4.

     Šta prezireš? Po tome te najbolje poznaju.

     Iz 'Priručnika o Muad'Dibu' princeze Irulan

     "Mrtvi su, Barone", reče Jakin Nefud, kapetan straže. "I žena i dečak sigurno su mrtvi."
     Baron Vladimir Harkonen uspravi se u spavaćim suspenzorima svoje privatne odaje. Obavijajući ga poput jajeta sa mnogo opni, oko njega se pružala svemirska fregata u kojoj se spustio na Arakis. U ovoj prostoriji, međutim, grub brodski metal bio je prekriven draperijama, tapecirungom i retkim umetničkim delima.
     "Sasvim je sigurno", ponovi kapetan straže. "Mrtvi su!"
     Baron pomeri masivno telo u suspenzorima i usredsredi pažnju na ebalinsku statuu dečaka koji skače, u niši sa druge strane sobe. Sna mu nestade sa očiju. Bilo je očigledno da se čovek nalazio duboko pod dejstvom droge kada je primio ovaj izveštaj; jedva da je imao vremena da uzme pilulu za protivdejstvo, pre no što je dojurio ovamo.
     "Imam puni izveštaj", reče Nefud.
     Neka se malo preznoji, pomisli Baron. Oruđa vladanja moraju se neprekidno držati oštra i pripravna. Moć i strah - oštro i pripravno.
     "Jesi li im video tela?" zabrunda Baron.
     Nefud ne odgovori ništa.
     "Dakle?"
     "Gospodaru... viđeni su kako poniru u peščanu oluju... vetrovi su duvali brzinom od osam stotina kilometara na sat. Ništa ne može da preživi takvu oluju, gospodaru. Ništa! Čak je i jedna naša letelica stradala dok smo ih progonili."
     Baron podrobno osmotri Nefuda, opazivši nervozni grč u makazastom obliku čovekovog viličnog mišića, osoben način na koji mu se brada pomerila dok je progutao pljuvačku.
     "Video si tela?" ponovi Baron.
     "Gospodaru..."
     "Zašto si onda došao ovamo, zvekećući oklopom?" zabrunda Baron. "Da me uveriš kako je nešto sigurno kada nije? Da ne misliš, možda, da ću te pohvaliti za takvu glupost, da ću ti dati novo unapređenje?"
     Nefudovo lice postade mrtvački bledo.
     Vidi ovog strašljivca, pomisli Baron. Okružen sam sve samim beskorisnim tikvanima. Kada bih prosuo pesak pred ovim bilmezom i kazao mu da je to život, on bi počeo da ga kljuca kao neko pile.
     "Onaj Ajdaho nas je odveo do njih, zar ne?" upita Baron.
     "Da, gospodaru!"
     Pazi kako je postao brbljiv, pomisli Baron, a onda reče: "Pokušali su da pobegnu Slobodnjacima, a?"
     "Da, gospodaru!"
     "Ima li još nešto u tom... izveštaju?"
     "U stvar je umešan i carski planetolog Kines, gospodaru. Ajdaho se spanđao sa Kinesom pod tajanstvenim okolnostima... čak bih rekao sumnjivim okolnostima."
     "Tako?"
     "Oni su... ovaj... otišli zajedno do jednog mesta u pustinji gde su se, kako izgleda, krili dečak i njegova majka. U žaru potere nekoliko naših grupa stradalo je u eksploziji izazvanoj dejstvom laserskih pištolja na uključeni štitnik."
     "Koliki su nam gubici?"
     "Nisam... ovaj... još siguran, gospodaru."
     Laže, pomisli Baron. Mora da je bilans prilično rđav.
     "Taj carski lakej, Kines...", reče Baron. "Izgleda da igra dvostruku igru, a?"
     "Kladim se u svoj ugled da je tako, gospodaru."
     Njegov ugled!
     "Smaknite ga", reče Baron.
     "Gospodaru, Kines je carski planetolog, u ličnoj službi Njegovog veličan..."
     "Dobro, neka onda izgleda kao nesrećan slučaj!"
     "Gospodaru, Sardaukari su učestvovali u našim snagama u osvajanju tog slobodnjačkog osinjaka. Kines je sada njihov zarobljenik."
     "Izbavite ga od njih. Kaži im da želim lično da ga ispitam."
     "Ako se usprotive?"
