83. TIJAMAT: Pradžna, na orbiti

     "The, bokce ti", reče Kedalion Niburu, opružajući prste toliko da su mu zglavci u njima zapucketali. Zavalio se u naslon komandnog sedišta Pradžne. "Praktično se plašim da ću se probuditi iz ovog sna." Pogleda u stranu, ka Ananke. "'Aj' reci mi da ne sanjam."
     Ananke se osmehnu. "Ne sanjaš. Osim ako i ja sanjam isto." Pogladila je kvolov zdepasti nosić i pažljivo osmotrila podatke na instrumentima, na zidu kontrolne kabine. "Pogonski sistemi ispravni. Kargo ispravan. Sistemi za održavanje života ispravni. Sve dozvole su stigle, prozor za odlazak nije izmenjen. Slobodni smo, Kedalione. Stvarno smo slobodni da odemo."
     "Spremni za izlazak iz tijamatskog prostora?" Kedalion izgovori to ritualno pitanje, dižući pogled sa instrument-table ispred sebe, da još jednom pogleda Ananke.
     "Spremni", odgovori ona bez oklevanja.
     Kedalion sad pogleda preko ramena. "Spreman, Svetlohodni?"
     Ukres Svetlohodni ga pogleda, i jedva primetno klimnu glavom umotanom u zavoje. Pogled mu je, međutim, još bio prikovan za ekrane, još se držao za prizor njegove rodne planete koja je prolazila, veličanstveno, hiljadama kilometara ispod njih. "Činim li pravu stvar, Niburu?" upita on tiho.
     "Ne znam ja", reče Niburu. "Al' znam da činiš dobru... Spreman?" upita još jednom, posle trenutka ćutanja. Na njegov dodir slika na ekranima pretvori se u zvezdano polje.
     Svetlohodni duboko udahnu. "Ja sam spreman", reče, sada gledajući budućnost. Osmehnu se i diže šaku, gestom koji je možda trebalo da bude ospokojavajući, ili samo da znači "zbogom".
     Kedalion se udobno namestio u fotelji. Rekao je nekoliko reči orbitalnoj stanici, koja se okretala daleko ispod njih; zatim brodskom računaru, aktivirajući sekvencu za odlazak.
     Onda je, zahvaćen božanskim predosećanjem, anticipacije, čekao, a Pradžna je oko njega oživela, i pala u daljine, u noć.