TIŠT

     Šta ću sad?
     Ona se nervira zbog nevolje u kojoj se našla, dok podmornica plovi nazad, ka provaliji na čijem dnu je planina mrtvih zvezdanih brodova. Dok se drugi članovi posade Hikahija raduju što je napad bio tako uspešan i što će se uskoro videti sa svojim drugarima na Brazdaču, Tišt iščekuje predstojeće događaje sa sve većim strahom.
     Spolja gledano, sve je u redu. Zarobljenici su pod kontrolom i bezbedni su. Dvoje mladih pustolova - Alvin i 'Hakica' - razgovaraju sa Dverom i Reti, ljudskim prerano došlima koji su uspeli, nekako, da pobede jofurski leteći čamac. Čim je Hikahi zaronio ispod termoklinale, Tišt je znala da je, sa svojim timom, postigla potpun uspeh - odneli su jednu pobedu za Zemlju i izvukli se neuhvaćeni.
     Ova akcija govori dobro o osobi koja je komandovala misijom. Neki će možda reći da je Tišt heroj. Međutim, u njenom stomaku sve previre od nervoze.
     Mora biti da me Ifni mrzi, razmišlja Tišt; namestila mi je najgoru moguću kombinaciju elementa i sad sam u mengelama.

     "Čekaj malo", reče naglo ženka G'keki, ova koja je uzela sebi ime po nekom književnom liku iz drevne zemaljske književnosti. Paoci njenih točkova trepere od uzbuđenja. Ona povija jedan očni pipak ka mladome čoveku koji sedi držeći na kolenima luk i strele. Njemu se obraća. "Kažeš da si išao pešice od Nagiba, pa sve do teritorije gde je njeno pleme bilo skriveno... a ona je taj isti put preletela u nebeskom čamcu Dakina..."
     Ljudska ženka, Reti, upade joj u reč.
     "Ne Dakina, Danika, ti točkasta spetljanko. I zašto da nisam? Šta fali. Potpuno sam zavarala Kuna i ostale, mislili su da ću da pređem na njihovu stranu. Naravno ja sam samo vrebala prvu priliku da..."
     Tišt je ovu priču već jednom čula, pa zato sad nije obraćala mnogo pažnje, osim što je zapazila da ova 'Hak' - žensko, a zove se po Haklberi Finu koji je bio muško - govori angliski daleko bolje nego Reti, dete ljudskog plemena. Međutim, Tišt je sad imala neke druge stvari na umu. Naročito se brinula zbog jednog zarobljenika koji leži u ćeliji više prema krmi... a to je zvezdani letač koji bi lako mogao odati njenu najveću tajnu.
     Tišt posla signale kroz neuralni utikač uglavljen iza njenog levog oka. Mehanička hodačka jedinica sa šest nogu odazva se i okrete njeno telo, tako da sad Tištin kljun, sličan grliću boce, više nije bio uperen prema komandnom mostu. Ovde Tišt nije bila natovarena nikakvim oklopom, a ni opremom za održavanje života; zato je njen šestonogi hod bio lak i graciozan. Provukla se kroz skupinu delfina-gledalaca, koji su pratili ovaj razgovor. Delfine je, izgleda, zabavljao prizor dva ljudska bića tako dronjava i raščupana; na jednom obrazu te devojke bili su ožiljci koje bi svaka bolnica na Zemlji mogla da ukloni za jedan dan. Pa tek ti seljački naglasci Dvera i Reti i njihovo neskriveno čuđenje što vide žive delfine - sve u svemu, ljupko i dirljivo, kod dvoje pripadnika rase koja je pokrovitelj delfinske.
     Ali to dvoje ljudi nisu nalazili ništa čudno u tome što su razgovarali sa Hak i sa Alvinom, kao da su živa bića koja se voze na točkovima svoga tela i Huniši sa znanjem angliskog najnormalnija pojava na svetu - uobičajena poput pene na morskim talasima. Reti i Hak čak su se pomalo i svađale, ali kao dve rođene sestre.