     "Neće, ukoliko ispravno postupiš."
     Nefud proguta pljuvačku. "Razumem, gospodaru."
     "Taj tip mora da umre", zabrunda Baron. "Pokušao je da pomogne mojim neprijateljima."
     Nefud prebaci težinu s jedne noge na drugu.
     "Šta je?"
     "Gospodaru, Sardaukari imaju... dve osobe u zatvoru koje bi mogle da vas zanimaju. Uhvatili su i Vojvodinog Starešinu Ubica."
     "Havata? Tufira Havata?"
     "Lično sam video zarobljenika, gospodaru. Tog Havata."
     "Ne verujem. To je nemoguće!"
     "Kažu da su ga onesvestili ošamućivačem, gospodaru. To se zbilo u pustinji, gde nije mogao da koristi štitnik. Ne fali mu ni dlaka s glave. Ako bismo uspeli da ga se domognemo, bilo bi vrlo zabavno."
     "Čovek o kome govoriš je Mentat", odbrusi Baron. "A Mentati se ne traće tek tako. Je li progovorio? Šta kaže o svom porazu? Ima li pojma o razmerama... ali ne."
     "Propevao je taman toliko, gospodaru, da saznamo kako veruje da ih je izdala Gospa Džesika."
     "Ah-h-h-h."
     Baron se dublje zavali, razmišljajući za trenutak, a onda reče: "Jesi li siguran? Kivan je na gospu Džesiku?"
     "Kazao je to u mom prisustvu, gospodaru."
     "Pusti ga onda neka veruje da je ona još živa."
     "Ali, gospodaru..."
     "Tišina! Želim da se prema Havatu blago postupa. Ne sme ništa da sazna o pokojnom doktoru Juehu, pravom izdajniku. Kažite mu da je doktor Jueh poginuo braneći svog Vojvodu. To je čak, u izvesnom smislu, tačno. Istovremeno ćemo podsticati njegove sumnje u gospu Džesiku."
     "Da, gospodaru, ali..."
     "Je li Havat gladan? Žedan?"
     "Gospodaru, Havat je još u rukama Sardaukara!"
     "Da. Tako je. Ali i Sardaukarima je podjednako stalo do Havatovih informacija, kao i meni. Zapazio sam jednu stvar u vezi sa našim saveznicima, Nefude. Oni nisu mnogo okolišni... u političkom smislu. Mislim da je to sračunata crta: Car želi da tako bude. Da. Čini mi se. Podsetićeš komandanta Sardaukara da sam čuven u dobijanju informacija od ćutljivih zatvorenika."
     Nefud je izgledao nesrećan. "Da, gospodaru."
     "Kazaćeš komandantu Sardaukara da istovremeno želim da ispitam Havata i Kinesa, kako bih ih naterao da se okrenu jedan protiv drugoga. Nadam se da će toliko biti kadar da razume."
     "Da, gospodaru."
     "A kada nam jednom dopadnu šaka..." Baron klimnu glavom.
     "Gospodaru, Sardaukari će želeti da upute posmatrača koji će nadzirati... saslušavanje."
     "Siguran sam da možemo smisliti neki plan kojim ćemo se otarasiti svih neželjenih posmatrača, Nefude."
     "Razumem, gospodaru. Tada će se, dakle, sa Kinesom dogoditi nesrećni slučaj."
     "I sa Kinesom i sa Havatom, Nefude. Ali samo će Kinesov biti pravi. Havat mi je još potreban. Da! Ah, da!"
     Nefud zažmirka i proguta pljuvačku. Zaustio je da upita još nešto, ali se predomisli u poslednji čas.
     "Havatu neka se da hrana i voda", reče Baron. "Postupajte sa njim blago i prijateljski. U vodu ćete mu stavljati stalni otrov koji je napravio pokojni Piter de Vries. Istovremeno ćeš se pobrinuti da protivotrov postane redovan deo Havatove ishrane... sve dok ja ne budem naredio suprotno."
     "Protivotrov, da." Nefud odmahnu glavom. "Ali..."
     "Ne budi glup, Nefude. Vojvoda me umalo nije ubio kapsulom otrova koji je imao u zubu. Gas koji je izbacio iz usta u mom prisustvu lišio me je dragocenog Mentata, Pitera. Potrebna mi je zamena."
     "Havat?"
     "Havat!"
