EVASK

     Kad nešto obećaju, žustro to i ispune, zar ne, prstenovi moji?
     Vidite kojom su brzinom urođenici pristali na sve naše zahteve?
     Izgledate iznenađeni da su nastupili tako munjevito u smeru zadovoljenja i umirenja nas, ali ja sam to očekivao. Koja druga odluka je bila njima moguća, sad kad njihovi takozvani mudraci razumeju kako stvari stoje?
     Kao vi, niži od mene prstenovi, tako i sve te ostale rase imaju svrhu postojanja konačno samo jednu: da služe.
     Kako se stiglo do toga? - pitate vi.
     Da, imate moje dopuštenje da pogladite te vaše staromodne sićušne kapi voska, tragove nedavne memorije. A ja ću to isto iskazati na efikasniji način, koji nam dadoše Oailie, pa ćemo onda proslaviti poduhvat naš, uspešno okončan.
     Počinjemo pristizanjem emisara njihovih; iz svakog od tih plemena divljaka, po jedan je došao. Ušli su u ovu sravnjenu dolinu pešice i na telesnim točkovima, vukući se kao životinje preko krhotina drveta i drugog materijala koje su rasute posvuda oko našeg ponositog Polkdžija.
     Stadoše junačno pod oblinu našeg brodskog korita i počeše, na smenu, da viču u pravcu najbližeg otvorenog mesta na njemu. Bili su to lepi govori u ime njihove seoske 'Zajednice'. Sa rečitošću iznenađujućom, navodili su prikladne paragrafe galaktičkih zakona, prihvatili u ime svojih predaka punu odgovornost za svoje prisustvo na ovom svetu, i onda učtivo zatražili da mi takođe objasnimo svoje prisustvo - da kažemo zbog čega smo mi sleteli na ovu zabranjenu planetu.
     Da li smo inspektori zvanični, i sudije, iz Instituta za migracije? A ako nismo to, koje izvinjenje imamo za ovakvo remećenje mira jedne planete na ugaru?
     Drskost! Među posadom Polkdžija ona uznemiri ponajviše našeg mlađeg sveštenika, koji je mlada kupa verskih prstenova. On zapita kako to da smo mi sada u obavezi da se pravdamo pred nekim tamo varvarima.
     # zaštO nE ispržimO ovE izaslanikE kaO štO smO onE prE? #
     Na ovo naš vrli kapetan-Vođa odgovori:
     # nE koštA naS mnogO dA izduvamO malO informativniH isparenjA otprilikE U pravcU tiH napolA degradiraniH bićA. i nE zaboravI dA postojE podacI čijE prikupljanjE želimO! prisetI sE dA sU onE lopužE, entitetI zvanI rothenI, nudilI dA naM prodajU dragocenO znanjE, prE negO štO smO iH mI pobožnO-pravednO prevarilI. moždA tO istO znanjE možemO pribavitI mnogO jeftinijE oD oviH urođenikA, I timE uštedetI vremE I truD potragE #
     Zar nije tada mladi sveštenički skup prstenova insistirao, raspravljao se?
     # samO pogledaJ dolE nA tE grozotE! bljuvotinE! onI sE mešajU U sencI našeG velikoG brodA - urkinjA sA hunišeM, A jadnI zavedenI trekijaŠ sA ljudskiM stvoroM, A najgorE oD svegA... g'kekijI! štA sE možE dobavitI iZ takviH rodoskvrniH izvorA? pobiJ tO svE, odmaH saD! #

     Ah, prstenovi moji, zar ne bi sve bilo jednostavnije za Mene, da je tad naš kapetan-Vođa prihvatio savet mlađeg sveštenika? Ali se on sagnuo ka našem drugom svešteniku, starijem, u cilju daljeg savetovanja.
     Ta uzvišena kupa prstenova verskih, pedeset prstenova visoka, uzdigla se još više i izjavila:
     # slažemO sE dA jE tO zadataK ponižavajućI. alI štetA nijE velikA akO uvažimO formalnE obavezE I obredE #
     # daklE nekA sE evasK timE bakćE. nekA sE hrpA evasK upuštA U razgovoR sA tiM retardiraniM divljacimA. nekA evasK doznA štA onI znajU O dvE vrstE lovinE zA kojoM tragamO #
     Tako se donese odluka. Zadatak poveriše ovoj improvizovanoj, hibridnoj kupi. Zaduženje: budi agent za ovaj posao niski. Pregovaraj sa poluživotinjama.
     Tako saznadoh kako malo me/nas cene naši saplemenici Jofuri.

