LARK

     Bio sam ja u letećim mašinama i ranije, reče on sebi; nisam ja priprosto dete prirode, koje će se zaprepastiti kad vidi vrata, metalne ploče, veštačko osvetljenje.
     Ne bi trebalo da me plaši ovo mesto.
     Neće se ovi zidovi stisnuti oko mene.

     Ali tim rečima nije uspevao da ubedi svoje telo. Srce mu je radilo ubrzano; nije mogao da se skrasi na jednom mestu. Stalno mu se vraćao utisak da sobica postaje manja.
     Znao je da to mora biti opsena. Ni Lingova ni Ran ne pokazuju zabrinutost da bi se sobica mogla pretvoriti u kompresionu napravu koja bi ih zgnječila. Navikli su, oboje, na tvrde, sive površine. Ali ta zatvorenost metalom odasvud deluje zastrašujuće na nekoga ko je odrastao jurcajući po najvišim granama garu drveća - praktično, među oblacima.
     Ploče poda donosile su daleku vibraciju, ritmičnu, neprestanu.
     Lark se najednom doseti na šta ga sve ovo podseća: na mašineriju u radionici njegovog oca, gde se stare tkanine rastržu na vlakanca i mlate maljevima da bi se dobila pulpa, fina, bela, kašasta, za proizvodnju hartije. On je kao dete bežao od ovakve uporne buke, od stalnih potmulih zvukova udaranja; odlazio je u divljinu, na duga putovanja, da traga za živim bićima koja bi vredelo proučavati.
     "Dobro došao u zvezdani brod, prerano došli čoveče", progunđa Ran, ljut i glavobolan posle njihove tuče u jezerskoj vodi. "Kako ti se sviđa?"
     Sve troje zarobljenih ljudskih bića bili su u mokrom rublju zato što su im oduzeta ronilačka odela kao i sav alat. Iz nekog razloga, Jofuri su im dopustili da na glavi zadrže reug-simbionte; ali su ih samo Lark i Ling zadržali, dok je Ran svog reuga strgnuo s glave, zgužvao i bacio. Naravno, reug nije imao vremena da izvuče sisaljke za hranjenje iz njegove kože i zato je sad Ran na slepoočnicama imao crvene ranice.
     Niko, bar, nije bio ranjen prilikom hvatanja koje se dogodilo začas. Čitav roj kupastih bića izleteo je iz mamutskog broda. Svaki Jofur jahao je na zasebnoj, svojoj ploči od svetlucavog metala. Bile su im to robotske platforme sa suspenzorskim poljima koja su pritiskala vodu, tako da su se oko ljudskih plivača stvorile velike kružne udubine u vodi. Robotske platforme pucketale su suzdržanom energijom. Jedan Jofur čak zaroni ispod plivača, da ne bi neko slučajno pobegao. Poteraše ih sve na jedne takve antigravitacione sanke, koje ih odnesoše u zatvor.
     Na Larkovo iznenađenje, sve uhapšenike stavili su u istu ćeliju. Priče iz zemaljskih mračnih vremena govorile su da je standardna praksa bila da se uhapšeni razdvoje, usame, da bi im se slomio duh. Posle nekog vremena, on se doseti objašnjenja.
     Ako su Jofuri kao Treki, reče on sebi, onda nemaju jasan pojam o usamljenosti. Jer 'samo jedan' Treki je, zapravo, skupina tih prstenova; a njima nimalo ne bi smetalo da nastave međusobne razgovore sve do povratka Praotaca.
     "Sad su se oni verovatno našli u čudu", reče Lingova. "Pretražuju svoje baze podataka, da vide šta imaju o Zemljanima. A imaju, ili su barem donedavno imali, vrlo malo."
     "Ali od kontakta je prošlo tri stotine godina!"
     "Da, i to nama izgleda kao dugo vreme, Lark; ali tokom glavnine tog vremena Zemlja je bila sporedna vest - ona mala vest na poslednjoj strani. Možda su tek sad prve podrobne institutske studije o našem matičnom svetu uspele da se probiju kroz sektorsku biblioteku na Tanitu."
