superiornim. "Većina zimaca je za to. Čak i letnjaci su tako inficirani svrabljivom željom za progresom da bi mogli prihvatiti prenos vlasti, ako kraljica nastavi da narušava trgovinski bilans tim svojim insistiranjem da se 'vodica života' ne eksploatiše... Prihvatili bi, pod uslovom da se Promena izvrši na tradicionalni način. A to odgovara našoj svrsi divno..."
     "Šta ti to znači 'na tradicionalni način'?" pitao je Ukres naginjući se napred.
     "Da kraljica bude udavljena u vodi, šta bi drugo", reče Kirard Set.
     Ukres se okameni, ostade da zuri u neverici, jednim delom mozga perverzno svestan da mu lice u ovom trenutku sigurno izgleda sasvim apsurdno. "Majkonapušteni skote. Sediš tu i kažeš mi u oči da vodiš zaveru da moja žena bude na Festivalu prineta na žrtvu, kao da hoćeš da promeniš krojača? Da li u tvoje planove spada da udaviš i mene, kao kad su utopili Arišku...?" Napola je ustao sa sedišta.
     "Bokce ti", reče Kirard, sa malim trzajem na licu, dižući šake. "Usijana glavudža kao i uvek, i posle tol'ko godina. Sedi Ukrese i daj da objasnim."
     "Nema stvarne opasnosti da kraljica bude prineta na žrtvu... niti, budimo pragmatičniji, ti, Svetlohodni", reče Izvor hladno. "To i nije suština ovog razgovora. Moraš naučiti da ne uzimaš sve stvari 'na prvu loptu', ako misliš da ikada napreduješ u našim krugovima. Nikad nećeš videti mogućnosti koje ovde postoje, kao što ih ni u svom životu ne vidiš, ako budeš verovao da je sve zaista onako kao što na prvi pogled izgleda."
     Ukres se nasloni unazad, uspevajući nekako da spreči crvenilo lica koje bi ga odalo. "Oprosti mi", reče tiho. "Prosvetli me."
     "Ovo je u vezi s Kraljicom, dabome, ali još više u vezi s tvojim rivalom, B. Z. Gundalinuom. On je zacopan u tvoju ženu - a jedino on ima vlast da poništi njene naredbe o 'vodi života'. Mi hoćemo da se on nađe u položaju da bira šta mu je važnije, da zaštiti njenu glavu ili da štiti mere. Šta god od ta dva da izabere, sleduje mu mnogo bola i tuge... Ako se nađe pred dilemom da li da žrtvuje njen život ili da pogazi njenu opsesiju o zaštićivanju mera, šta misliš, šta će od ta dva on izabrati?"
     Ukres je ćutao nekoliko dugih trenutaka. "Mislim da će se opredeliti da pusti da meri budu ubijani... Ali to je, u svakom slučaju, tačno ono što i Zlatna sredina želi od njega. Onda će 'vodom života' raspolagati oni a ne Bratstvo. Kakva je tu korist nama?"
     "Na kratak rok, dok ne ostvarimo svoje nezavisno snabdevanje, korist je prosto u nabavljivosti. Ako se taj lek negde, bilo gde, bude proizvodio, mi ćemo naći načina da uzimamo svoj deo. Na dugi rok, dobici od prisiljavanja vrhovnog sudije i Kraljice na takvu dilemu su mnogobrojni, mada ne moraju svi biti jasni nekome kao što si ti. Što se tebe tiče, ti, kao verni član Bratstva, budi zadovoljan saznanjem da ti ovi poslovi neće doneti nikakav bol, dok će čoveku koji pokušava da ti otme ženu doneti znatan bol."
     "Pa i decu", reče Kirard Set tiho, uzvijajući obrvu. "Kako Arijel i Tamis podnose sve ovo?"
     Ukres ga pogleda hladno. "Već sam ti rekao da ja nemam dece", reče on. "Prema tome, to što pitaš trebalo bi da je tebi poznato bolje nego meni."
     Kirard Set načini grimasu, koju Ukres protumači kao pokušaj izvinjenja. "Pa, dobro, valjda Kulervo zna više o Arijelinim intimnim osećanjima nego iko od nas, ovih dana. Kako bi je ti opisao nama, Kulervo?"
     Ukres se okrete da pogleda Kulerva. Osetio je udarac neverice u grudi: neverice pri pokušaju da zamisli da je njegova kćer - nije njegova, pa ipak - njegova kćer u naručju čoveka koji je hodajuća želja za smrću.
