RETI

     Dok ju je stražar vodio do ćelije dvojice uhapšenih ljudi, osmotrila je nekoliko ventilacionih rešetki. Planovi broda pokazali su da Brazdač ima mnogo bezbednosnih ventila; osim toga, ventilacione cevi tako su uzane da ljudska bića nikako ne bi mogla kroz njih da se provuku.
     Mogao bi, međutim, jedan urski muškić, pomisli ona; jedan mali-malecni Ur, koji bi u rukama imao laserski sekač. 'Pozajmljen.'
     Ovaj Retin plan bio je vrlo nepouzdan, a osim toga, ona nimalo nije volela da šalje svog 'muža' u taj lavirint cevi. Ali Jii je tvrdio da neće zalutati.
     "Lavirint ispod trav još gori a i smrd", rekao je mališa dok je osmatrao holografsku kartu tih prolaza. "Žena! Ne brine! Lakše nego ispod korenje sa urski crvić, urski muškić koji nema slatka kesa od žena." Počeo je spiralno uvijati svoj dugačak, tanak vrat, u znak 'sleganja ramenima'. "Videće, žena! Jii odnese laser do oni u zatvoru, sve uradi laaa-dno!"
     To bi bila kritična faza. Kad se Kun i Džes nađu iza hermetičnih vrata vazdušne komore zatvorskog odeljenja, sve preostale prepreke biće brzo savladane. Tako bi, bar, trebalo da bude. Reti je bila ispunjena ubeđenjem da će tako i biti.
     Iznad hermetičnih vrata svake ćelije postojalo je po jedno crveno svetlo, ali je, sada, samo kod dve bilo upaljeno. Reti je znala ko se nalazi u onoj drugoj, udaljenijoj ćeliji: Jofuri, oni debeli, masni prstenovi naslagani jedni na druge, zarobljeni u močvari. Oko saslušavanja tih debelih stvorova trudila se ona mala točkasta po imenu Hak, a uz nju i onaj Nis komjuter. Reti se veoma potrudila da smisli neki način da i te Jofure uključi u svoj plan, ali uzalud; na kraju je došla do zaključka da je najbolje ostaviti ih tamo gde jesu.
     Ovaj brod, Brazdač, pomisli ona, neće smeti da nas juri, kad budemo izleteli zvezdanim čamcem napolje... ali jofurski brod bi mogao. A naročito ako bi debeljanderi poslali signal svojim drugarima.
     Približavali su se Kunovoj i Džesovoj ćeliji. Reti zavuče ruku u džep i pomilova presavijenu ceduljicu na kojoj je uz mnogo truda naškrabocala poruku; bio je to vrhunski domet njene pismenosti. Znala je da nije baš dobro napisano, ali... u ovakvim vremenima, ko će se obazirati na sitnice.

     KunE Znam Kako PobegnEmo JEl OćEš

     Bio je to samo prvi red, na cedulji je bilo još dosta toga napisano. Planirala je da mu tutne cedulju u ruke, krišom, dok ga tobože ispituje. Ako taj pilot Danikenovac shvati i ako prihvati, Reti bi otišla, ali bi uskoro pustila Jiia da se provuče kao crvić kroz Brazdačev sistem za ventilaciju. Za to vreme Reti bi podmetnula požar na nekoliko mesta, već odabranih - u brodskom salonu i u tovarnom prostoru - da skrene pažnju posade na tu stranu, dok Kun, koristeći prošvercovani laserski sekač, otvara put za bekstvo. Ako sve pođe dobro, oni će tada pojuriti ka izlaznoj vazdušnoj komori, ukrasti zvezdani čamac i pobeći.
     Ali ima jedan uslov, Kune, pomisli ona; samo jedan. Mora da se složiš. Kad bežimo, bežimo od svih ovih. Od Danika, Rothena, Jofur-nakaza i svega toga. Idemo sa Jijoa.
     Bila je čvrsto ubeđena da će on pristati.
     Ali, pomisli ona, ako mi Džes ili on naprave ikakav problem, ima da vide. Ima da im bude jasno da je ovo sad jedna drugačija Reti.
     Stražar delfin obazrivo je manevrisao svojom hodačkom jedinicom u uzanom hodniku. Poprilično se morao savijati i dovijati da bi prislonio ključ na ploču 'brave' na vratima. Vrata, najzad, kliznuše u stranu. Reti ovlašno pogleda unutra: dva uzana ležaja, na svakom po jedna ljudska prilika pokrivena ćebetom.
     "Ej, Kune!" reče ona, iz dva koraka stigavši do njega. Ćušnu ga po ramenu. "Budi se! Nema zezanja, nemoj da se praviš nešto. Ovaj narod te pita kako ste im ušli u trag..."
     Ćebe je skliznulo i pokazala se Kunova obilata glatko-sjajna kosa. Ali nikakvog pokreta ni drhtaja nije bilo.
     Ovoga su drogirali, pomisli ona; al nadam se da nisu mnogo! Jer ovo moje ne može da čeka!
     Prodrma ga jako, okrete ga ka sebi...
     I odskoči unazad, sa krikom zaprepašćenja.
     Lice tog Danikenovca bilo je purpurno. Oči ogromno izbuljene, gotovo ispale iz očnih duplji; u otvorenim ustima, jezik ogromno natekao - puna usta jezika.
     Delfin stražar odcvrkuta nešto munjevito, vraćajući se, u trenutku šoka, svom životinjskom maternjem jeziku.
     Reti se borila sa šokom. Odrasla je gledajući smrt često, ali sad joj je bila potrebna sva snaga volje da obuzda užas koji joj se dizao iz želuca.
     Nekako natera sebe da se okrene ka drugom ležaju.