     "Onda, zašto ne..." Potraži jednu reč, koju je upotrebio samo nekoliko puta u životu. "Zašto ne učitaju zemaljske knjige. Naše enciklopedije, medicinske priručnike, naše samoanalize... znanje o sebi koje sakupljamo već hiljadama godina?"
     "To su za njih sujeverja primitivaca", reče ona, dižući pogled ka plafonu. "Čak i nas Danike učili su da razmišljamo tako." Ona baci pogled na Rana. "Tek tvoja teza, Lark, ona koju si napisao sa Uthenom, ubedila me je da bi istina mogla biti drugačija."
     Lark se zacrvene od ovog komplimenta, ali zauzda svoju maštu. Pokuša da ne spusti pogled na njeno maltene nago telo. Kad bi se uzbudio, sad ovako sa jedva kojom krpicom na sebi, ne bi to mogao sakriti; osim toga, stvarno, kako kažu - 'nije trenutak'.
     "Pa, nije mi lako da poverujem da je to njihov stav", reče on. "Galaktici će radije čekati vekovima na formalni izveštaj o nama?"
     "Pa, da, mada su velike sile, kao Soroi i Jofuri, svakako snimile već i prve skice tog izveštaja, uverena sam. A od kako je počela ova kriza sa Brazdačem, nesumnjivo su preduzeli hitne mere da pribave još informacija. Na primer, gotovo sasvim je sigurno da su njihove strategijske obaveštajne agencije kidnapovale izvestan broj ljudskih bića da bi ih hirurškom disekcijom 'rasklopili' na komade. Ali to su ilegalni podaci koji sigurno nisu preneti do svake zvezdane krstarice. Jer, mogli bi zaraziti bibliotečku kocku u brodu. Pretpostavljam da ova posada u poslednje vreme improvizuje - a to je veština koja se u galaktičkom društvu ne ceni mnogo."
     "Ali su po njoj ljudi poznati. Je li zato vaš brod došao na Jijo? U nadi da nešto iskombinuje, bez pravih informacija?"
     Lingova klimnu glavom i poče trljati gola ramena. "Naši rothenski gosp..." Zastade, pa izabra druge reči. "Oni u Unutrašnjem krugu primili su poruku. Vremenski bačenu kapsulu predviđenu da se aktivira tek kad naiđe neko sa rothenskim kognicionim talasima i da im saopšti vest."
     "Od koga?"
     "Izgleda da smo imali nekog tajnog vernika u sastavu te delfinske posade. Ili je neko, u očajanju, prekršio naređenja Teragensa i zatražio pomoć od 'više instance'."
     "Vernik...." reče Lark zamišljeno. "Misliš: pristalica vere Danika, to jest Danikenovaca. Ali to je vera koja kaže da su ljudi oduvek bili, tajno, pod pokroviteljstvom Rothena."
     "Da, a to znači, po tradiciji, da se i delfini mogu obratiti za pomoć neposredno Rothenima, ako nastupi najveća nevolja... a ti jadnici na Brazdaču svakako jesu u najvećoj nevolji."
     "Znači, to je kao da roditelji ne mogu da te izvuku iz neke nevolje, a ti otrčiš kod dede i babe. Hrrrmmm."
     Lark je i ranije čuo pojedine delove ove priče. Kako je, navodno, prvi zvezdani brod sa delfinskom posadom poleteo u misiju geografskog istraživanja, da bi proverio tačnost izvesnih podataka koji su iskrsli u malom, planetnom ogranku Galaktičke biblioteke koji je Zemlja uspela da kupi od Bibliotečkog instituta. A većina civilizovanih klanova to ne radi, nego naprosto prihvati kao istinite te masivne zalihe informacija nakupljane milionima godina, radom nebrojenih pokolenja. Naročito je neuobičajeno preduzeti proveru tačnosti u dalekim, zabačenim svemirskim bespućima, gde od toga teško da može biti ikakve koristi.
     Smatralo se da će to biti normalno, rutinsko geografsko putovanje, tek da se posada uvežba. Ali negde u retko posećivanim područjima svemira, Brazdač je naišao na nešto neočekivano - na otkriće zbog koga su veliki politički savezi u Pet galaksija naprosto 'poludeli'. Navodno su nađeni neki nagoveštaji da predstoji novo galaktičko vreme promena, u kome se ustaljeni odnosi među galaktičkim rasama mogu naglo preokrenuti.
