ALVIN

     Povratno putovanje proveo sam uglavnom sa nosem zabodenim u moj dnevnik, iščitavajući opet sve ono što sam zapisao posle sunovrata Sna Vufona sa kontinentalnog praga ispod stene Terminus. Onda mi je ljubazni Štipko zaoštrio (zubima) olovku, savršeno. Zatim sam legao i napisao prethodne odlomke, sve do ove tačke.
     Ono što je počelo kao nagađanje, pretvorilo se u čvrsto uverenje.
     Usredsređenost na to pomogla mi je da odvratim sebi pažnju od nervoznog iščekivanja i od sporog, bolnog zalečivanja moje kičme. Prijatelji pokušavaju da izvuku neki nagoveštaj iz mene, ali ja sam se povukao u hunišku tvrdoglavost, ne odajem baš ništa. Uostalom, ovi funthui žestoko su se potrudili da sakriju svoj identitet...
     ...a rotirajući glas rekao je da to čine za naše dobro. Možda je to bilo samo patroniziranje, laganje, glaverski 'drek'. Ono tipično za stav odraslih prema nama. Ali šta ako je to bila istina? Zar da ja sad provalim stvar i ugrozim moje prijatelje?
     Kad dođe trenutak, suočiću se, samo ja, sa rotirajućim glasom.