     "Naravno da sam dovela Kuna ovamo. Al to je bilo samo da bih našla odakle je doletela moja ptica-mašina!" Govoreći to, Reti je gladila krzno jednog minijaturnog kenta-Ura, čiji se dugački vrat zadovoljno namotavao oko njenog zglavka. "A plan mi je i uspeo, a? Zar ne? Našla sam vas!"
     Hak je na ovo reagovala uvijanjem i prevrtanjem sva četiri očna pipka na vrhu svoje glave - jasan znak sumnje i prezira. "A, jesi, to jesi, mada si time odala položaj zemaljskog broda, posle čega je tvoj pilot Danik počeo iz vazduha da baca bombe nama na glavu."
     "Pa? Šta sad hoćeš s time?"
     Stojeći na vratima, Tišt vide kako muško ljudsko biće i veliki mladi Huniš razmenjuju poglede. Dver i Alvin tek danas su se prvi put videli, pa ipak sada razmeniše osmehe sapatnika. Možda će kasnije da 'uporede beleške' da bi videli kako je ko uspeo da živi sa 'dinamičnom' ženskom.
     Toliko različitih glasova; za Tišt je to bilo isuviše složeno.
     Popriličnu smo menažeriju okupili na ovoj podmornici, reče ona sebi.
     Rasprava se nastavljala, ali Tišt iziđe sa komandnog mosta. Možda će snimci tog razgovora biti od koristi kad Džilijan i Nis kompjuter budu analizovali svaku reč. U toku su i pripreme za saslušanje zarobljenih Jofura; a za to će se upotrebiti tehnike nađene u thenanijanskoj bibliotečkoj kocki - usavršene, od klana koji se bori protiv Jofura još od vremena pre nego što je kralj Solomon podigao svoj hram.
     Tišt je bila saglasna sa tim... dok su na udaru samo Jofuri.
     Ali, reče ona sebi, Džilijan će hteti da saslušava i Kuna; a ona svoju sopstvenu živu vrstu poznaje odveć dobro da bi bila zavarana.
     Podmornica Hikahi bila je sklepana od delova uzetih sa nekoliko prastarih brodskih korita kojih toliko ima na dnu Procepa. Tišt je sad odmicala hodnicima koji su bili sastavljeni, grubim zavarivanjem, od ploča različitih metala. Dođe do ćelije u kojoj su se nalazila dva zarobljena ljudska bića. Na nesreću, pokaza se da je na straži Karkaet, koji je svojevremeno kod kapetana Kraidaikija prošao program mentalnog treninga zvani kinink. Tišt se nije mogla nadati da Karkaeta pošalje da obavi neki sporedan posao, a da posle utiče na njega da to naprosto zaboravi. Svako odstupanje od pravila službe bilo bi itekako upamćeno.
     "Uštipci su pod sedativima", reče taj stražar. "Oššštećenog rothenskog-g robota smo rasturili i stavili u zamrzavanje. Posle ćemo Hanesss i ja da pregledamo njegovu memoriju."
     "To je odlično", uzvrati Tišt. "A titlal?"
     Karkaet odmahnu glatkom, sivom, delfinskom glavom. "Misliššš na onoga koji govori? On je u kabini, ali izolovan, kao što si naredila. A Alvinova ljubimica je samo nur-zverčica, naravno. Pretpostavljam da nisi imala na umu da i nju zaključamo."
     Tišt baš nije bilo naročito jasno u čemu je razlika između 'nur-zverčice' i titlala. Zar samo u sposobnosti govora? Šta ako svi oni mogu da govore, ali vešto čuvaju tu tajnu? Titlali su legendarni po jednoj stvari - po svojoj spremnosti da odu ma koliko daleko samo da bi napravili uspelu šalu.