     Kulervo se skameni, uhvaćen zurenjem svih njih u trenutku kad je počeo da grize zglavak na svojoj pesnici. On spusti šake na sto, i splete prste. Ukres vide modre tragove zuba na Kulervovoj koži. "Jesi ikad imao crevne parazite, Dalekoputove?" reče, gledajući svoje ruke.
     "Ne", odgovori Kirard Set zbunjeno.
     "E, baš šteta", reče Kulervo.
     "Da...", reče Izvor, "hajde reci nam nešto o tvom odnosu sa Arijel, Ride. S njom si gotovo svake noći, i to traje već neko vreme. Ona ti je prva, od Mundilfere..." Njegov glas se pretopio u ćutanje, a Ukres vide da je Kulervo prestao da diše. "Da li te podseća na tvoju izgubljenu dragu...?" Te reči su bile mračne od insinuacije i pretnje. "Da li je možda Arijel razlog tvog neuspevanja da dobaviš uzorak krvi potreban za tvoj istraživački rad?"
     "Nije." Kulervovo lice je najednom pobelelo, kao da ga je obuzeo bol toliko jak da on ne uspeva čak ni da jaukne. Ipak, duboko je udahnuo. "Rekao sam ti šta je bilo", reče on zgusnuto. "Pao sam. Izgubio sam oružje... Arijel Svetlohodna zna mnogo o merima. Provodi mnogo vremena s njima. Ja je zamajavam zato što želim da saznam ono što ona zna. Ona nije moj tip." Naglo diže pogled, maltene prkosno, ka iščekujućoj tami. "Nisam je nikad ni dodirnuo." Pogleda Ukresa kratko, pa opet skloni pogled.
     "I šta, ti si samo sakupljao podatke, a?" reče Izvor glasom koji je bio sav natovaren ironijom.
     "Jest", reče Rid Kuleva Kulervo.
     "Jest...?" podstakao ga je Izvor blago.
     Kulervo stisnu usne. "Gospodaru." Obori pogled. Taj način oslovljavanja, Izvorov odabrani, zvučao je na Kulervovim usnama nekako više nalik na psovku nego na slugeranjstvo.
     "Svetlohodni", reče Izvor neočekivano. Ukres diže pogled ka tami. "Koliko shvatam, ti si proizveo nešto drugo, što bi mog čoveka Kulerva interesovalo."
     Ukres oseti da mu se usta stežu. "Na šta misliš?"
     "Ti, takođe, imaš znatnu količinu nagomilanih podataka o merima, pošto ih studiraš još od svog penzionisanja, bar koliko je meni poznato."
     "Penzionisanja? Mog?" ponovi Ukres lagano.
     "Pa bio si zaposlen kao Arijenrodin Starbak. Ubijao si njih", reče Ukres. "Je l' tako?"
     Ukres je osećao da ga gnev izjeda kao kiselina; pitao se zašto je doveden na ovaj sastanak, osim ako cilj nije bio da se proveri koliko vređanja može mirno otrpeti. Njegova paranoja poče se kancerozno širiti; onda mu pade na um da mu je Izvor rekao da u ovoj družini neće imati uspeha ako ne nauči da gleda dalje od onog što je samo po sebi očigledno. Možda ga zaista testiraju: njegovu lojalnost, sposobnost da ovlada svojim živim temperamentom, njegov potencijal. Zagleda se u hipnotičko proticanje boja na suprotnom zidu i ostade tako sve dok ne ovlada sobom. "Istina je", reče postojanim glasom. "Pretpostavljam da bi se to moglo nazvati odnosom ljubavi i mržnje." Pogleda Rida Kulerva. "A kakav je tvoj interes u vezi s merima, Kulervo?" upita neutralnim glasom, prisiljavajući sebe da ne odbacuje unapred nijednu mogućnost, pa čak ni vrlo slabo verovatnu - da ovaj Kulervo ima mozak.
     Kulervove nemirne ruke počeše vidno da drhte, iako ih je držao kao zarobljenike na stolu. Teški prsten sa solijusima na njegovom palcu zazveketa glasno po tvrdoj površini stola i Kulervo brže-bolje povuče ruke u krilo, da se ne vide. "Ma, to je ljubav i mržnja istovremeno", zamrmlja on.