     "Priča se", govorio je Jijoancima visoki mudrac rase Huniš, Fhun-dau, "da, kad to vreme nastane, samo svaka deseta rasa može preći u ono sledeće, novo vreme." Sedeli su oko logorske vatre; bila je noć, prva posle pada Duden mese. Fhun-dau je o toj ideji o 'vremenu promena' govorio po sećanju, na osnovu svog davnog, temeljitog čitanja knjiga iz arhiva Biblosa. "Oni koji su tvrdo rešeni da budu baš ta deseta rasa, da prežive i da uđu u sledeću dugotrajnu etapu stabilnosti... oni će, prirodno, poželeti da znaju što više. Hrrrrrmmmm. Da, čak i mi prerano došli shvatamo zašto se taj brod Zemljana sada nalazi u nevolji."
     "Baš se pitam... delfin Danikenovac", reče Lark. "Znači, taj, hm, vernik... ili vernica... šalje Rothenima tajnu poruku i..."
     "Pa, ne bi trebalo reći 'šalje Rothenima', to nisu prave reči. Možda je bolje reći 'ispušta ka'. Vidiš, na angliskom jeziku ne postoji način da se prikladno iskaže uvrnuta logika komunikacije pomoću ispuštanja u vreme." Lingova poče provlačiti prste kroz dugačku kosu, koja je nešto i porasla u danima proteklim posle bitke na Livadi okupljanja, a sad se, tokom dugotrajnog ronjenja, poprilično zamrsila.
     "Ali u svakom slučaju, ta poruka od delfina-vernika objasnila je gde se Brazdač nalazi - u jednoj naseljenoj zoni od zaleđenog vodonika. Mnoge starije rase potraže pribežište tamo, blizu zvezdanih plima, posle povlačenja iz aktivnog učešća u galaktičkom životu.
     "Još važnije", nastavi ona, "poruka je nagovestila kuda komandantkinja zemaljskog broda namerava da beži iz te oblasti." Ling odmahnu glavom. "Pokazalo se da je to jedna pametna varijanta onog rešenja kome obično pribegavaju prerano došli. Teška putanja, nezgodno blizu vatrene Izmunuti. Nije ni čudo da ste vi, ovdašnjih šest naroda, tako dugo ostali neotkriveni."
     "Hr-mmm", reče Lark, umblajući zamišljeno. "Ali, za razliku od naših predaka, vi ste dopustili da vas neko prati."
     Ovo izazva reakciju kod Rana, koji je zlovoljno sedeo u uglu ćelije i držao se za glavu jer ga je i sad bolela.
     "Budalo. Nismo mi ništa dopustili", progunđa taj visoki Danik. "Ne misliš, valjda, da ne umemo izvesti i to lako, ono što ste izveli vi, šest skupinica plašljivih begunaca?"
     "Dobro, hajde da ostavimo uvrede po strani, ali u osnovi Ran je u pravu", reče Ling. "Nije nimalo verovatno da nas je iko mogao pratiti... prvi put kad je naš brod došao na Jijo."
     "Kako to misliš?" upita Lark.
     "Kad smo na Jijou ostavljeni samo nas šestoro - četiri ljudska bića i dvoje Rothena, sa zadatkom da nastavimo procenjivanje bioloških mogućnosti ove planete - mislila sam da se naše kolege vraćaju u svemir da bi prokrstarile okolnim prostorom i uhvatile delfinski brod ako se krije na nekom od obližnjih planetoida. Ali oni su imali, zapravo, sasvim drugu nameru... da nađu one koji vas po nebu jure."
     "Ne bu...? Ne Bujure?" upita Lark. "Nisam dobro čuo. Bujure? Pa, zar oni nisu otišli? Šta, Rotheni su mislili da nađu nekog Bujura da im bude vodič; da se vrate s njim na Jijo i... šta?"
     "Rekla sam, one koji vas PO NEBU jure, nisam rekla 'ne Bujure'. Stvarno nisi dobro čuo... Tražili su kupce."