     "Ali..."
     "Hteo si da kažeš kako je Havat potpuno odan Atreidima. Tačno! Ali, Atreidi su mrtvi. Počećemo da mu se ulagujemo. Moramo ga ubediti da on nije kriv za Vojvodinu smrt. Sve je to zakuvala ona benegeseritska veštica. Imao je inferiornog gospodara, čiji su zdrav razum pomračila osećanja. Mentati se dive sposobnosti bestrasnog rezonovanja, Nefude. Ulagivaćemo se izvrsnom Tufiru Havatu."
     "Ulagivaćemo mu se. Da, gospodaru."
     "Havat je, na žalost, imao gospodara čije su moći bile oskudne, koji nije bio kadar da uzdigne Mentata do vrhunskih visova mozganja, na šta ovaj ima puno pravo. Havat će prozreti izvesnu istinitost u tome. Vojvoda nije mogao da dopusti sebi posedovanje najboljih špijuna koji bi pribavili Mentatu neophodne informacije." Baron se zagleda u Nefuda.
     "Ali, ne obmanjujmo se, Nefude. Istina je moćno oružje. Mi znamo kako smo savladali Atreide. I Havat to zna. Uspelo nam je to novcem."
     "Novcem. Da, gospodaru."
     "Ulagivaćemo se Havatu", reče Baron. "Sakrićemo ga od Sardaukara... A za svaki slučaj, uvek ćemo moći da mu u hranu ne stavimo protivotrov, nema drugog načina da se neutrališe dejstvo stalnog otrova. Ali, Nefude, pazi: Havat ne sme ni u šta da posumnja. Otkrivač otrova neće reagovati na protivotrov. Havat može da ispituje hranu koliko mu drago, ali u njoj neće pronaći ni traga otrova."
     Nefud razrogači oči kada je najzad shvatio u čemu je stvar.
     "Odsustvo neke stvari", reče Baron, "može biti podjednako pogubno kao i prisustvo. Odsustvo vazduha, na primer. Ili odsustvo vode. Odsustvo bilo čega na čije smo se konzumiranje navikli." Baron klimnu glavom. "Razumeš li me, Nefude?"
     Nefud proguta pljuvačku. "Da, gospodaru."
     "Onda na posao. Pronađi komandanta Sardaukara i pokreni celu stvar."
     "Smesta, gospodaru." Nefud se pokloni, okrenu i pohita napolje.
     Havat na mojoj strani! pomisli Baron. Sardaukari će mi ga dati. Ako postanu sumnjičavi, jedino će moći da zaključe kako želim da uništim tog Mentata. A takve sumnje ću podgrejavati! Budale! Jedan od najizvrsnijih Mentata u svekolikoj istoriji, Mentat obučen da ubija - a oni će mi ga prepustiti, poput neke glupe igračke koju treba razbiti. Pokazaću ja njima kako se samo može iskoristiti takva igračka!
     Baron posegnu iza jedne draperije u blizini svoje suspenzorske postelje, pritisnu dugme i pozva svog starijeg nećaka Rabana. Zatim se ponovo zavali, osmehnuvši se.
     A svi Atreidi mrtvi!
     Glupi kapetan straže bio je u pravu, razume se. Niko, naravno, ne može da preživi u središtu peščane oluje na Arakisu. Nikakav ornitopter... niti ljudi koji su u njemu. Žena i dečak su mrtvi. Treba samo podmazati na pravom mestu i pripremiti se za nezamislive troškove da bi se na ovu planetu dovela ubojita vojna sila... mnoštvo lukavih izveštaja, skrojenih samo za Carevo uvo, mnoštvo preciznih planova, koji su na kraju u potpunosti urodili plodom.
     Moć i strah - strah i moć!
     Baron je jasno video put pred sobom. Jednoga dana, neko od Harkonena biće Car. Neće to biti on lično, niti njegov direktni potomak. Ali, u svakom slučaju, neki Harkonen. Doduše, sigurno ne ovaj Raban koga je pozvao, već Rabanov mlađi brat. Mladi Fejd-Rauta. Dečak se odlikovao oštrinom koja se Baronu dopadala... okrutnošću.
     Divan dečko, pomisli Baron. Još godinu ili dve, kad napuni sedamnaestu, i znaću da li je on oruđe kojim će se Kuća Harkonena domoći prestola.