     "Previše si skroman, Ride", reče Izvor. "Moj čovek Rid Kulervo je genije bioinženjeringa, onaj o kome ste čuli da se pominje kao 'Majstor'. Taj zna o 'pametnoj materiji' više nego ijedan drugi živ čovek ... čak računajući u to i njega samog." Nasmeja se hehetavo, kiselo. "Sada je prionuo, svojim... unikatnim umom... na problem sintetizacije 'vode života', kao ranije zvezdopogonske plazme. Da nije bilo njegove pomoći, B. Z. Gundalinu nikad ne bi uspeo da je reprogramira."
     Ukres je zurio u Kulerva; Kirard Set takođe, s jednakom nevericom. Ukres zamalo da se nasmeje, siguran da je sve ovo samo neka bizarna šala, ali nesposoban da dokuči u čemu je njen smisao.
     "Zar nije tako, Ride?" podsticao je Izvor blago.
     Rid se u sedištu uspravio, podigao glavu: mogao je to biti ponos, ili prkos. Suočio se s uperenim pogledima njih dvojice i prisilio ih da pogledaju u stranu. Digao je uzdrhtalu ruku do uva, na kome je nosio privezak sa mnoštvom kristala, nalik na komplikovano izrađeni komad nakita. Kristali zazvoniše, u tišini sobe, slatko, neskladno. "Tako je", dahnu on.
     U jednom trenutku Ukres je imao nervirajuće osećanje da ga kroz Kulervove oči gleda neka sasvim druga, nepoznata osoba. Istog časa oseti da se neverica pretvara u verovanje, i ispuni ga užas, dubok, bez dna, na isti način kao što je Izvorova senka ispunila sobu: prisustvom svuda jednovremeno. "Sakupiću podatke za tebe, što pre bude moguće", reče on onom zatvoreniku u Kulervovim očima. "Ne znam koliko će biti korisni, ali, tvoji su."
     Kulervo brzo klimnu glavom; u njegovoj vilici trzao se jedan mišić.
     "Nemoj umanjenivati značaj svojih dostignuća, Svetlohodni", reče Izvor. "Ti imaš veoma vredan um. Traćio si svoj život ovde, među ovim nepismenim ljudima, na ovako zabitoj planeti. Sad si konačno među onima koji umeju da cene tvoje sposobnosti. Tvoje godine rada i proučavanja biće konačno iskorišćene kako treba... Zašto ne bi krenuo, sada, i obezbedio da se to ostvari."
     Ukres iznenađeno uzvrati pogled tami. "Znači, gotov sastanak?" zapita, pokušavajući da nekako uklopi u jednu, koherentnu celinu neočekivanu hvalu i isto tako neočekivano slanje napolje, iz sobe.
     "Gotov", reče Izvor, tonom koji učini da Ukres zažali što je pitao. "Gotov za tebe." Ukres obori pogled. "Postoje izvesne bratstvene teme koje se tebe ne tiču, a koje zahtevaju pažnju Dalekoputova i mog čoveka Rida. Ti si svoj deo u procesu ispunio, Svetlohodni. Možeš biti siguran da je tako."
     Ukres ustade izbegavajući poglede ostalih. Klimnu glavom i krenu od stola. Vrata lifta se otvoriše kao da su na njega čekala.

     "Ride..." reče Izvorov glas čim je Ukres Svetlohodni ušao u lift i nestao.
     Rid, nevoljno, otrže pogled od tog mesta; deo njegovog uma ostade u sanjarenju o mogućnosti da zameni mesto s čovekom koji je poslat napolje. Njegov pogled se odbi o Dalekoputova, registrujući na licu tog Tijamatovca zadovoljstvo što je Ukres isteran napolje a on ostao i što može i dalje da sedi tu s izrazom kao da zna sve i svašta. Taj Dalekoputov je bio član Bratstva godinama, u vreme vladavine Kraljice Arijenrod, ali ni do danas nije razumeo u kakvu močvaru tone. Rid se suoči sa zurenjem Dalekoputova, čija se žmirkava arogancija pokoleba u sudaru s njegovim nepomerivim očajem.