     Ali ostavimo to po strani sada. Pamtite kako smo preuzeli svoj zadatak, kako smo odlučno prionuli na izvršenje? Ukrcali smo se na gravitacionu ploču i pomoću nje spustili se iz broda na opustošenu Livadu okupljanja, gde nas je čekalo to šestoro izaslanika. Naš prsten asocijacija prepoznade dvoje od njih: jedan je bio Fhun-dau, koji je stajao tu i gladio svoju dugačku, belu bradu, a drugi bejaše Vuben, najmudriji od G'Kekija. Ovo dvoje pokazaše iznenađujuću radost u prvi mah, verujući da im se vratio njihov izgubljeni drugar - Ask.
     Onda, uviđajući da to nije tako, svo šestoro počeše da reaguju potreseno, odašiljući pri tom svakojake zvuke razočaranja i tuge. Naročito taj Trekijaš koji se zadesio usred grupe - vaš/naš zamenik, novi trekijevski Visoki mudrac? - koga kao da je naročito ožalostio naš preobražaj. O, kako je ta kupa aboridžinskih torusa uzdrhtala uočavajući našu jofurikaciju! Da li će se njegova segmentovana unija raspasti tog trena? - pitali smo se. Da li će, bez gospodara koji bi ih objedinjavao i vodio, ti sastavni prstenovi pocepati svoje membrane zajedništva i otpuziti kud koji, nazad u zverski život naših predaka?
     Posle nekog vremena to šestoro predstavnika oporaviše se dovoljno da počnu slušati. Ja objasnih, izrazima pojednostavljenim, napor Polkdžija u ovom dalekom planetnom sistemu.
     Nismo iz Instituta za migraciju, rekoh ja njima. Doduše, mi smo se pozvali na one paragrafe galaktičkih zakona koji omogućavaju da građani Pet galaksija sami sebe proglase privremeno za vršioce policijskih i vojnih dužnosti u odbrani Zajednice; pozvali smo se, naime, u onoj meri u kojoj je bilo potrebno da pohapsimo rothenske pljačkaše gena. Malo ko će postavljati pitanja, a možda i niko neće, kad mi izreknemo i izvršimo presudu nad Rothenima... ili/i nad kriminalnim naseljenicima. Kosmos će ostati ravnodušan.
     Kome bi mogli divljaci da se obrate, na koga da apeluju?

     Ali to možda nije bio naš glavni cilj, rekoh ja njima.
     To sam dodao malo drugačije, umirujućim tonom. Ima zločinaca mnogo opakijih, koje treba goniti mnogo žešće nego tamo neku gomilicu sirotinje, begunaca zgurenih na zabranjenom sprudu, koji traže iskupljenje za svoje grehe na jedini način koji je njihovoj pameti dostupan.
     Naša glavna potraga, rekoh ja njima, jeste za jednim brodom koji je nestao, a čiju posadu čine Zemljani, i to delfini. Delfini Zemljani. Deset hiljada odreda bojnih brodova traga za tom istom delfinskom letelicom u ovaj čas, rekoh. Jer ti Zemljani nose izvesne tajne, među kojima je možda i ključ za jedno novo doba.
     Rekoh emisarima da bismo mi možda mogli i platiti za podatke o tome, ako dobijemo od lokalnih žitelja informacije kojima bi naše traganje bilo skraćeno.

     (Da, prstenovi moji, naš kapetan-Vođa obećao je i onim Rothenima da će im platiti, kad je brodić tih mangupa u svemiru uputio poziv našem brodu i nagovestio bitne informacije. Ali glupi kao što jesu, Rotheni u svome nestrpljenju odadoše mnogo i premnogo. Mi smo davali obećanja, ali neodređena; onda smo poslali Rothene da 'donesu još jedan dokaz'... i krišom ih pratili, a da nikakav konačan ugovor sa njima nije bio do tog trenutka potpisan! Tako dovedoše oni nas do ove planetice, pa kad je tako, zar su nam potrebni sad? Šta će nam oni? Umesto da im platimo, mi zaplenismo taj njihov brodić.
     (Jest, možda su oni imali još neku mrvicu informacija, možda su je mogli prodati. Ali ako je delfinski brod igde u ovom sistemu, naći ćemo ga mi brzo.)

