IX

     IZ DNEVNIKA DŽILIJAN BASKIN

     Svi smo prilično deprimirani u ovom trenutku. Javio se Suezi iz one druge hrpe drosa. Tamo se njegovoj ekipi upravo dogodila nesreća. Pokušavali su da raskrče prostor oko jednog starog bujurskog broda za prevoz rude. Tada je naišao podmorski zemljotres. Okolna masa krša skliznula je i jedno prastaro brodsko korito svalilo se na dvoje delfina-radnika - Satimu i Sup-pea. Ni ona ni on nisu imali vremena da učine išta više osim da zure u ogromni metalni zid koji ih je sledećeg trena zgnječio.
     I tako ginemo. I stalno gubimo baš najbolje od onih koji su nam još preostali. Cenu plaćaju svaki put oni stručni i poslu odani.
     A tek Pipoa, kojom su svi bili oduševljeni. Kakav gubitak, kidnapovali su je Žaki i njegov drugar. Eee, kad bih samo mogla da se dočepam te dvojice!
     A jadnog Ka sam morala da lažem. Nećemo biti u mogućnosti da odvojimo vreme za jurnjavu po okeanima da bismo je našli.
     To ne znači da će ona biti napuštena. Prijatelji će se izboriti za njenu slobodu, jednog dana. To se zaklinjem.
     Ali naš pilot neće biti jedan od tih prijatelja.
     Avaj, bojim se da Ka više nikada neće videti Pipou.

     Makani je dovršila autopsiju Kuna i Džesa. Izgleda da su oni u zatvoru progutali otrov radije nego da odgovaraju na naša pitanja. Tišt baca krivicu na sebe zato što nije pomnije pretražila daničkog agenta, ali ko je mogao očekivati da će Kun toliko da se zabrine zbog jednog amaterskog saslušanja?
     Zar je stvarno morao da povuče sa sobom i tog zbunjenog mladića, meštanina? Taj Retin rođak svakako nije znao nijednu tajnu zbog koje bio vredelo umreti.
     Reti nije uspela nimalo da objasni taj događaj. Sad, kad nema koga da saslušava, ona se ponudila da pomaže Sueziju, kome je svakako potrebna pomoć spretnih ruku. Makani je preporučila rad kao dobru terapiju za tu jadnu devojčicu, koja je, eto, morala prva da naleti, izbliza, na ta dva užasna leša.
     Nije mi jasno. Šta je to Kun pokušavao da zaštiti? Da su normalna vremena, ja bih ostavila sve druge poslove i pronašla bih šta se tu krije. Ali dešava se isuviše drugih stvari; spremamo se za akciju.
     Od uhvaćenih Jofura saznali smo da je brod Rothena sada sasvim nevažan. Imamo prečih briga.
     Bibliotečka kocka ne prijavljuje nikakav napredak sa tim simbolom - onim koji ima devet spiralnih krakova i osam ovala. Ta jedinica sada prosejava svoje starije fajlove, a to je posao koji postaje sve teži što se dalje ide u prošlost.
     Kao nadoknadu, kocka mi je dala poplavu informacija o novijim 'najezdama prerano došlih' - o tajnim kolonijama koje su uspostavljene na ugarenim svetovima gde to nije smelo biti.
     Pokazuje se da je većina takvih slučajeva u novijoj istoriji otkrivena brzo. Naprosto, naiđe patrola Instituta za migracije i uhvati ih. Jijo je poseban slučaj, jer je pristup do njega vrlo ograničen, a zvezda Izmunuti zaogrnula ga je svojim plaštom. Osim toga, u ovom slučaju stavljena je na ugar cela jedna galaksija, četvrta, što znači da je zadatak za inspektore ogroman.
     Nije mi jasno - zašto izdvojiti celokupnu galaksiju da se 'odmara'; zar nije osnovna jedinica ekološke obnove - jedna planeta? Ili, eventualno, jedan sunčev sistem?
     Kocka objašnjava da je normalna praksa da se pod karantin stavljaju mnogo šire zone svemira. Ogromna prostranstva odjednom. Naša civilizacija, sačinjena od rasa koje dišu kiseonik, povuče se iz celog jednog sektora ili spiralnog kraka; ta evakuacija ima smisla, jer se taj prostor ustupi onoj drugoj civilizaciji, koja postoji uporedno sa nama, a koja diše vodonik. Mi sva bića te vrste nazivamo, ponekad, zbirnim imenom 'Zang'. Zahvaljujući tome, ta dva društva ostaju razdvojena i u prostoru i u vremenu, čime se smanjuje mogućnost trvenja.
     Ujedno se ojačava karantin. Zangi su nepredvidivi; često će prenebreći neki manji upad, ali reagovati vrlo žestoko ako veliki broj razumnih kiseoničkih bića zadre u nedozvoljene prostore.
     Pre nego što smo zaronili pokraj Izmunuti, otkrili smo brodove koji mora biti da su pripadali Zangima. Ostavili su nas na miru, pa zato pretpostavljam da su nas ocenili kao 'manji upad'.
     Da, ovakva razmena 'na veliko', čitavih sektora i galaktičkih krakova, sada zvuči razumnije. Ipak sam bila uporna kod Biblioteke sa jednim pitanjem.
     Da li je ikada ranije cela jedna galaksija bila pod zabranom?
     Odgovor me je iznenadio.
     Jeste, ali ne u skorijim vremenima... u poslednjih sto pedeset miliona godina svakako ne.
     Pitam se: gde sam već čula taj broj?