     Rid se okrete da se opet suoči s mrakom, prisiljavajući svoje oči da vide unutra neku neodređenu siluetu nalik na ljudsku, i da ne skrenu. "Šta?" reče on grubo. Znao je da je Izvor sada lično, fizički prisutan na Tijamatu; i da ono što se nalazi na drugoj strani ove projekcije, ma šta bilo, jasno vidi njega, vidi njegov znoj i bol, pouzdane znake pogoršanja telesnog stanja zbog toga što mu već dugo nije data "voda smrti". Nije znao da li je to odugovlačenje ima za cilj da ga kazni ili da posluži kao sredstvo za ubeđivanje; samo je znao da je namerno. I da će konačno saznati razlog.
     "Arijel Svetlohodna", reče Izvor.
     "Šta...?" reče Rid Kuleva Kulervo opet, bez razumevanja.
     "Znam da se ništa... intimnije nije desilo između tebe i Kraljičine ćerke. Ništa intimnije od obične konverzacije. Ali ona hoće više od razgovora. Ona hoće tebe, Ride."
     Rid se sledio. "P' šta?" reče. "Na ovaj način ja postižem da ona stalno priča o merima."
     "Ono što ona zna o merima nekorisno je za tvoje potrebe. I ti znaš da je tako. Onda zašto se i dalje viđaš s njom?"
     "Nije nekorisno", reče on uporno. "Trebaju mi svi podaci koje mogu dobiti."
     "Treba ti uzorak krvi! Ona ti je spasla život... ali te je i sprečila da dobiješ ono jedino što ti je stvarno potrebno da bi razvio način za replikaciju te tehnoviralne materije. Tvom poslu bila je smetnja, a ne doprinos; navela te je da se zapitaš imaš li ikakvu savest, a?"
     Rid oseti da je pocrveneo. Pogleda Dalekoputova, uviđajući da je taj Tijamatovac verovatno jedini koji je Izvoru rekao sve. "Hoćeš da je šutnem? O-kej, šutnuću je. Ne'a problema."
     "Ne", reče Izvor blago. "Neću to. Njeno znanje o merima ne vredi ništa... ali nam je ona ipak važna."
     Rid opet pogleda ka liftu, najednom shvatajući zašto se Izvor otarasio Svetlohodnog. Zapilji se u zid puštajući da se tečno kretanje tih boja uliva u njegove oči. Tvrda grudva napetosti ispunjavala je njegovo grlo dok se ćutanje produžavalo. Ali, zapitati neće; neće, neće...
     "Šta imaš na umu?" zapita Dalekoputov umesto njega.
     "Moj čovek Rid će je zavesti."
     Ridova glava se okrete brzinom odapete praćke; vide kako se Kirardov osmeh pretvara u iznenađenje pred izrazom tolikog gađenja na njegovom licu.
     "Trebalo bi da to bude jednostavan posao za tebe, Ride. Sudeći po onome što mi je Dalekoputov pričao, Arijel ima mnogo više zajedničkog sa svojom babom, Arijenrod, nego sa svojom majkom... a već je zaljubljena u tebe. Samo treba da je pustiš da uzme ono što želi. Siguran sam da neće biti razočarana. Nijednom nisi razočarao Mundilferu."
     Rid opsova i skoči na noge. U glavi mu se zavrte; to ga je prinudi da se nasloni na sto, a zatim da opet sedne. Dalekoputov je prosto lepio pogled za njega, kao voajer. Rid odmahnu glavom, više u znak neverice nego odbijanja. "Zašto...?" reče ne razumevajući.
     "Zato što ćemo je na taj način vezati za nas. Ja ću steći vlast nad njom... i nad njenom materom."
     On odmahnu glavom. "U čemu je poenta? Sipaj dozu nečega kraljici u supu ako hoćeš njenu saradnju. Zašto se maltretirati ovom igrom..."
     "Zato što je to moja igra, a ti si moj pion", reče tama. "A meni se hoće da ti nju navedeš da se zaljubi u tebe. To će ti biti okajanje greha - što si me lagao i što si propustio da stvarno napreduješ u studiranju mera zato što si se zatreskao u tu malu."
     Rid je osećao kako se talas gađenja diže u njemu, kao nešto živo; jedva ga je savladavao. "Radim, radim na tome, skote! Nabaviću uzorak krvi, ubiću jebenog mera golim rukama ako to hoćeš. Daću ti ono što hoćeš. Ali ne nju. To se - neće desiti. Ne sa mnom."
     "A ja mislio da ti nije stalo do nje."
     "Nije..."
     "Ili je ovo zbog Mundilfere?"
