44.

     Smrt je, kako sam ustanovio, neprijatno iskustvo. Napuštanje poznatih prostorija na Piazzi di Spagna i tela koje se brzo hladilo bilo je slično okolnostima kada čoveka iz topline doma istera požar ili poplava. Nalet šoka i izmeštenosti bio je surov. Bačen naglavce u metasferu, osećam istovetnu sramotu i iznenadno, nezgrapno otkrovenje koje smo svi imali u snovima kada smo shvatili da smo zaboravili da se obučemo i da smo došli nagi na neko javno mesto ili društveni skup.
     Nag je sada prava reč, dok se borim da zadržim nekakav oblik svoje iskidane analogne ličnosti. Uspevam da se dovoljno usredsredim kako bih obrazovao ovaj gotovo nasumični elektronski oblak sećanja i primisli u razumni simulakrum čoveka kakav sam nekada bio - ili bar čoveka čija sam sećanja delio.
     Gospodin Džon Kits, pet stopa visok.
     Metasfera je podjednako zastrašujuća kao što je i ranije bila - još gora sada, kada nemam smrtnu ljušturu u koju bih mogao da umaknem. Ogromna obličja kreću se iza mračnih obzorja, zvuci odjekuju u Praznini Koja Vezuje kao koraci po pločama napuštenog zamka. Ispod i iza svega čuje se neprekidna i uznemirujuća tutnjava nalik na točkove kočije po drumu načinjenom od škriljca.
     Jadni Hant. Dolazim u iskušenje da mu se vratim, da se pojavim kao Marlijev duh kako bih ga uverio da mi je bolje nego što izgledam, ali Stara Zemlja je sada za mene opasno mesto: Šrajkovo prisustvo gori u datumravni metasfere kao plamen na crnom somotu.
     Srž me još više privlači, ali to je još opasnije. Sećam se kako je Umon uništio drugog Kitsa pred Bron Lamijom - stisnuvši analognu ličnost uz sebe sve dok se ona jednostavno nije rastopila, dok se osnovna memorija Srži koja se odnosila na tog čoveka nije sušila kao posoljeni puž.
     Ne, hvala.
     Odabrao sam smrt umesto božanskog statusa, ali imam još toga da obavim pre nego što zaspim.
     Metasfera me plaši. Srž me plaši još više, a mračni tuneli singularnosti datasfera kojima moram da putujem prestravljuju me do mojih analognih kostiju. Ali nema mi druge.
     Ulećem u prvi crni konus, vrtim se unaokolo kao metaforički list u isuviše stvarnom viru i izranjam na odgovarajućoj datumravni, ali previše zbrkan i rastrojen da bih učinio bilo šta osim da tamo sednem - vidljiv za svaku AI Srži koja tamo pristupa radnim ROM ganglijama ili za fag-rutine koje obitavaju u ljubičastim pukotinama svakog od tih planinskih masiva podataka - ali haos u Tehnosrži tu me spasava: velike ličnosti Srži previše su zauzete opsadom oko sopstvenih ličnih Troja da bi pazile na svoja zadnja vrata.
     Pronalazim pristupne šifre datasferi koje želim i sinaptičke pupčane vrpce koje su mi potrebne i treba mi samo mikrosekunda da bih krenuo starim stazama do Tau Ceti Centra, Doma Vlade, tamošnje ambulante i lekovima izazvanih snova Pola Direa.
     Jedna stvar koju moja ličnost izuzetno dobro radi jeste snevanje i ja sasvim slučajno otkrivam da su moja sećanja na turneju po Škotskoj prijatni predeo snova u kome ću ubediti sveštenika da pobegne. Kao Englez slobodnog uma, nekada sam se suprotstavljao svemu što je mirisalo na papinstvo, ali jedno se mora reći u prilog Jezuitima - njih uče poslušnosti čak i kada je ona nelogična - i konačno jednom to može da posluži čitavom čovečanstvu. Dire ne postavlja pitanje zašto mu govorim da pođe... budi se kao dobar dečkić, umotava se u ćebe i polazi.
     Meina Gledston misli o meni kao o Džozefu Severnu, ali prihvata moju poruku kao da joj ju je preneo Bog. Želim da joj kažem ne, da ja nisam Taj, da sam ja samo Onaj Koji Dolazi Ranije, ali važna je poruka, pa je prenosim i odlazim.