     "Gospodaru, Barone."
     Čovek koji je stajao pred poljem vrata Baronove spavaonice bio je niskog rasta, debeo u licu i telu, sa zbijenim očima i isturenim ramenima, što je predstavljalo porodičnu sliku Harkonena. Postojala je, međutim, izvesna čvrstina u njegovoj gojaznosti, premda je bilo očigledno da će doći dan kada će početi da upotrebljava noseće suspenzore da mu olakšaju teret suvišne težine.
     Mišićav um u tanku od mozga, pomisli Baron. Nije Mentat moj nećak... ne jedan Piter de Vries... ali je zato možda nešto neuporedivo dragocenije za zadatak koji mi predstoji. Ako mu dam odrešene ruke da to obavi, samleće sve pred sobom. Oh, kako će ga samo mrzeti ovde na Arakisu!
     "Dragi moj Rabane", reče Baron. Isključio je polje vrata, ali je zato telesni štitnik držao na punoj snazi, znajući da će mu se svetlucanje videti povrh sjajne kugle pokraj kreveta.
     "Pozvali ste me", reče Raban. Zakoračio je u sobu, za trenutak bacio pogled na vazdušne smetnje izazvane radom telesnog štitnika i potražio neku suspenzorsku stolicu, ali nije našao nijednu.
     "Primakni se malo da mogu dobro da te vidim", reče Baron.
     Raban napravi još jedan korak, pomislivši pri tom kako je ovaj vražji matorac namerno uklonio sve stolice da bi posetioce nagnao da stoje.
     "Atreidi su mrtvi", reče Baron. "Svi do jednoga. Zato sam te pozvao ovde na Arakis. Planeta je ponovo tvoja."
     Raban zažmirka. "Ali, mislio sam da nameravate da naimenujete Pitera de Vriesa..."
     "I Piter je mrtav."
     "Piter?"
     "Piter."
     Baron ponovo uključi polje vrata i obezbedi ga protiv svih energetskih prodora.
     "Konačno ste ga se zasitili, a?" upita Raban.
     Glas mu zazvuča ravno i beživotno u sobi tapeciranoj od upliva energije.
     "Nešto ću ti odmah reći", zabrunda Baron. "Podmećeš mi da sam se otarasio Pitera kao što bih se otarasio neke bezvredne sitnice." On pucnu debelim prstima. "Ovako, a? Ne, nisam ja tako glup, nećače. Smatraću to kao uvredu ako ikada ponovo rečju ili delom budeš pokazao da me smatraš za budalu."
     U Rabanovim žmirkavim očima pojavi se strah. Znao je, u okviru određenih granica, koliko je stari Baron spreman da ide protiv svoje porodice. Retko je to kada bila smrt, osim ako u pitanju nije bio neki izuzetan profit ili kakva sračunata provokacija. Ali, i manja porodična kažnjavanja mogla su biti bolna.
     "Oprostite mi, gospodaru Barone", reče Raban. Spustio je pogled kako bi prikrio ljutnju, ali i pokazao spremnost na poslušnost.
     "Ne pravi budalu od mene, Rabane", reče Baron.
     Raban proguta knedlu, ne podižući pogled.
     "Reći ću ti nešto", reče Baron. "Nikad nemoj bez razmišljanja da odbaciš nekog čoveka, kao što bi to učinio feudalac, držeći se kruto slova zakona. Uvek to čini samo zbog nekog važnog cilja - a taj cilj nastoj što bolje da upoznaš!"
     Ljutnja pokulja iz Rabana: "Ali vi ste odbacili izdajnika, Jueha! Video sam kako mu iznose telo dok sam sinoć dolazio."
     Raban podozrivo pogleda ujaka, najednom uplašen zvukom ovih reči.
     Ali Baron se osmehnu. "Veoma sam oprezan kada su u pitanju opasna oružja", reče on. "Doktor Jueh bio je izdajnik. Izručio mi je Vojvodu." Baronov glas najednom postade snažniji. "Naveo sam na krivokletstvo jednog doktora Suk Škole! Unutrašnje Škole! Shvataš li to, momče? Ali pogubno je opasno ostaviti to oružje da se slobodno vrzma unaokolo. Nisam ga odbacio bez razloga."
     "Zna li Car da ste jednog Suk doktora naveli na krivokletstvo?"