     Kažu nam da postoji osam redova sapijentnosti i kvazisapijentnosti. Kiseonički život je najnametljiviji i najžustriji; kao što je Tom govorio, 'mi se šepurimo posvuda i ponašamo se kao da je ovo sve naše'. Iznenadilo me je saznanje da je broj onih koji dišu vodonik daleko veći od broja nas koji dišemo kiseonik. Ali Zangi i njihovi rođaci provode glavninu svog vremena zavučeni u mutne slojeve svetova kao što je Jupiter.
     Neki od nas pričaju da je to zato što se vodonikaši plaše veze sa nama, kiseoničnim bićima.
     Postoje i mišljenja da su oni još odavno mogli da nas uklone, ali da još nisu taj posao stavili sebi u zadatak. Međutim, mogli bi negde u toku sledećih milijardu godina.
     Drugi redovi su mašinski, memetički, kvantni, hipotetički, povučeni i transcendentni.
     Zašto baš sad razmišljam o tim stvarima?
     Pa, eto, naši planovi su aktivirani, a uskoro će se aktivirati i Brazdač. Svi su izgledi da ćemo kroz nekoliko dana biti mrtvi ili zarobljeni. Uz nešto sreće, moglo bi se desiti da svojim životima 'kupimo' nešto za šta je vredelo žrtvovati se. Ali izgledi da se izvučemo izgledaju bezmerno sićušni.
     Ipak... šta ako pobegnemo? Moglo bi se desiti da se Jofurima blokiraju motori baš u pravom trenutku. Ili da oni zaključe da nema smisla da se oko nas zamaraju.
     Ili bi ovo sunce moglo da se pretvori u supernovu.
     U tom slučaju, gde može Brazdač dalje ići?
     Pokušali smo da tražimo pravdu od naše kiseonične kulture - od Civilizacije pet galaksija. Ali pokazalo se da čak ni u Institute ne možemo imati poverenja. Probali smo i kod Onih Starih, koji pripadaju redu Povučenih. Ali pokazalo se da nisu tako nepristrasni kao što smo se mi nadali.
     U ovoj Vaseljeni prepunoj mogućnosti ostaje još pet-šest drugih 'kvazisapijentnih' redova, tamo negde, napolju. Oni su nama tuđi i misaono i materijalno. Priča se da su opasni.
     Zar imamo šta da izgubimo?