     Dok prolazim kroz Srž na putu ka Hiperionovoj metasferi, hvatam dašak građanskog rata u mirisu plamtećeg metala i na trenutak vidim veliku svetlost koja je možda i sam Umon koga upravo uništavaju. Stari Učitelj, ako je to zaista on, ne navodi koane dok umire, već vrišti u agoniji iskreno kao bilo koji svesni entitet koga su ikada bacali u peć.
     Žurim dalje.
     Dalekobacačka veza sa Hiperionom u najboljem slučaju je tanušna: jedan jedini portal vojnog dalekobacača i jedan jedini, oštećeni skok-brod u sve užem perimetru ratom rastrgnutih brodova Hegemonije. Zaštitna sfera singularnosti može se braniti od napada Proteranih još samo nekoliko minuta. Bakljobrod Hegemonije koji nosi uređaj štapa smrti Srži priprema se da se prebaci u sistem baš kada ja prolazim i pronalazim na ograničenom nivou datasfere uporište koje omogućava posmatranje. Zastajem da posmatram šta će se dogoditi.

     "Hriste", reče Melio Arundez, "Meina Gledston emituje mlaz prvog prioriteta."
     Teo Lejn se pridružio starijem muškarcu dok su posmatrali kako se vazduh iznad holojame magli od podataka za premošćavanje. Konzul je sišao gvozdenim zavojitim stepeništem iz spavaće sobe u koju je otišao da razmišlja. "Nova poruka sa TC2?" reče on oštro.
     "Ne posebno za nas", reče Teo dok je čitao crvene šifre koje su se obrazovale i bledele. "To je prioritetna fetlinijska poruka svima, svugde."
     Arundez se spusti na jastuke jame. "Nešto je jako loše. Da li je CEO ikada slala na frekvenciji potpune širine?"
     "Nikada", reče Teo Lejn. "Energija potrebna za šifrovanje takvog mlaza bila bi neverovatna."
     Konzul stupi bliže i pokaza na šifre koje su sada nestajale. "To nije mlaz. Gledajte, to je prenos poruke u stvarnom vremenu."Teo odmahnu glavom. "Govorite o vrednostima prenosa od nekoliko stotina miliona gigaelektrovolti."
     Arundez zviznu. "Čak da je samo i stotinu miliona GeV, bolje da je reč o nečemu važnom."
     "Opšta predaja", reče Teo. "To je jedina stvar koja bi zahtevala sveopšte emitovanje u stvarnom vremenu. Gledstonova to šalje Proteranima, svetovima Zabačenosti i osvojenim planetama, kao i Mreži. Mora da je prenose na svim komunikacionim frekvencijama, HTV-u i kanalima datasfere. Mora da je reč o predaji."
     "Umukni", reče Konzul. Pio je.
     Konzul je počeo da pije odmah po povratku sa Tribunala i njegovo raspoloženje, koje je bilo gadno još dok su ga Teo i Arundez tapšali po leđima i slavili što je preživeo, nije se popravilo posle uzletanja, napuštanja Roja i nakon dva sata koje je proveo sam uz piće, dok su ubrzavali ka Hiperionu.
     "Meina Gledston se neće predati", zaplete Konzul jezikom. Boca skoča još mu je bila u ruci. "Gledajte samo."

     Na bakljobrodu HS Stiven Hoking, dvadeset trećoj svemirskoj letelici koja je ponela ime slavljenog klasičnog naučnika, general Artur Morpurgo podiže pogled sa table C3 i ućutka svoja dva oficira na mostu. Ova klasa bakljobroda normalno je nosila posadu od sedamdeset petoro. Sada, sa uređajem štapa smrti Srži ukrcanim u spremište za oružje i spremnim za upotrebu, Morpurgo i još četiri dobrovoljca bili su čitava posada. Ekrani i diskretni glasovi kompjutera uveravali su ih da je Stiven Hoking na pravom kursu, da stiže na vreme i da uporno ubrzava ka brzinama bliskim kvantumu i portalu vojnog dalekobacača smeštenom u Trećoj Tački Lagranž između Madhije i njenog prevelikog meseca. Portal na Madhiji otvarao se direktno u žestoko branjeni dalekobacač u Hiperionovom svemiru.
     "Jedan minut i osamnaest sekundi do tačke prelaska", reče oficir mosta Salumun Morpurgo. Generalov sin.