     Provokativno pitanje, pomisli Baron. Da nisam možda pogrešno procenio mog nećaka?
     "Car još ne zna", reče Baron. "Ali, o tome će ga sigurno obavestiti Sardaukari. No, pre no što se to dogodi, ja ću mu dostaviti svoj izveštaj preko CHOAM kompanije. Objasniću mu da sam, srećnim sticajem okolnosti, otkrio doktora koji se pretvarao da je uslovljen. Lažni doktor, shvataš? S obzirom da svi znaju da se uslovljenost Suk Škole ne može ukinuti, moja verzija biće prihvaćena."
     "Ah-h-h, shvatam", promrmlja Raban.
     Nadam se da je tako, pomisli Baron. Nadam se da ti je stvarno jasno od kolike je važnosti da ovo ostane u tajnosti. A onda, Baron se najednom upita: Zašto to činim? Zašto se razmećem pred ovom budalom od mog nećaka - nećaka koga moram da upotrebim, a zatim odbacim? Barona obuze srdžba. Osećao se izdanim.
     "To se mora držati u tajnosti", reče Raban. "Shvatam."
     Baron uzdahnu. "Ovoga puta daću ti različita uputstva o Arakisu, nećače. Kada si prošli put vladao ovim svetom, sputavao sam te u mnogo čemu. Sada, imam samo jedan zahtev."
     "Gospodaru?"
     "Profit."
     "Profit?"
     "Imaš li neku predstavu, Rabane, koliko nas je stajalo što smo doveli ovakvu vojnu silu da porazimo Atreide? Možeš li i da pretpostaviš koliko Esnaf traži za prevoz vojske?"
     "Mora da je vrlo skupo, a?"
     "Skupo, nego šta!"
     Baron ispruži debelu ruku prema Rabanu. "Ako iz Arakisa iscediš svaki groš koji može da da tokom narednih šezdeset godina, samo ćeš pokriti troškove!"
     Raban zinu od čuda, a zatim zatvori usta, ne progovorivši ni reči.
     "Skupo, a?" ponovi podrugljivo Baron. "Vražji monopol Esnafa na svemirski prevoz doveo bi nas do prosjačkog štapa da poodavno nisam računao na ovaj izdatak. Moraš da znaš, Rabane, da je celokupan trošak išao na naš račun. Čak smo platili i prevoz Sardaukara."
     Baron se upita tog časa, premda ne po prvi put, da li će doći dan kada će Esnaf moći da se zaobiđe. Bili su veoma podmukli: sisali bi ti krv pomalo, taman toliko da se ne usprotiviš, a onda, kada bi im potpuno dopao šaka, počeli bi nemilosrdno da te muzu.
     Prekomerni zahtevi uvek su pratili vojne poduhvate. "Tarifa rizika", objašnjavali bi slatkorečivi agenti Esnafa. A na svakog agenta koga bi ti uspeo da ubaciš kao psa čuvara u strukturu esnafske banke, oni bi u tvoj sistem ubacili dvojicu.
     Nedopustivo!
     "Profit, dakle", reče Raban.
     Baron spusti ruku, stisnuvši šaku u pesnicu. "Moraš da ih muzeš."
     "A sve dok ih budem muzao, mogu da činim šta mi je volja?"
     "Sve."
     "Topovi koje ste doneli", reče Raban. "Da li bih mogao..."
     "Uklanjam ih", uzvrati Baron.
     "Ali, vi ste..."
     "Neće ti biti potrebne te igračke. Predstavljale su naročitu novotariju, ali su sada beskorisne. Potreban nam je metal. One ne mogu protiv štitnika, Rabane. Imali smo uspeha sa njima samo zato što ih niko nije očekivao. Moglo se predvideti da će se Vojvodini ljudi povući u pećine ove izrodske planete. Topovima smo ih jednostavno začaurili tamo."
     "Slobodnjaci ne koriste štitnike."
     "Možeš da uzmeš nekoliko laserskih pištolja ako želiš."
     "Da, gospodaru. I kažete da imam odrešene ruke."
     "Sve dok god ih muzeš."
     Na Rabanovim usnama zatitra zluradi osmeh. "Savršeno vas razumem, gospodaru."
     "Ništa ti savršeno ne razumeš", zabrunda Baron. "Neka to bude jasno od početka. Jedino što treba da razumeš jeste kako treba da sprovodiš u delo moja naređenja. Da li ti je ikada palo na pamet, nećače, da na ovoj planeti živi najmanje pet miliona ljudi?"