     Lark se namršti.
     Lingova se nasmeja, bez radosti. "Bio si u pravu o Rothenima, Lark. Oni žive tako što trguju ilegalnim ili neobičnim informacijama; trampe ih i prodaju. Često koriste ljude kao agente ili posrednike. Danikenovce. Meni je taj način života bio uzbudljiv... ali ti si me naterao da shvatim da nas oni iskorišćavaju." Sad se i njeno lice smrači. Onda Ling odmahnu glavom.
     "U ovom slučaju, svakako su uvideli da Jijo vredi čitavo bogatstvo, ako se nađe pravi kupac. Na ovoj planeti postoje žive vrste koje kao da se razvijaju neobično brzo; sasvim su na domaku predsapientnosti. Osim toga, ovde živi šest razumnih rasa, bespravno. Svakako bi neko platio za informacije o jednog takvoj najezdi kriminalaca... Bez uvrede, ali..."
     "Nema uvrede. I, naravno, indikacija o delfinskom brodu vredela je mnogo. Dakle..." On uzdahnu čujno kroz nos, kao Ur kad se ljuti zbog nečeg što mu je odvratno. "Vaši gospodari su odlučili da prodaju sve nas."
     Lingova klimnu glavom; njen pogled svrdlao je prema Ranu. "Naši pokrovitelji su prodali sve nas."
     Visoki Danik izbegavao je njen pogled. Pritisnuo je obe šake na slepoočnice i oglasio se tihim ječanjem koje kao da je bilo upola zbog bola, a upola zbog zgađenosti pred njenim izdajstvom. On se okrete ka zidu, ali nastojeći da ne dodiruje uljastu površinu.
     "Posle svega što smo videli, ti još veruješ da su Rotheni pokrovitelji čovečanstva?" upita Lark.
     Ling slegnu ramenima. "Ne mogu lako odbaciti dokaze koji su mi izlagali dok sam odrastala - a koji sežu hiljadama godina u prošlost. Ta teza bi, ako ništa drugo, mogla objasniti zašto je naša istorija bila toliko puna krvoprolića i izdajstva. Rothenski lordovi kažu da je to zato što je naša mračna duša stalno odstupala sa prave Staze. Međutim, postoji mogućnost da smo mi bili tačno ono što su nas oni uzdizali da budemo. Mali pomoćnici odgajeni u školi za lopove, da pomažu jednoj bandi ozbiljnih gangstera."
     "Hrm. To bi bio način da se oslobodimo jednog dela odgovornosti za naše postupke. Ipak, ja bih više voleo da smo vučja rasa i da nam jedino pravdanje bude to što nismo znali bolje."
     Ling klimnu glavom i utonu u ćutanje.
     Razmišljala je, možda, o velikoj laži oko koje se njen dotadašnji život okretao. Lark, takođe zadubljen u misli, pronađe mogućnost da iz jedne nove perspektive sagleda priču o ljudskom rodu. Ta perspektiva nadilazila je suvo prepričavanje događaja, kakvo se može naći u prašnjavim tomovima arhive u Biblosu.
     Ovi Danikenovci tvrde da smo mi bili od početka vođeni, razmišljao je Lark; da su Mojsije, Buda, Isus, Fuler i drugi bili, zapravo, naši vanzemaljski učitelji, maskirani. Ali ako je tako, ako smo bili pomagani - od strane Rothena, ili ma koga drugog - onda su vanzemaljski pomagači zaista veoma loše radili svoj posao.
     Ako smo bili kao problematično dete, kome je potrebna pažnja i lično, otvoreno, pošteno obraćanje, onda nije trebalo da nam ti vanzemaljski pomagači samo daju s vremena na vreme poneki etički lek, stvarni ili lažni. Poneki mutni nagoveštaj u stilu 'Imajte vere!' ili 'Postupajte lepo jedni s drugima'. Moralizatorska opšta mesta, reče Lark sebi, ne mogu popraviti jedno goropadno, raspušteno derište... i, očigledno, nisu sprečila mračne vekove, ropstvo, onaj holokaust u dvadesetom veku, one despotizme u dvadeset prvom.