     Morpurgo klimnu glavom i uključi transmisiju preko široke frekvencije unutar sistema. Projekcije mosta bile su dovoljno zauzete podacima misije, tako da je general dozvolio samo da se emituje glas CEO. Osmehnuo se i preko volje. Šta bi Meina rekla da zna da se on nalazi za komandama Stivena Hokinga? Bolje što ne zna. Nije postojalo ništa drugo što je mogao da učini. Više je voleo da ne vidi učinke svojih tačnih, ručno prenetih naređenja u poslednja dva sata.
     Morpurgo pogleda najstarijeg sina sa ponosom tako žestokim da se graničio sa bolom. Mogao je da se obrati samo ograničenom broju pripadnika osoblja sa rangom bakljobroda, a njegov sin bio je prvi dobrovoljac. Ako ništa drugo, oduševljenje porodice Morpurgo moglo je da izazove nešto sumnjičavosti kod Srži.
     "Moji sugrađani", govorila je Gledstonova, "ovo je poslednji put da vam se obraćam kao Vrhovni Izvršni Organ.
     Kao što znate, strašan rat koji je već razorio tri naša sveta i samo što se nije sručio na četvrti, predstavljen je kao invazija Rojeva Proteranih.
     To je laž."
     Komunikacione frekvencije buknuše od smetnji i zamreše. "Pređite na fetliniju", reče general Morpurgo.
     "Minut i tri sekunde do tačke prelaska", najavi njegov sin.
     Glas Gledstonove se vrati, profiltriran i malo nejasan zbog šifrovanja i dešifrovanja fetlinije. "...da bismo shvatili kako su naši preci... i mi sami... napravili faustovsku nagodbu sa silom koju nije bilo briga za sudbinu čovečanstva.
     Srž se nalazi iza trenutne invazije.
     Srž je odgovorna za naše dugo, udobno, mračno doba duše.
     Srž je odgovorna za trenutni pokušaj da se uništi ljudska rasa, da se uklonimo iz vasione i da nas zameni bog-mašina koju su sami izumeli."
     Oficir mosta Salumun Morpurgo nije skidao pogled sa kruga uređaja. "Trideset osam sekundi do tačke prelaska."
     Morpurgo klimnu glavom. Lica preostala dva člana posade na mostu C3 bila su oznojena. General shvati da je i njegovo lice mokro.
     "...dokazali smo da Srž obitava... da je oduvek obitavala... na mračnim mestima između dalekobacačkih portala. Oni sebe smatraju našim gospodarima. Sve dok Mreža postoji, dogod je naša voljena Hegemonija spojena dalekobacačima, oni će biti naši gospodari."
     Morpurgo baci pogled na sopstveni hronometar misije. Dvadeset osam sekundi. Prelazak u Hiperionov sistem biće - za ljudska čula - trenutan. Morpurgo je bio siguran da je uređaj štapa smrti Srži nekako podešen da eksplodira čim uđu u Hiperionov svemir. Udarni talas smrti stići će do Hiperiona za manje od dve sekunde, progutaće najudaljenije elemente Roja Proteranih pre nego što prođe sledećih deset minuta.
     "Tako", reče Meina Gledston, čiji je glas prvi put odavao osećanja, "kao Vrhovni Izvršni Organ Senata Hegemonije Čoveka, ovlastila sam elemente SILE:svemir da unište sve zaštitne sfere singularnosti i dalekobacačke uređaje za koje se zna da postoje.
     To uništenje... ta kauterizacija... započeće za deset sekundi.
     Bog neka spase Hegemoniju.
     Bog neka nam svima oprosti."
     Oficir mosta Salumun Morpurgo reče hladno: "Pet sekundi do prelaska, oče."
     Morpurgo pogleda preko mosta i susrete se sa sinovljevim očima. Projekcije iza mladića pokazivale su kako portal sija, raste, okružuje ih.
     "Volim te", reče general.

     Dve stotine šezdeset tri zaštitne sfere singularnosti koje su povezivale više od sedamdeset dva dalekobacačka portala bile su uništene za dve zarez šest sekundi jedna za drugom. Jedinice flote SILE, koje je rasporedio Morpurgo pod Izvršnom Naredbom i koje su delale po naređenjima raspečaćenim manje od tri minuta pre toga, reagovale su trenutno i profesionalno, uništavajući krhke dalekobacačke sfere projektilima, laserima i plazma-eksplozivom.
     Tri sekunde kasnije, dok su se oblaci ostataka još širili, stotine svemirskih letelica SILE ostale su same, razdvojene međusobno i od bilo kog drugog sistema nedeljama ili mesecima pod Hokingovim pogonom, sa godinama vremenskog duga.
