DVER

     Rimeri su konačno bili iza njega. Oluja ga je sad manje žestoko bacala, a među oblacima su se otvorili procepi kroz koje je uspevao da vidi i poneku pregršt zvezda. Ti procepi postajali su širi. Posle dužeg vremena Dver vide kako nebo počinje da bledi na istoku. Onda se siva ozarenost počela polako širiti preko ogromne ravnice uzmahnutih sablji dimiskija.
     Dver je dobro pamtio kako je svojim koracima odmeravao tu istu stepu, pre nekoliko meseci, kad je vodio Danela, Lenu i Jenin prema Sivim brdima. Bilo je to teško putovanje sa koga su mu ostali ožiljci na nogama: biljke nalik na noževe zasecale su im kroz nogavice, kroz čarape i u živo meso, kad god bi dobile priliku.
     Ovo je bio bolji način putovanja: samo ploviš, visoko iznad. Naime, ploviš ako te ne dokači neka munja, a mogla bi te dokačiti i spaliti u trenu. I, hm, zubi ti se pomalo rasklimavaju od tutnjave grmljavine. Da, i morao si se provući između Rimera čiji su vrhovi iskrsavali iz noći kao džinovske kandže koje zamahuju da zahvate ukusni prolazeći zalogaj.
     Pa... možda je ipak bolje pešice.
     On otpi iz boce sa vodom. Zora je značila da treba biti pripravan. Uspavana mašinerija u korpama balona-mamaca probudiće se od prve postojane dnevne svetlosti, električna kola će se zatvoriti. Računari povađeni iz odbačenog brodovlja počeće da izvršavaju beskorisne proračune.
     Mora biti da je to već počelo, reče on sebi; Jofuri su to primetili; i sad su krenuli.
     On podiže ruku i dodirnu reuga koga su mu dali. Na dodir, ta životinja spusti ispred njegovih očiju providnu membranu. U Dverovoj okolini odjednom nastade pomak. Kontrasti su sad bili pojačani, prečišćeni. Horizont više nije bio mutan. Dver je sad mogao tačno da sagleda izlazeće sunce, a u njegovoj svetlosti i desetak dalekih plovećih vreća sa vrelim vazduhom. Bili su to drugi baloni, razasuti širom istočnih nebesa; majušni 'preživeli' iz oluje koja ih je tako daleko bacila.
     Iz jedne kese nalik na fišekliju, na opasaču, Dver izvuče četiri kristala i ćušnu jedan po jedan među upleteno pruće gondole, tako da blistaju u kosoj svetlosti. Za pojasom je imao i čekić, ali ga zasad nije uzimao. Osmatrao je prostore čak iza tih balona-mamaca, nastojeći da vidi prvi znak da se bliže Siva brda.
     Dolazim, Jenin, pomisli on. Biću tamo uskoro, Lena.
     Samo još po gde koju prepreku da savladam.
     Pokuša da dočara sebi lica njih dve; kako gledaju ka budućnosti, a ne u mukotrpnu prošlost. Duboko u njegovom rancu bio je kamen-senzor koji će oživeti na dan sredine zime, ako, nekim čudom, visoki mudraci tada daju znak da je sve bezbedno. Ako svi zvezdani brodovi odu i ako bude razloga da se veruje da neće više ni dolaziti. Do tada bi Dver morao naći Lenu i Jenin, i pomoći im da njihovo pleme, skriveno od sveta, pripreme za jedan od dva puta koji sudbina može spremiti za njih: da se vrate kući na Nagib, ili da žive krijući se večito u divljini.
     Za obe te mogućnosti ja sam spreman, reče on sebi; spreman i profesionalno osposobljen.
     Ali nikako da disciplinuje svoje nemirne misli u koje se neprestano ubacivala Reti, mala ljutica od devojke, koja je odabrala da ostane u posadi Brazdača. Tu nikakvog iznenađenja nije bilo; Reti je, više nego išta drugo na svetu, želela odlazak sa Jijoa, a delfinski brod bio je, po svemu sudeći, najizglednija - mada veoma rizična - mogućnost za to.
     Dver se poče prisećati kroz kakve doživljaje je već prošao sa Reti; kako ih je zarobio robot Danikenovaca, kako je on, Dver, u nekoliko mahova 'nosio' tog robota na glavi kao šešir, dopuštajući da se polja za isključenje gravitacije provlače kroz njegov nervni sistem...
     Najednom shvati. Ova prisećanja nisu slučajno naišla baš sad. Nije to bila nasumična igra asocijacije.
     Bilo je upozorenje.
     "Balega!" uzviknu on i hitro se okrete ka zapadu.
     ...Na vreme da vidi jedan divovski objekat, plav, okrugao, sličan đavoljem licu, koji se ustremio ka njemu. Nečujno, zato što je brži od zvuka.
     Bilo je to kao da gledaš kako odapeta strela leti prevo ka vrhu tvog nosa. Za samo nekoliko trenutaka zvezdani brod se povećao od trunčice do nečeg što je ispunilo polovinu njegovog sveta!
     Dver zažmuri, spremajući se da bude smlavljen...
     Prolazile su kidure, po dve za svaki žurni otkucaj srca. Posle dvadesetak kidura, gondolu balona tresnu ogroman zid zvuka, zatrese je kao grmljavina.
     Ali samo zvuka. Nije bilo sudara.
     Ovaj me promašio! - reče Dver sebi.
     Okrete se i prisili jedno oko da se malo otvori...
     ...i vide da neprijatelj huji dalje ka istočnim nebesima, ka balonima-mamcima.
     Sad uvide da taj kolos leti na znatno većoj nadmorskoj visini. Utisak da će doći do sudara bio je čist privid. Jofurski brod se nijednog trenutka nije primakao ni na jednu ligu Dverovom balonu; niti je obratio na Dvera imalo pažnje.
     Mamce je, naravno, morao videti jer bili su sasvim jasno izloženi svačijem pogledu.
     Nedavno je stigao izveštaj od Blejda, njegovog drugara iz detinjstva; Blejd je javio da su baloni, po svemu sudeći, providni za one instrumente kojima Jofuri gledaju. Ali Blejd je nadleteo Jofure noću. Sada, u svetlosti zore, Jofuri, valjda, moraju da vide balone.
     Možda i ne. Dver se priseti kako je uzbuđena bila Nis mašina, koja dobro razume jofurske načine razmišljanja, kad je čula za zamisao balona. Možda je Džilijan Baskin spremila pravu stvar.
     Cilj je bio: uneti zabunu kod Jofura. Poslati ih u potragu za tobožnjih neprijateljskim brodovima koji se nikako ne vide jasno.
     Svemirski titan poče brzo usporavati i kružiti, ogromnom spiralom, nad tim delom kontinenta. Oreol svijenog vazduha kao da je zakrivljavao i svu svetlost u pola prečnika oko tog broda. Reug je stavljao do znanja da je to neka vrsta štita; Jofuri su verovatno zbog toga bili tako uvereni u svoju nepobedivost.
     Dver je oslonio ruku na čekić koji mu je bio za pojasom. Čekao je.