     Rid se trže nemoćnim besom, ustade opet, a Dalekoputov malo uzmače. Rid se poče slepo udaljavati od stola, srljajući ka liftu, iako mu je bilo jasno da je zarobljen i da mu se lift neće odazvati bez Izvorove komande.
     "Ride." Nešto u Izvorovom glasu zaustavi ga na mestu. "Imam ono što ti je potrebno."
     Rid se okrete sporo; svim srcem je priželjkivao da njegove oči vide ono što već vide na stolu. Onda se baci preko stola, dočepa epruvetu pre nego što bi mogla nestati, i sasu njenu sadržinu sebi u usta.
     Ali stisnu grlo, tren pre nego što bi progutao - jer je usnama, jezikom, registrovao da nešto nije u redu. Ispljunu. Puna usta tople krvi obojiše u grimiz prednji deo njegove košulje, prskajući i po šakama i po stolu, kao živopisno povraćanje. "Sranje!" jeknu on. "Sranje!" Poče otresati ruke od krvi; kapljice poprskaše i Kirarda Seta koji poče psovati besno i zgađeno.
     "Čija je bila?" izdra se on na tamu. "Čija? Čija?" Obrisao je usta rukavom, ostavljajući izduženu crvenu fleku, zatim opet pljunu.
     "Merska krv", reče Izvor. "Ono što ti je potrebno da bi nastavio svoje istraživanje... kao što sam i rekao. Pošto je nisi uspeo nabaviti sam, nabavio sam je ja za tebe, u saradnji sa ovde prisutnim Dalekoputovim. Ostatak uzorka te čeka u laboratoriji. Tamo ćeš ga naći. Želim da sad pođeš tamo, i da radiš svoj posao."
     Rid spusti pogled na svoje uzdrhtale, krvave šake i na praznu epruvetu koja je ostala da leži na stolu. "Ne mogu. Ne mogu ovakav da radim. Treba mi..."
     "Znam ja šta tebi treba", reče Izvor blago. "Tamo te čeka i to... Hajd' sad."
     Rid je obrisao šake o košulju, gutajući žuč. Pogleda Dalekoputova koji je sada ponovo dizao glavu. Tijamatovac se zagledao u njega, sa morbidnom začaranošću. Rid se najednom pruži napred i raspali mu zaslepljujući šamar. Onda se odgurnu od stola i pođe još jednom ka liftu. Ovog puta vrata se otvoriše pred njim i primiše ga unutra.

     Kirard Set Dalekoputov je protrljao lice, skamenjen negde između razbesnelosti i neverice. Pogledom je ispratio Kulerva koji je ukoračio u lift i nestao s vidika. Konačno okrete pogled opet ka bezformnoj tami koja je za sebe tvrdila da je Izvor. Pade mu na um da je sad s tom stvari ostao sam. Nikad ranije se nije našao u Izvorovom prisustvu potpuno sam; imajući na umu čemu je maločas prisustvovao, nije bio siguran da li da bude polaskan ili iznerviran ovakvom audijencijom.
     "Dalekoputove..." reče raspuknuti Izvorov glas.
     Kirard Set se trudio da na licu zadrži izraz smirenog iščekivanja.
     "...pokazuješ veliki potencijal. Pohvaljujem tvoj dosadašnji rad. Izgleda da svoje ciljeve ostvaruješ revnosno. Očekujem da ćeš nastaviti svoj uspon kroz redove Bratstva, i da ćeš uživati i u nagradama Bratstva."
     Kirard Set se potvrdno nasmeši, ali ne prestajući da trlja obraz koji ga je jednako boleo.
     "Ne dozvoli da te nepodnošljivo ponašanje Rida Kulerva uznemiri", reče Izvor. "Njemu su mnoge stvari na umu, a uskoro će i više biti. Možda bi ti voleo da mi pomogneš da tome doprinesemo. Želim da se njegova veza sa Arijel Svetlohodnom završi telesnim odnosom. A to se neće desiti ako bude samo njemu prepušteno. On pripada meni... ali i sad voli da se zanosi iluzijom da može odlučivati o svojim postupcima." Izvor načini jedan zvuk kao da ga sve to zabavlja. "Ta njihova romansa na koju su zvezde bacile kob moraće malo da se pogura. Ti mi možeš pomoći, zajedno ćemo obezbediti da se stvar dogodi."
     Kirard Set klimnu glavom, sada živahnije, ipak sa dlanom na obrazu.
     "Evo šta želim da uradiš..."