     Hiljade ljudi bile su uhvaćene usred prelaska kroz dalekobacač. Mnogi su umrli istog trena, raščerečeni ili prepolovljeni. Mnogo više ih je pretrpelo odsečeni ud kada su portali nestali ispred ili iza njih. Neki su jednostavno nestali.
     To je bila sudbina i HS Stivena Hokinga - upravo kao što je i planirano - kada su i ulazni i izlazni portal bili stručno uništeni u nanoseknudi prelaska broda. Nijedan deo bakljobroda nije preživeo u stvarnom svemiru. Kasnija ispitivanja nedvosmisleno su pokazala da je takozvani uređaj štapa smrti bio aktiviran u onome što je predstavljalo vreme i prostor u čudnovatoj geografiji Srži između portala.
     Za učinak se nikada nije saznalo.

     Učinak po ostatak Mreže i po njene građane bio je smesta očigledan. Posle sedam vekova postojanja i najmanje četiri veka u kojima je vrlo malo građana živelo bez nje, datasfera - uključujući i SveStvar i sve frekvencije za komunikaciju i pristup - jednostavno je prestala da postoji. Stotine hiljada građana poludelo je istog trenutka - u katatoniji od šoka zbog nestajanja čula koja su im postala važnija od vida ili sluha.
     Više stotina hiljada operatera datumravni, uključujući i mnoge takozvane kiberbljakove i sistemske kauboje, pogubilo se kada su im analogne ličnosti bile uhvaćene prilikom sloma datasfere, ili su im mozgovi sagoreli zbog preopterećenja nervne utičnice, odnosno dejstva kasnije poznatog kao nulto-nulti fidbek.
     Milioni ljudi pomrli su kada su njihova odabrana staništa, do kojih se moglo doći samo dalekobacačima, postala izdvojene, smrtonosne zamke.
     Biskup Crkve Poslednjeg Ispaštanja - vođa Kulta Šrajka - pažljivo je sredio da presedi Poslednje Dane u izvesnoj udobnosti izdubljene planine, bogato snabdevene, duboko u Gavranovom Masivu, u severnim oblastima planete Nikadviše. Sada suvišni dalekobacači bili su jedini način za ulazak ili izlazak. Biskup je propao sa još nekoliko hiljada svojih akolita, egzorcista, lektora i ostijara koji su se upinjali da uđu u Unutrašnji Sanktum kako bi podelili poslednje ostatke vazduha Njegove Svetosti.
     Izdavač-milioner Tajrena Vingrin-Fajf, stara devedeset sedam standardnih godina i prisutna više od tri stotine godina zahvaljujući čudima Polsenovih i kriogenskih tretmana, načinila je grešku kada je provela taj sudbonosni dan u svojoj kancelariji na četiri stotine trideset petom spratu Tornja Translinije u odseku Babel u Petom Gradu Tau Ceti Centra, gde se moglo doći samo dalekobacačem. Posle petnaest sati odbijanja da poveruje da dalekobacačke usluge neće ubrzo biti obnovljene, Tajrena je popustila pred molbama svojih zaposlenih koji su je zvali da spusti zidove od zaštitnih polja kako bi je pokupio EMV.
     Tajrena nije dovoljno pažljivo slušala uputstva. Eksplozivna dekompresija oduvala ju je sa četiri stotine trideset petog sprata poput čepa iz previše drmane boce šampanjca. Zaposleni i članovi spasilačke ekipe koji su je čekali u EMV-u kleli su se da je za sve vreme četvorominutnog pada za starom gospođom ostajao plavi trag psovki.

     Na većini svetova, reč haos stekla je novu definiciju.
     Najveći deo privrede Mreže nestao je sa lokalnim datasferama i megasferom Mreže. Milijarde teško stečenih i na prevaru dobijenih maraka prestali su da postoje. Univerzalne kartice prestale su da dejstvuju. Mašinerija dnevnog života zakašljala se, zašištala i ugasila se. Nedeljama, mesecima ili godinama, u zavisnosti od sveta o kome je reč, bilo je nemoguće plaćati za robu iz piljarnice, naplaćivati vožnju javnim saobraćajem, namiriti i najjednostavniji dug ili primati usluge bez pribegavanja kovanom i papirnom novcu sa crne berze.
     Ali depresija koja je udarila širom Mreže kao cunami bila je majušna pojedinost, o kojoj se moglo kasnije razmišljati. Za većinu porodica, učinak je bio trenutan i silovito ličan.