     (Da, prstenovi moji, u vašem/našem memorijskom jezgru nema ni pomena ni o kakvom 'delfinskom brodu'. Ali možda neko drugi na Jijou zna nešto. Možda nisu baš sve informacije dali svom mudracu Trekiju. Uostalom, zar možemo imati poverenja u memoriju preuzetu od Aska, koji je podmuklo rastopio mnoge kapi voska u našem jezgru pamćenja?
     (Nema druge, dakle: moramo ispitati ove ambasadore Jijoa, služeći se sistemom kazne i nagrade.)

     Dok su emisari premišljali o delfinima i brodovima, Ja krenuh sa drugim zahtevom našim. Našim ciljem, da pravda, dugo odlagana, najzad pobedi!
     "Može vam ovaj dodatni zahtev biti neugodan", rekao sam ja njima, "ili vam se može pričiniti da zahteva odustajanje od odanosti. Ali vi izbora nemate nikakvog. Morate se poviti pred neumoljivošću naše volje. Žrtva koju od vas tražimo bitna je. I ne pomišljajte na izbegavanje te dužnosti!"
     Mudrac Huniš poče da umbla na onaj njihov način, duboko, a jako, naduvavajući vreću na grlu. "Nama je nejasno značenje toga. Šta to moramo žrtvovati?"
     Na ovaj očigledan pokušaj njihov da se prave naivni, odgovorih podsmešljivo, uz talasasto kretanje tamnijih boja po našim gornjim prstenovima, čisto radi oštrijeg naglašavanja.
     "Znate vi vrlo dobro šta mora biti nama predato. Očekujemo u bliskoj budućnosti isporuku prve količine, simbolične; to neka bude znak vaše dobre volje da poslušate. Izručite, dakle, izvesnu količinu toga, naprosto da bi bilo jasno da se razumemo."
     To govoreći, zapovedio sam našem manipulacionom prstenu da ispruži sve naše pipke istovremeno ka matorom G'Kekiju.
     Ka Vubenu.
     Ovog puta njihove reakcije pokazale su da razumeju. Nekoliko prstenova koji su ranije pripadali Asku ispoljiše podjednako gađenje zbog tog zahteva, ali Ja sa nekoliko električnih udara nametnuh strogu disciplinu.
     Zastrašeni varvari se povukoše, noseći glase sa neba.

     Mislili smo da se ti prerano došli neće javljati neko vreme; da će ćutati dan-dva. Naš kapetan-Vođa odluči da pošalje, za to vreme, našu drugu korvetu na istok, da pomogne prvoj, koja još leži (popravljajući sebe, ali previše sporo) na pesku, nasukana takoreći, blizu jedne podmorske provalije. (Mesto koje je očigledan 'kandidat' za skrovište zvezdanog broda zemaljskih begunaca!)
     Neko vreme smo se plašili da su delfini oborili naš brodić, i da će sam Polkdži morati da pođe na tu misiju. Međutim, naša taktičarska kupa izračunala je da je izviđački čamac Rothena najverovatnije uspeo da nas zakači jednim gotovo slučajnim 'srećnim' pogotkom, i da je bezbedno poslati drugu korvetu prvoj u pomoć.
     Onda, upravo kad smo pripremali drugu korvetu za poletanje, uhvatismo signal iz planina, baš iz ovih planina! Šta bi drugo moglo biti nego jijoanski emisari rešeni da odmah ispune naš drugi zahtev!
     Korvetu poslasmo na sever, ka toj novoj emisiji.

     I gle! Evo izveštaja. Naselje G'Kekija - čitav jedan patuljasti grad tih demona na točkovima - skriveno u šumi!
     Ma, našli bismo mi taj grad u svakom slučaju. Naša izrada mapa Jijoa tek je počela.
     Ipak, ohrabruje taj gest Jijoanaca. Pokazuje da šest naroda Jijoa (uskoro će ih biti pet) imaju dovoljno sapientnosti, dovoljno umnih moći, da uvide neizbežno i da minimalizuju svoje gubitke.
     Šta, prstenovi moji? Vi ste iznenađeni? Očekivali ste neku veću solidarnost unutar vaše hvaljene Zajednice? Više odanosti?
     Onda živite i učite, lepotani moji voštani. Ovo je tek početak.