     Svi ti užasi koji su se u našoj istoriji dogodili govore jednako loše i o učiteljima i o učenicima. Izuzev ako...
     Izuzev, pomisli Lark, ako pretpostavimo da smo sve to uradili zaista sasvim samostalno...
     Obuze ga isto ono osećanje kao kad su Lingova i on razgovarali pokraj jezera mulk-pauka. Njegov um ispuni se slikom dirljive, strašne lepote. Tapiserija se otvori pred njim, hiljadama godina široka - ljudska istorija viđena iz daljine. Priča o prestrašenoj siročadi koja posrću u neznanju. O stvorenjima dovoljno pametnim da zadivljeno zure u zvezde i da zvezdanoj noći postavljaju pitanja na koja ona nikako ne odgovara, osim zastrašujućom tišinom.
     Ponekad je mašta, gonjena očajanjem, uspevala iz te tišine da iskonstruiše gromovite halucinacije, fantastična objašnjenja, licemerne izgovore za svaki zločin koji jaki odluče da počine protiv slabih. U neznanju, ljudi su sekli šume; zato su pustinje postajale sve veće. Zemljoradnici su palili i zaoravali prirodna staništa - žive vrste su iščezavale. U ime uzvišenih ciljeva kretalo se u ratove koji su donosili uništenje.
     Pa ipak, kroz sve to, ljudska rasa se nekako počela sabirati i pribirati, učeći umetnost smirenosti, zureći napred kroz vreme, kao zanemareno dete koje samo sebe mora naučiti da puzi i da govori.
     I da ustane i da razmišlja.
     I da hoda i da čita.
     Da se brine za nešto izvan sebe... i najzad da postane, nekoj drugoj deci, roditelj koji će ih voleti.
     Ona vrsta roditelja koju, sami, nikada nismo imali, pomisli on.
     Rođen na planeti izbeglica, čiji se primitivni sistem bezbednosti raspao, sad uhapšenik u utrobi jednog tuđinskog zvezdanog broda, Lark, ipak, oseti da ga ova priča odvlači od brige za svoju ličnu sudbinu i čak za sudbinu šest izbegličkih naroda Jijoa. Jer, kad se događaji gledaju u divovskim razmerama, njegov život jedva da ima ikakvog smisla. Vrteće se svih pet galaksija i dalje, čak i ako svi Zemljani, do poslednjeg, iščeznu.
     Pa ipak, srce mu se cepa pred tragičnom pričom o homo sapiensu, vuku samouku sa Tere. Priča je to gorka i slatka, i, gle, izvukla je iz njegovih očiju, iako one nisu tako htele, dva curka neke gorkoslane vode koja, kad pomisliš, ima ukus kao more.

     Glas je bio dobro poznat... užasavajuće dobro poznat.
     "Recite nam sad."
     Svo troje ljudskih bića ostadoše u ćutnji. Jofur koji ih je saslušavao primače se malo bliže, nadnoseći se nad njih. Mnogi masni, debeli prstenovi nejednakih veličina bili su kupasto naslagani jedni na druge; reči angliskog jezika šištavo su izlazile iz najvišeg. Bile su praćene tečnim klokotanjima i sluzavim mljackanjima.
     "Objasnite nam: zašto ste poslali signal koji je doveo do vašeg zarobljavanja? Da li ste žrtvovali sebe da biste dali više vremena nekim vašim drugarima koje mi nismo videli? Onima koje najenergičnije gonimo?"
     To kupasto biće, nalik na stog sena, predstavilo se kao 'Evask', a deo Larkovog užasa sastojao se u tome što je prepoznao torusne oznake nekadašnjeg Trekija, visokog mudraca koji se zvao Ask. Najupadljivija razlika bila je na dnu kupe, gde je bio dodat novi, najveći torus, sa vrlo jakim nogama. Zato se ovo kompozitno biće sad kretalo daleko brže i snažnije. Osim toga, masni kružni 'spratovi' bili su sad povezani srebrnastim vlaknima koja su vodila gore, do još jednog torusa, blistavog i mladog, bez ikakvih spoljašnjih oznaka ili funkcionalnih izdužetaka. Lark je naslućivao da je upravo taj torus glavni uzročnik promena zbog kojih se stari trečki mudrac pretvorio u Jofura.