     Otac ili majka 'bacili su se na posao kao obično, recimo sa Deneba Vier na Renesansu V, i umesto da stignu sat kasnije kući te večeri, zakasnili su jedanaest godina - pod uslovom da su mogli da pronađu trentno prevoz na nekom od malobrojnih kovit-brodova sa Hokingovim pogonom koji su još putovali na onaj teži način između svetova.
     Članovi imućnih porodica koji su slušali govor Gledstonove u svojim modernim rezidencijama na više svetova podigli bi pogled jedan prema drugom, odvojeni sa samo nekoliko metara i otvorenim portalima, trepnuli i ostali razdvojeni svetlosnim godinama i stvarnim godinama, sa sobama koje se više nisu otvarale nigde.
     Deca udaljena nekoliko minuta, u školi, kampu, igralištu ili kod dadilje biće odrasla pre nego što se ponovo sretnu sa svojim roditeljima.
     Veliko Predvorje, već malo okrnjeno vetrovima rata, razneseno je u zaborav i njegov beskrajni pojas predivnih prodavnica i prestižnih restorana sasečen je u nakinđurene delove koji se nikada više neće spojiti.
     Reka Tetis prestala je da teče kada su se džinovski portali zamračili i zamrli. Voda se prosula, osušila i ostavila ribe da trule pod dve stotine sunaca.
     Došlo je do nereda. Lusus je rastrgao sam sebe kao vuk koji žvaće sopstvenu utrobu. Nova Meka prešla je u grčeve mučeništva. Cingtao-Hsišuang Pana proslavila je oslobođenje od hordi Proteranih, a onda povešala nekoliko hiljada bivših birokrata Hegemonije.
     Na Maui-Kovenantu takođe su bili neredi, ali zbog slavlja, a stotine hiljada potomaka Prvih Porodica jahale su pokretna ostrva kako bi se otarasili stranaca koji su zauzeli toliki deo sveta. Kasnije, milioni šokiranih i izgubljenih vlasnika letnjikovaca upregnuti su da razmontiraju hiljade kranova za naftu i hiljade turističkih centara koji su istačkali Polutarni Arhipelag kao boginje.
     Na Renesansi Vektor došlo je do kratkog izliva nasilja koji je propratilo delotvorno društveno preuređivanje i ozbiljni pokušaji da se jedan urbani svet ishrani bez farmi.
     Na Nordholmu, gradovi su se ispraznili i ljudi su se vratili obalama, hladnim morima i ribarskim brodovima svojih predaka.
     Na Parvatiju došlo je do zbrke i građanskog rata.
     Na Sol Drakoni Septemu došlo je do slavlja i revolucije praćene novim sojem retrovirusne kuge.
     Na Fudžiju je zavladala filosofska otupelost praćena trenutnom izgradnjom orbitalnih brodogradilišta kako bi se stvorila flota kovit-brodova sa Hokingovim pogonom.
     Na Askvitu došlo je do upiranja prstom i pobede Socijalističke radničke partije u Svetskoj skupštini.
     Na Pacemu su se molili. Novi Papa, Njegova Svetost Tejar I, sazvao je veliko veće - Vatikan XXXIX - najavio novo doba u životu Crkve i ovlastio veće da pripremi misionare za duga putovanja. Mnogo misionara. Za mnoga putovanja. Papa Tejar je objavio da ti misionari neće biti prozelitisti, već istraživači. Crkva, kao i tolike vrste koje su navikle da žive na rubu istrebljenja, prilagođavala se i izdržavala.
     Na Tempi su nastali neredi, smrt i uspon demagoga.
     Na Marsu je Komanda Olimpa ostala u vezi sa svojim razbacanim snagama preko fetlinije. Olimp je bio taj koji je potvrdio da su 'Invazioni talasi Proteranih' posvuda osim u Hiperionovom sistemu jednostavno stali. Presretnuti brodovi Srži bili su prazni i neprogramirani. Invazija je bila završena.
     Na Metaksasu došlo je do nereda i odmazdi.
     Na Kom-Rijadu samozvani fundamentalistički šiitski ajatolah izjahao je iz pustinje, pozvao stotine hiljada sledbenika i za samo nekoliko sati zbrisao sunitsko Zakonodavno Veće. Nova revolucionarna vlada vratila je vlast mulama, a časovnik dve hiljade godina unazad. Ljudi su bili van sebe od radosti.
     Na Armagastu, pograničnom svetu, stvari su se zbivale uglavnom kao i obično, izuzev smrti turista, novih arheologa i drugih uvoznih luksuznih roba. Armagast je bio lavirintni svet. Tamošnji lavirint ostao je prazan.