     "Zaboravlja li moj gospodar da sam ja bio njegov namesnik-siridar ovde? I, ako mi gospodar oprosti, bojim se da mu je procena pogrešna. Teško je prebrojati populaciju raštrkanu po sinkovima i panovima. A ako se uzmu u obzir i Slobodnjaci iz..."
     "Nije vredno truda uzimati u obzir Slobodnjake!"
     "Oprostite mi, gospodaru, ali Sardaukari su suprotnog mišljenja."
     Baron zastade, pogledavši podozrivo nećaka. "Znaš nešto?"
     "Gospodar mi se odmarao kad sam sinoć stigao. Ja sam... ovaj... uzeo slobodu da stupim u vezu sa nekim od mojih pređašnjih... oficira. Oni su išli sa Sardaukarima kao vodiči. Obavestili su me da je jedna slobodnjačka banda uhvatila u stupicu četu Sardaukara negde na jugoistoku i naprosto je zbrisala."
     "Zbrisala četu Sardaukara?"
     "Tako je, gospodaru."
     "Nemoguće!"
     Raban slegnu ramenima.
     "Slobodnjaci porazli Sardaukare", zabrunda Baron.
     "Ponovio sam samo ono o čemu sam izvešten", reče Raban. "Takođe sam čuo da su slobodnjačke snage već uhvatile Vojvodinog vrlog Tufira Havata."
     "Ah-h-h-h-h-h."
     Baron klimnu glavom, osmehnuvši se.
     "Verujem u izveštaj", reče Raban. "Uopšte ne slutite kakav su problem predstavljali Slobodnjaci."
     "Možda, ali to nisu bili Slobodnjaci koje su tvoji oficiri videli. Siguran sam da je reč o Vojvodinim ljudima, prerušenim u slobodnjačke odore, koje je Havat dobro obučio. To je jedini mogući odgovor."
     Raban ponovo slegnu ramenima. "U svakom slučaju, Sardaukari smatraju da su posredi bili Slobodnjaci. Sardaukari su već započeli pogrom da satru sve Slobodnjake."
     "Odlično!"
     "Ali..."
     "To će potpuno zaokupiti Sardaukare. A mi ćemo uskoro dobiti Havata. Znam to! Osećam! Ah, to je bio dan! Sardaukari nestali sa scene, loveći nekoliko beskorisnih pustinjskih bandi, a mi dobili glavnu nagradu!"
     "Gospodaru", zausti Raban, ali onda zastade, nabravši obrve. "Oduvek mi se činilo da potcenjujemo Slobodnjake, kako u pogledu brojnosti, tako i..."
     "Zaboravi na njih, momče! Oni su ološ. Nas jedino zanimaju naseljeni gradovi, varoši i sela. A tamo ima mnogo žitelja, zar ne?"
     "Veoma mnogo, gospodaru."
     "Oni me brinu, Rabane."
     "Brinu vas?"
     "Oh... devedeset odsto njih je nevažno. Ali uvek postoji izvestan broj... Male kuće i tako dalje, ambiciozni ljudi, spremni da se upuste u opasne stvari. Ako se dogodi da neko od njih ode sa Arakisa sa neprijatnom pričom o onome šta se događa ovde, to bi me veoma ozlojedilo. Možeš li da zamisliš koliko bih bio ozlojeđen?"
     Raban proguta pljuvačku.
     "Moraš odmah preduzeti mere da uzmeš po jednog taoca iz svake Male Kuće", reče Baron. "Izvan Arakisa svi moraju da veruju kako je to samo okršaj između dve Kuće. Sardaukari ne smeju da imaju nikakvog udela u tome, shvataš? Vojvodi je ponuđeno uobičajeno pomilovanje i izgnanstvo, ali je on umro u jednom nesrećnom slučaju pre no što je stigao da to prihvati. Upravo je, naime, nameravao da to učini. To je priča. A sva šuškanja o tome kako su ovde bili Sardaukari moraju se izvrći ruglu."
     "Kako Car želi", reče Raban.
     "Kako Car želi."
     "Šta je sa krijumčarima?"
