VIII

     Ilegalno ponovno nastanjivanje svetova koji su određeni za ugar bilo je težak problem u Pet galaksija još od kad se istorija tog saveza počela zapisivati. Ima mnogo razloga zbog kojih se ovaj problem pojavljuje tako uporno, uvek iznova, a najvažniji razlog je takozvani 'paradoks reproduktivne logike'.
     Organska bića sa bezbrojnih i izuzetno raznovrsnih svetova imaju (gotovo sva) jednu zajedničku odliku - održavanje putem razmnožavanja. Kod nekih rasa, to se ispoljava kao svesna želja da se ima potomstvo. Kod nekih drugih, jedinke reaguju na sopstvene grube nagone - naime, upuštaju se ili u seks, ili u ksim, a za posledice ne mare mnogo.
     Ma koliko da se pojedinačni mehanizmi rasplođavanja razlikuju, čist učinak izlazi na isto. Prepuštene svojim sopstvenim sklonostima, organski živi oblici razmnožavaće se tako da će ih se više rađati nego što umire. Tokom razdoblja koja su veoma kratka (po zvezdanim merilima!), ishodeće povećanje populacije preopteretiće svaki ekosistem; nadmašiće njegovu sposobnost samoregulacije i samoodržavanja (vidi prilog: Odabrane ilustracije 1).
     Rase ovo čine zato što je svaka plodna jedinka potomak dugog lanca uspešnih razmnožavača. Jednostavno rečeno: oni koji nemaju odlike potrebne za razmnožavanje, ne postanu ničiji preci. One odlike koje podstiču na reprodukciju, reprodukuju se.
     Koliko je nama poznato, ovaj evolucioni imperativ prenosi se čak i na ekomatricu oblika života zasnovanih na vodoniku, koji u kosmosu koegzistiraju, ali bez mešanja, sa nama, civilizacijama koje dišu kiseonik. Što se tiče Trećeg reda - a to su autonomne mašine - samo najstrožija primena bezbednosnih ograničenja sprečila je te neorganske civilizacije da se ne otisnu u eksponencijalno razmnožavanje koje bi ugrozilo osnovu opstanka bilo kakvih živih bića u svih Pet galaksija.
     Kod ogromne većine nerazumnih živih vrsta u prirodnim ekosistemima, težnja ka preteranom razmnožavanju večito se suzbija umiranjem od gladi, umiranjem od dejstva grabljivica i drugim ograničavajućim činiocima, što za ishod ima kvazistabilna stanja pseudoravnoteže. Međutim, kad se utzdignu do predsapijentnog stanja, mnogi živo oblici upotrebe svoju tek pronađenu pamet da uklone svakog ko se sa njima takmiči i da se otisnu u pravu orgiju razmnožavanja, u mahnitost koja brzo dovede do preteranog iscrpljivanja prirodnih bogatstava. Ako se ovakve vrste ostave predugo da rade šta im padne na um, može im se desiti da unište sebe, kroz ekološki kolaps.
     To je jedan od takozvanih 'Sedam razloga' zbog kojih se naivni živi oblici ne mogu samostalno razviti do pune sapientnosti i kompetentnosti. Paradoks reproduktivne logike znači da će kratkoročni lični interes uvek preovladati nad dugoročnim planiranjem, osim ako se spoljašnjim uplivom čitavoj rasi nametne mudrost, što mora uraditi neka druga rasa, usvojiteljska, to jest pokroviteljska.
     Jedna od dužnosti pokrovitelja sastoji se u tome da klijentsku rasu prisili na svesnu kontrolu želja za samoumnožavanjem. Tek posle uspešnog ostvarenja tog zadatka, rasa se može kandidovati za status odrasle. Ali uprkos svim predostrožnostima, čak i poptpuno zrelim i prihvaćenim rasama dešavalo se da ih ponese populaciona eksplozija, kao svojevrsni grč, naročito u razdobljima kad se, iz nekog razloga, dogodi slom zakona i poretka. (Vidi prilog: Vremena promene.) Pojedine žurne, grčevite epizode kolonizacije i eksploatacije završile su se upropašćenjem, pa i uništenjem čitavih galaktičkih oblasti.
     Po zakonu, za rasu koja počini takav ekološki holokaust propisana je samo jedna kazna, izvršna odmah: istrebljenje do poslednjeg pripadnika, tako da ne ostane ni koren rase, niti jedan jedini uzorak ili primerak.

     U poređenju sa time, ilegalno nastanjivanje ugarenih svetova oredstavlja zločin skromnijih razmera. Kazne zavise od obima učinjene štete i od toga da li su iz tog procesa proizišle neke nove predsapijentne žive vrste.
     Ipak, lako je videti da paradoks reproduktivne logike iskrsava i ovde. Zašto bi, inače, pojedinci i vrste žrtvovali tako mnogo i rizikovali vrlo oštre kazne, samo da bi životarili u životinjskoj tajnosti na svetovima na kojima im nije mesto?

     Tokom više stotina godina tragalo se za rešenjem ovog upornog problema, ali nađeno je samo jedno. Ono se sastoji u tome da se istrajno primenjuje pragmatična dalekovidost, u interesu opšteg dobra.
     Drugim rečima - da se bude civilizovan.

     Galaktografski priručnik za potpune neznalice i početnike, dakle za Zemljane, posebno izdanje Bibliotečkog instituta Pet galaksija, godina 42 EC, kao delimična isplata dugova iz 35 EC.