     Na Hebronu je zavladala panika u središtu Novog Jerusalima, ali cionističke starešine ubrzo su vratile red i gradu i svetu. Sačinjeni su planovi. Retke potrebe sa drugih svetova racionisane su i podeljene. Počelo je navodnjavanje pustinje. Farme su se proširile. Sadilo se drveće. Ljudi su se žalili jedni drugima, zahvaljivali Bogu zbog izbavljenja, svađali se sa Bogom zbog neugodnosti koje je donelo to isto izbavljenje i radili svoj posao.
     Na Božjem Gaju čitavi kontinenti još su goreli i koprena dima zaklanjala je nebo. Ubrzo pošto su prošli i poslednji ostaci 'Roja', mnoštvo drvobrodova uzdiglo se kroz oblake, lagano na svojim fuzionim potisnicima, zaštićeno poljima koja su generisali ergovi. Posle izmicanja gravitacionom bunaru, većina tih drvobrodova krenula je u mnogobrojnim pravcima duž galaktičke ravni ekliptike i započela dugi kovit ka kvantnom skoku. Fetlinijski mlazevi štrcali su sa drvobrodova ka dalekim Rojevima koji su ih iščekivali. Ponovna setva je otpočela.
     Na Tau Ceti Centru, sedištu moći, bogatstva, biznisa i vlasti, gladni preživeli napustili su opasne tornjeve i beskorisna orbitalna naselja, da bi potražili nekoga da okrive. Nekoga da kazne.
     Nisu morali mnogo da traže.

     General Van Zajdt bio je u Domu Vlade kada su portali prestali da rade i sada je bio zapovednik nad dve stotine marinaca i šezdeset osam ljudi iz obezbeđenja koji su ostali da čuvaju kompleks. Bivša CEO Meina Gledston još je zapovedala šestoricom Pretorijanaca koje joj je Kolčev ostavio kada su on i drugi senatori odgovarajućeg ranga krenuli prvim i poslednjim evakuacionm brodom SILE koji je uspeo da se probije. Rulja je negde došla do protivsvemirskih projektila i lasera, tako da nijedan od preostalih tri hiljade nameštenika Doma Vlade i izbeglica nije mogao nigde da ode pre nego što se opsada ne prekine ili dok štitovi ne prestanu da deluju.
     Gledstonova je stajala na prednjoj osmatračnici i posmatrala klanicu. Rulja je uništila najveći deo Parka Jelenova i formalnih vrtova pre nego što su je zaustavile poslednje linije zaprečavanja i zaštitna polja. Uz te barijere sada se tiskalo najmanje tri miliona pomahnitalih ljudi, a rulja je sa svakim minutom sve više rasla.
     "Možete li spustiti štitove, povući ih za pedeset metara i ponovo ih uspostaviti pre nego što rulja osvoji zemljište?" upita Gledstonova generala. Dim je ispunjavao nebo iz gradova koji su goreli na zapadu. Hiljade muškaraca i žena bile su spljeskane o mutno zaštitno polje zbog navale iza njih, sve dok donja dva metra treperavog zida nisu izgledala kao da su premazana džemom od jagoda. Na desetine hiljada ih je još nadiralo bliže tom unutrašnjem štitu uprkos agoniji u nervima i kostima koju im je nanosilo polje zaprečavanja.
     "Možemo to učiniti, M. Vrhovna", reče Van Zajdt. "Ali zašto?"
     "Izići ću da im se obratim." Gledstonova je zvučala veoma umorno.
     Van Zajdt zavrte glavom i pogleda krug oficora SILE koji su zurili u rulju kroz proreze u bunkeru i koji su sada zurili u Gledstonovu sa istovetnom nevericom i užasom.
     "Moraću da proverim sa CEO Kolčevim", reče general Van Zajdt.
     "Ne", reče Meina Gledston umorno. "On vlada carstvom koje više ne postoji. Ja još vladam svetom koji sam uništila." Ona klimnu glavom svojim Pretorijancima i oni izvukoše štapove smrti iz narandžasto-crnih prugastih tunika.
     Niko od oficira SILE nije se ni pomerio. General Van Zadjt reče: "Meina, sledeći evakuacioni brod će se probiti."