     "Ja ću sad da pogledam ljudske zarobljenike", reče ona stražaru.
     Karkaet odasla signal da se vrata otvore. I, po PS - pravilu službe - pođe ukorak za njom, držeći oružje napereno ka zarobljenicima.
     Dva ljudska muškarca; obojica su ležala na uzanim zatvorskim ležajevima, sa medicinskim paketom prikopčanim na jednu ruku. Već se videlo da su u mnogo boljem stanju nego nedavno u onoj močvari, gde su, u blatištu i tršćaku, kašljući i boreći se za dah, jedva održavali glavu iznad vode. Mlađi od njih dvojice izgledao je dronjavije i izgladneo čak više nego Reti; bio je to mlad muškarac, sitnog rasta, mršav, ali sa žilavim mišićima, crnokos, sa naboranim ožiljkom iznad jednog oka. Reti ga je identifikovala: taj se zvao Džes i bio je njen rođak - naime, član njene bande prerano došlih. Njoj, međutim, nimalo drag.
     Drugi je bio daleko krupniji. Ispod debelih slojeva sasušenog blata prepoznavala se njegova uniforma. Čelični sivi pogled usmerio se Tišt pravo u oči od trenutka kad je ušla.
     Kako ste nas pratili do Jijoa?
     To pitanje će Džilijan sigurno postaviti ovom Danikenovcu, svemirskom putniku. Upravo ono pitanje koga se Tišt najviše plaši.
     Smiri se, reče ona sebi; Rotheni samo znaju da je neko poslao poruku iz Fraktalnog sistema, ali nikako ne mogu znati ko.
     Uostalom, pomisli Tišt, zašto bi Rotheni poveravali takve stvari svojim slugama, Danicima? Ovaj jadnik je verovatno jednako zbunjen kao i mi.
     Ali Kunov postojani pogled bio je ispunjen, činilo se, verom stamenom poput stene; videla je to jedanput kod Misionara... kod apostola koji je svojevremeno doneo blistavu poruku istine jednoj maloj delfinskoj zajednici kod ostrvca Bimini Donji, u doba kad je Tišt bila još mala i kad je morala plivati uvek u povoljnom strujanju vode neposredno iza svoje majke.
     "Ljudi su voljeni pokrovitelji neo-delfinske rase, to je istina", objašnjavao je taj širilac vere, tokom tajnog sastanka, u jednoj pećini gde turisti-ronioci nikada nisu zalazili. "Pa ipak, još pre samo nekoliko vekova, primitivni ljudi u brodovima lovili su cetacejske žitelje mora toliko, da je izumiranje rase neposredno pretilo. Ljudi se danas ponašaju bolje, ali ko može poricati da je njihova nova zrelost nepouzdana, neisprobana? Mnogi neo-delfini, ne želeći da se upuštaju ni u kakvu nelojalnost prema ljudskom rodu, ipak ga se malo pribojavaju; i još se pitaju zar ne postoji neko veći i mudriji od ljudske rase. Neko na koga bi se ceo zemaljski klan mogao osloniti, u opasnim vremenima."
     "Misliš na Boga?" pitao je tada jedan od prisutnih delfina. A Misionar je odgovorio klimanjem glave.
     "U suštini, da. Tolike stare legende o božanskim bićima koja se angažuju da bi uticala na zemaljske poslove... Toliko velikih učitelja i proroka. Može se pokazati da sve to ima svoju osnovu u jednoj jednostavnoj istini.
     Tera nije neki izolovan, usamljeni svet - dom bizarne vučje rase i dve lokalne klijentske. Tera, Zemlja naša, deo je eksperimenta jednog, predivnog. Dođoh, evo, iz daleka da vam o tome javim.
     Već dugo smo pod prismotrom. Gledaju nas; čuvali su nas tokom dugih epoha našeg spavanja. Ali uskoro, veoma skoro, biće vreme da se probudimo."