     "Otkrili smo mi i ranije taj poremećaj u toporgijskom vremenskom polju pomoću koga je, ispod jezera, zarobljen rothenski brod", reče najviši sprat. "Ali ta podrhtavanja bila su u okvirima normalnog šuma, to jest normalnih varijacija. Naše vođe bile su zauzete drugim poslovima, pa nisu ovo istraživale. Međutim, sada jasno vidim/o šta ste pokušavali da postignete pomoću tih vaših trikova."
     Ova izjava nije iznenadila Larka. Kad su konačno upozoreni, ovi moćni tuđini su, naravno, 'provalili' improvizovani pokušaj Jijoanaca da puste Danikenovce na slobodu iz zarobljenog broda. On se samo nadao da su Dženi Šen, Džimi i drugi uspeli da pobegnu pre nego što su roboti-lovci povrveli oko vremenske čaure, a onda i kroz mrežu tunela.
     Niko od troje ljudi nije progovarao. Evask nastavi.
     "Lanac logike je u tome jasan, vi prerano došli uporno pokušavate da nas odvratite od našeg glavnog posla na ovoj planeti.
     "U najkraćem: pokušavate da nas zamajavate."
     Lark diže pogled. Ovo mu nije bilo sasvim jasno. On i Lingova se pogledaše u oči.
     O čemu priča ovaj Jofur? - bilo je značenje tog pogleda.
     "Počelo je to još pre nekoliko rotacija Jijoa", nastavi Evask. "Iako nijedna druga kupa u našoj posadi nije smatrala da je to neobično, ja sam se začudio kad su visoki mudraci onako hitro ispunili zahtev našeg kapetana-vođe. Nisam očekivao da će Vuben i Lester Kembel poslušati tako brzo, da će odati koordinate glavne naseobine G'Kekija."
     Lark, najzad, progovori. "Misliš na Duden Mesu."
     I sad ga je mučio osećaj krivice zbog upotrebe onog kompjutera čija je rezonancija odala lokaciju te tajne kolonije. A Evask je, po svemu sudeći, smatrao da je to učinjeno namerno.
     "Na Duden Mesu, tačno. Vreme kad ste nam taj signal poslali sad izgleda suviše tačno pogođeno, a za vas netipično. Memorijski torusi koje sam nasledio od Aska pokazuju postojanje gnusno jake međurasne odanosti kod tih jijoanskih bastarda. Očekivalo bi se, dabome, da ta odanost odloži ispunjavanje onog što smo mi zahtevali. Očekivalo bi se da mudraci odugovlače, u nadi da evakuišu G'Kekije pre nego što odaju gde se to naselje nalazi."
     "A zašto ste uopšte čekali na signal?" upita Lark. "Ako imaš memorije Aska, onda si od početka znao dge je Duden! Zašto je bilo potrebno pitati visoke mudrace?"
     Sad, prvi put, videše kod ovog Jofura znake emotivnog reagovanja. Neujednačena talasanja prostrujaše kroz nekoliko Evaskovih prstenova, kao da se oni grče od nekih vrlo bolnih osećaja u sebi. Glas sa vrha nastavi, ali u prvom trenutku nekako mukotrpno.
     "Razlozi za ovaj nepotpun pristup informacijama ništa se vas ne tiču. Neka bude dovoljno reći da je zazidavanje Duden Mese donelo veliku radost komandantima našeg broda, Polkdžija... Pa ipak, ja sam/smo ostali rezervisani u ovoj kupi nemirnih prstenova. Bilo je nekako suviše tačno tempirano."
     "U kom smislu?" upita Lark.
     "Mislim na činjenicu da je taj signal došao upravo onda kad smo se spremali da pošaljemo našu korvetu da pomogne našem čamcu koji je imao prisilno sletanje s one strane planina. Saznavši gde je leglo G'Kekija, tu misiju smo odložili. Korvetu smo napunili toporgikom i napali naše zaklete neprijatelje. Dobro smo zalili to gnezdo točkastih otrovnica, da ne pobegnu."