     Gledstonova klimnu glavom rastrojeno. "Mislim, unutrašnji vrt. Rulja će nekoliko sekundi biti zbunjena. Povlačenje spoljnjeg zida izbaciće ih iz ravnoteže." Ona se obazre kao da ne želi nešto da zaboravi, pa pruži ruku Van Zajdtu. "Zbogom, Mark. Hvala ti. Molim te da se pobrineš za moje ljude."
     Van Zajdt se rukova sa njom i ostade da gleda kako žena podešava šal, odsutno dodiruje narukvicu sa komlogom, za sreću, a onda izlazi iz bunkera sa četvoricom svojih Pretorijanaca. Mala grupa pređe preko izgaženog vrta i lagano priđe zaštitnom polju. Rulja iza njega reagovala je kao jedan bezumni organizam i navalila kroz ljubičasto polje zaprečavanja, vrišteći glasom nekog dementiranog stvorenja.
     Gledstonova se okrenu, podiže jednu ruku kao da će da mahne i pokaza Pretorijancima da se vrate. Četvorica gardista požuriše preko ugažene trave.
     "Učinite to", reče najstariji od preostalih Pretorijanaca. On pokaza na daljinske kontrole zaštitnog polja.
     "Ma, ko te jebe", reče general Van Zajdt jasno. Niko neće prići tim kontrolama dok je on živ.
     Van Zajdt je zaboravio da Gledstonova još ima pristup šiframa i vezama taktičkog uskog snopa. On vide kako ona podiže komlog, ali reagovao je presporo. Svetla na daljincu zatreptaše crvena, zatim zelena, spoljnja polja zgasnuše, a onda se ponovo obrazovaše pedeset metara bliže, i na sekund Meina Gledston je stajala bez ičega što bi se nalazilo između nje i milionske rulje, izuzev nekoliko metara trave i bezbrojnih leševa koji su se najednom predali gravitaciji zbog povlačenja zidova štita.
     Gledstonova podiže obe ruke kao da želi rulju da zagrli. Tišina i nepomičnost protegoše se na tri večite sekunde, a onda rulja riknu glasom zveri i hiljade nagrnuše napred sa motkama, kamenjem, noževima i razbijenim bocama.
     Van Zajdtu se za trenutak učini da Gledstonova stoji kao nepopustljiva stena pred plimnim talasom rulje; mogao je da joj vidi tamnu odeću i svetli šal, da je vidi kako stoji uspravno, i dalje podignutih ruku, ali tada nagrnu još stotina njih, gomila se sklopi i CEO nestade.
     Pretorijanci spustiše oružje i stražari-marinci smesta ih uhapsiše.
     "Zamračite zaštitna polja", naredi Van Zajdt. "Recite bakljobrodovima da sleću u unutrašnji vrt u razmacima od pet minuta. Brže!"
     General se okrenu.

     "Bože blagi", reče Teo Lejn dok su fragmentarni izveštaji pristizali fetlinijom. Odaslano je toliko milisekundnih mlazeva da kompjuter gotovo nije mogao da ih razdvoji. Ishod je bio melanž ludila.
     "Pusti ponovo uništenje zaštitne sfere singularnosti", reče Konzul.
     "Da, ser", reče brod i prekinu fetlinijske poruke kako bi ponovo pustio iznenadno buktanje belog, praćeno kratkim otvaranjem pupoljka od ostataka i naglim kolapsom dok je singularnost gutala sebe i sve u prečniku od šest hiljada klika. Instrumenti su pokazivali učinak gravitacionih plima: sa ove udaljenosti lako su im se mogli prilagoditi, ali pravile su ršum među brodovima Hegemonije i Proteranih koji su se još borili blizu Hiperiona.
     "U redu", reče Konzul. "Hiperion je ponovo svet Zabačenosti. Samo što sada ne postoji Mreža u odnosu na koju bi bio zabačen."
     "Tako je teško poverovati u to", reče Teo Lejn. Bivši Guverner-General sedeo je i pio skoč: to je bio jedini put da je Konzul ikada video svog pomoćnika kako se prepušta nekoj drogi. Teo nasu još četiri prsta. "Mreža... nestala. Pet stotina godina širenja izbrisano."
     "Nije izbrisano", reče Konzul. On spusti sopstveno piće, još nepopijeno, na sto. "Ostali su svetovi. Kulture će se otuđiti međusobno, ali još imamo Hokingov pogon. Jedini tehnološki napredak koji smo sami sebi priuštili, a ne pozajmili od Srži."
     Melio Arundez se nagnu napred, spojenih dlanova, kao da se moli. "Zar je moguće da je Srž zaista nestala? Da je uništena?"
