LARK

     Suze su tekle niz obraze ostarelog ljudskog mudraca dok je bežao kroz šumu.
     "Ja sam kriv", mrmljao je on između dva mučenička udaha vazduha. "Sve je mojom krivicom... nisam smeo dopustiti... tako blizu jadnih G'Kekija..."
     Lark je slušao ove jadikovke Lestera Kembela. Obojica su se pridružila stampedu begunaca, koji su kao rulja jurili svakom raspoloživom putanjom između ogromnih stabala bua. Svladan jadom, mudrac se mnovo puta spotakao, zateturao, i Lark ga je morao pridržavati da ne padne. Najzad Lark uspe da privuče pažnju jednog Huniša, milicionera, koji je preko lađa nosio ogroman mač. Taj robusni ratnik dohvati starog Kembela u naručje i ponese ga trkom u bezbednost.
     Za sve one koji su sad bežali u zaklon šume bam-bua, ta reč - bezbednost - najednom je izgubila mnoge dotadašnje osobine. Dve hiljade godina su zidine Duden Mese pružale zaštitu najstarijoj, ali najslabijoj od svih prerano došlih rasa. A sad nikakva odbrana nije mogla zaustaviti nebesku krstaricu koja je jednim zamahom doletela nad tu skrovitu dolinu, samo nekoliko dura pošto je Lark kriknuo svoje dve reči upozorenja. Neke izbeglice, oni malobrojni koji su mogli i smeli da se osvrnu, zauvek će nositi u duši užasnu sliku te korvete nadnete poput male grabljivice nad graciozne rampe, domove i radionice g'kekijskog naroda.
     Jofure je nesumnjivo privukao naš kompjuter, reče Lark sebi; jer širio je 'digitalnu rezonancu'.
     A kad su prešli planinu, Jofuri nisu mogli da ne uoče grad u dolini.
     "Tako blizu jadnih G'Kekija..." bile su Kembelove reči o tome.
     Jer Lester Kembel je, gonjen žarkom željom da dozna prave odgovore - on koji je celoga života sa ogromnom radoznalošću pratio sve galaktičko - dopustio da Ran i Lingova aktiviraju prastari bujurski računar punom snagom, na zadatku dešifrovanja tajnih delova memorije. Bilo je to kao da su mahali mamcem iznad Rimerskog gorja i prizvali vetrove zla.
     Neki od begunaca u toj šumi nisu se, ipak, predali panici. Dženi Šen, ljudska žena vatrenog pogleda, zadržala je svoj odred teritorijalne milicije čvrsto pod svojom komandom; Ran i Ling nisu imali nijednog trenutka mogućnost da izvrdaju, da pobegnu levo ili desno, da se 'izgube' u šumi. Doduše, to dvoje Danika možda nisu ni sami znali kuda bi bežali i zašto. Njihova lica pokazivala su jednaku pometnju kao i većina ostalih.
     Larku je još zvonilo u ušima od paljbe kojom su Jofuri isekli blur-platno iznad grada tako da je Duden Mesa ostala ogoljena pod zracima okrutnog sunca. Nebrojene prilike sa točkovima izvirale su iz grada i besciljno vrvele posvuda, kao sitni neleteći insekti kad neko počne da im ruši koloniju.
     Zraci su začas prestali, ali se iz lebdeće Nemeze počelo spuštati nešto drugo, još strašnije. Zlatasta izmaglica; zatim, poplava tečne svetlosti.
     Tada je i Lark izgubio prisebnost i predao se potpunoj panici, nemoćan da se suoči sa katastrofom koju je sam izazvao.
     Nisi jedini, Lestere, pomisli on; imaš društvo u paklu.