     "Niko ne veruje krijumčarima, Rabane. Njih podnose, ali im ne veruju. U svakom slučaju, podmazaćeš tu i tamo među njima... a preduzećeš i druge mere, za koje sam siguran da si kadar da ih izmisliš."
     "Da, gospodaru."
     "Dve stvari, dakle, hoću na Arakisu, Rabane: profit i nemilosrdnu pesnicu. Ne smeš da budeš nimalo milostiv ovde. Misli o ovim tikvanima kao o onome što stvarno jesu: robovi koji zavide svojim gospodarima i jedva čekaju da im se ukaže prilika za dizanje bune. Prema njima ne smeš da ispoljiš ni trunku samilosti ili sažaljenja."
     "Može li se istrebiti čitava planeta?" upita Raban.
     "Istrebiti?" U načinu na koji je Baron brzo okrenuo glavu očitovalo se iznenađenje. "Ko je govorio o istrebljenju?"
     "Pa... ovaj... pretpostavio sam da nameravate da uvedete nove namete i..."
     "Kazao sam da ih izmuzeš, a ne istrebiš, nećače. Nemoj da uništavaš populaciju, već je samo dovedi u stanje potpune pokornosti. Moraš biti mesožder, moj dečače." On se osmehnu. Na debelom licu mu se pojavi detinji osmeh. "Mesožder se nikad ne zaustavlja. On nema milosti. On nikada ne zastaje. Samilost je himera. Nju može poraziti stomak koji krči od gladi, vrat koji stenje od žeđi. Budi stoga uvek gladan i žedan." Baron pogladi svoje izbočine ispod suspenzora. "Kao ja."
     "Razumem, gospodaru."
     Raban se osvrnu levo, pa desno.
     "Sve ti je, dakle, jasno, nećače?"
     "Izuzev jedne stvari, ujače: šta je sa planetologom Kinesom?"
     "Ah, da, Kines."
     "On je Carev čovek, gospodaru. Može da dolazi i odlazi kako mu drago. Osim toga, veoma je blizak sa Slobodnjacima... oženjen je jednom od njihovih."
     "Kines će biti mrtav do sutra uveče."
     "To je opasan potez, ujače. Ne smemo ubiti Carevog slugu."
     "Šta misliš kako sam ovoliko daleko dogurao tako brzo?" upita Baron. Glas mu je bio prigušen, pun neizrečenih prideva. "Osim toga, uopšte se ne moraš bojati da će Kines napustiti Arakis. Zaboravio si da je on navikao na uzimanje droge."
     "Tako je!"
     "Narkomani se dobro čuvaju da ne dovedu u opasnost svoje uobičajeno sledovanje", reče Baron. "Kines sigurno nije izuzetak."
     "Smetnuo sam s uma", reče Raban.
     Nekoliko trenutaka posmatrali su se u tišini.
     Konačno, Baron prvi progovori: "Uzgred budi rečeno, neka ti prva briga bude moje sledovanje. Imam, doduše, poprilične privatne zalihe, ali je prilikom onog samoubilačkog upada Vojvodinih ljudi stradalo gotovo sve što je bilo namenjeno prodaji."
     Raban klimnu glavom. "Razumem, gospodaru."
     Baronovo lice se razvedri. "Sutra ujutro sakupićeš ostatke ovdašnje organizacije i reći ćeš im: 'Naš uzvišeni Padišah Car dao mi je u posed ovu planetu i naložio mi da okončam sve razmirice na njoj.'"
     "Shvatam, gospodaru."
     "Ovoga puta ti verujem. Sutra ćemo celu stvar podrobnije razmotriti. A sada me ostavi da još malo odspavam."
     Baron isključi polje vrata i isprati nećaka pogledom.
     Tank-mozak. Mišićav um u tanku od mozga, pomisli Baron. Pretvoriće se u krvavu kašu kada ih on propusti kroz šake. A kada onda budem poslao Fejd-Rautu da im skine jaram, proslaviće ga kao oslobodioca. Voljeni Fejd-Rauta. Blagonakloni Fejd-Rauta, samilosni, koji ih je spasao zveri. Fejd-Rauta: čovek koga treba slediti i dati vlastiti život za njega. Do tada će dečak da nauči veštinu tlačenja bez ličnog izlaganja ili rizika. Siguran sam da je on taj koji nam je potreban. Naučiće on već sve. A uz to još ima i tako divno telo. Stvarno zlatan dečak.