     Lark vide kako Ran dobacije Lingovoj jedan značajan pogled. S one strane planina. Danici su uputili Kunov izvidnički nebeski čamac baš tamo, neposredno pre bitke na Livadi okupljanja. A sada Jofuri prijavljuju da su tamo izgubili jedan svoj čamac?
     Ne baš izgubili, pomisli Lark; bilo je, samo, 'prisilno sletanje'. Ipak, čudni su im to prioriteti. Važnija im je osveta nego spasavanje.
     "Kad smo sredili Duden Mesu, počeli su da iskrsavaju drugi razlozi za odugovlačenje. I kad smo opet bili na domak da pošaljeno pomoć našim prizemljenim rođacima, dogodilo se ovo novo skretanje pažnje. Govorim o vašoj aktivnosti ispod jezera. Lukavo ste iznašli neki način da vibrirate toporgijski preliv oko broda Rothena. To smo u prvi mah prenebregli, jer kako bi neki ubogi prerano došli mogli da prodru kroz čauru..."
     Još jedan drhtaj zatalasa neke od prstenova ovog stvora, ali sad glas ne zadrhta.
     "Najzad je došlo skretanje pažnje koje nismo mogli prenebreći, nikako. Pojava troje ljudi na površini jezera, duboko u našem perimetru! Taj događaj pokrenuo je alarme i zauzeo našu pažnju tokom znatnog vremena.
     Sada sam/smo siguran da je to bila vaša namera od samog početka."
     Lark je zurio zapanjeno.

     Neposredno posle zarobljavanja, on i Lingova su šapatom razgovarali o Ranovoj izdaji. Zašto je isplivao na površinu, zašto je pomoću prenosivog kompjutera onako nametljivo privukao pažnju Jofura? Tada je Lingova osvetlila jedan mogući razlog.
     "Ran je našim gospodarima mnogo verniji nego što sam ja to zamišljala", šaputala je ona. "On zna da šest rasa Jijoa poseduju dokaze koji mogu odvaliti poklopac sa velike rothenske prevare. Ako bi moje kolege pobegle iz zarobljenog broda, to bi, Lark, još pogoršalo stvari, jer bi i oni doznali za naše argumente. One koje si ti prikupio: o genocidu i drugim zlodelima. Pa bi se moglo desiti da i ti Danici, kao ja, otkažu dalju poslušnost Rothenima.
     Da se to ne bi desilo, Ran se opredelio za ono što je njemu prihvatljivije: a to je da Jofuri pobiju sve razumne stvorove na celom Jijou, a moji drugari u brodu da ostanu zarobljeni zauvek. Tako bi klan Rothena ostao bezbedan."
     To objašnjenje koje je čuo od Lingove šokiralo je Larka. Ali ovo Evaskovo bilo je kudikamo čudnovatije.
     "Ti kažeš da smo mi, ov-vaj... vibrirali onaj zlatasti omotač oko broda Rothena... sa ciljem da privučemo vašu pažnju? A kad to nije uspelo, isplivali smo na površinu i napravili još veću galamu, opet sa ciljem da skrenemo vašu pažnju sa nečeg drugog?"
     Još dok je izgovarao te reči, Lark uvide, iznenađen, da je taj scenario razumniji od onoga što se stvarno desilo. Jer, zaista, otkud bi neki tamo prerano došli, u svojoj zaostalosti, našli načina da probiju zaustavljeno vreme... i ko bi mogao pomisliti da će jedan Danikenovac izdati svoje drugare i ostaviti ih da budu živi zazidani za večna vremena? Ostao je samo jedan problem u logici tog verovatnijeg scenarija.
     "Ali", nastavi on, "zašto bismo mi činili takve očajničke postupke? Koji bi cilj opravdavao takva žrtvovanja?"
     Jofur ispusti jedan ogorčeni uzdah.
     "Znaš ti savršeno dobro koji cilj. Mađutim, da bi ovo saslušanje imalo jasnu osnovicu, objasniću.
     Znam/o vašu tajnu.
     Vi ste u dosluhu sa tim zemaljskim brodom."