     Konzul na tren oslušnu brbljanje glasova, povika, molbi, vojničkih izveštaja i zapomaganja preko frekvencija fetlinije rezervisanih samo za glas. "Možda nije uništena", reče on, "ali je odsečena, zaptivena."
     Teo dovrši piće i pažljivo spusti čašu. Zelene oči bile su mu mirne, staklaste. "Misliš da postoje... i druge paukove mreže za njih? Drugi dalekobacački sistemi? Rezervne Srži?"
     Konzul mahnu rukom. "Znamo da su uspeli da stvore Ultimativnu Inteligenciju. Možda je ta UI dozvolila ovo... ovejavanje... Srži. Možda ona drži neke stare AI na uzdi - pod smanjenim kapacitetom - onako kako su one nameravale da drže nekoliko milijardi ljudskih bića u rezervi."
     Najednom, fetlinijsko brbljanje prestade kao da je presečeno nožem.
     "Brode?" upita Konzul, posumnjavši da je negde u prijemniku došlo do prestanka napajanja energijom.
     "Sve fetlinijske poruke su prestale, većina usred slanja", reče brod.
     Konzul oseti kako mu je srce zalupalo na tu pomisao. Uređaj štapa smrti. Ali ne, shvati on smesta, to ne bi moglo da deluje na sve svetove odjednom. Čak i da su stotine takvih uređaja eksplodirale odjednom, postojao bi vremenski procep u kome bi se čule poslednje poruke brodova SILE i druge udaljene transmisije. Ali šta onda?
     "Izgleda da su poruke presene zbog poremećaja u mediju prenosa", reče brod. "Što je, po mom trenutnom saznanju, nemoguće."
     Konzul ustade. Poremećaj u mediju prenosa? Medij fetlinije, koliko su ga ljudi shvatali, bio je hipertraka Plank-beskonačne topografije samog prostor-vremena: ono što su AI tajanstveno nazivali Praznina Koja Vezuje. U tom mediju nije moglo biti poremećaja.
     Najednom, brod reče: "Pristiže fetlinijska poruka - izvor transmisije, odasvud; osnova šifrovanja, beskonačna; stopa mlaza, stvarnovremenska."
     Konzul otvori usta da kaže brodu da prestane da lupa gluposti, kada se vazduh iznad holojame zamagli nečim što nije bilo ni slika ni kolona podataka, a neki glas reče:
     "VIŠE NEĆE BITI ZLOUPOTREBE OVOG KANALA. UZNEMIRAVATE DRUGE KOJI GA KORISTE U OZBILJNE SVRHE. PRISTUP ĆE PONOVO BITI USPOSTAVLJEN KADA BUDETE RAZUMELI ČEMU SLUŽI. DO VIĐENJA."
     Tri čoveka sedela su u neremećenoj tišini, ako se izuzme ohrabrujuće šuštanje ventilatora i mnoštvo tihih zvukova broda koji putuje. Konačno, Konzul reče: "Brode, molim te da pošalješ standardni fetlinijski mlaz za određivanje vremena i mesta, bez šifrovanja. Dodaj: 'Prijemne stanice, odgovorite.'"
     Nastade pauza duga više sekundi - nemoguće duga za odgovor brodskog kompjutera kalibra jedne AI. "Žao mi je, to nije moguće", reče on konačno.
     "Zašto nije?" upita Konzul.
     "Fetlinijske transmisije više nisu... dopuštene. Medij hipertrake više nije podložan modulaciji."
     "Nema ničeg na fetliniji?" upita Teo, izbuljen u prazan prostor iznad holojame, kao da je neko isključio holić baš kada je došao do uzbudljivog dela.
     Brod ponovo načini pauzu. "Za sve namere i svrhe, M. Lejn", reče on, "fetlinija više ne postoji."
     "Isusa ti", promrmlja Konzul. On dokrajči piće jednim dugim gutljajem i ode do šanka po novo. "To je ona stara kineska kletva", promrmlja.
     Melio Arundez podiže pogled. "Kako rekoste?"
     Konzul otpi dugi gutljaj. "Stara kineska kletva", reče on. "Dabogda živeo u zanimljivo vreme."
     Kao da želi da nadoknadi gubitak fetlinije, brod pusti audio unutarsistemskog radija i presretnu brbljanje na uskom snopu dok je projektovao stvarnovremenski pogled na plavo-belu Hiperionovu kuglu koja se okretala i rasla kako su usporavali ka njoj pri dve stotine gravitacija.