Deseti deo: WERTESWANDEL

     Prošla ponoć, u kancelarijama tišina. Glavni savetnik ode do samovara i poče da toči kafu u vrlo male šolje. Trojica njegovih kolega stajali su oko stola pokrivenog 'ručnim ekranima'.
     Od samovara glavni savetnik reče: "Znači, loptice deuterijuma i helijuma3 dospevaju pod udar vaše baterije lasera, jedna po jedna. Implodiraju i fuzija se dešava. Temperatura na mestu paljenja je nekoliko stotina miliona Kelvina, ali to nije problem jer je lokalna i vrlo kratkotrajna."
     "Potraje samo nekoliko nanosekundi."
     "Dobro. To smatram umirujućim podatkom. I, da vidimo, sva nastala energija oslobađa se u vidu naelektrisanih čestica, tako da je moguće sve njih obuzdati pomoću vaših elektromagnetnih polja - sve ostaju u konteinmentu. Nema neutrona koji bi mogli pokušati da polete napred i isprže vaše putnike. Ta elektromagnetna polja nisu samo štit, ona su i ploča za odgurivanje, kao i kolektor energije koja će zatim biti upotrebljena za ponovni rad lasera. Konteinment ima samo jedan otvor kroz koji čestice mogu da izleću u svemir - pozadi; to je izduvni otvor ovog raketnog motora. Postoji i jedan aparat sa ogledalima pod određenim uglom, koji služi kao 'lučna vrata' za lasere. Dok fuzioni proizvodi izleću napolje, događa se njihova kolimacija."
     "Tačno, i to je ono što je ponajviše elegantno u čitavoj stvari", reče inženjer.
     "Veoma elegantno. A potrošnja goriva iznosi...?"
     "Ako hoćete ubrzanje koja bi odgovaralo Marsovoj gravitaciji, a to je 3,73 metra u sekundi na kvadrat, i ako pretpostavimo da je brod u ovom trenutku težak hiljadu tona, od čega su tri stotine pedeset tona sam brod i putnici, a šest stotina pedeset čine motor i gorivo, onda moraš sagorevati tri stotine sedamdeset tri grama u sekundi."
     "Tako mi Ka, to bi se sabiralo prilično brzo?"
     "Iziđe na oko trideset tona za jedan dan, ali zato daje i veliko ubrzanje. Putovanja budu kratkotrajna."
     "A te loptice goriva su kolike?"
     Fizičar reče: "Poluprečnik jedan centimetar, masa 0,29 grama. Zato sagorevamo 1290 njih u svakoj sekundi. To bi trebalo da omogući putnicima u brodu da imaju prijatan, ujednačen g osećaj."
     "To bih i ja rekao. Ali zar nije helijum3 prilično redak?"
     Inženjer reče: "Postoji 'Galilejska zadruga', na mesecima Jupitera. Ona je već počela da prikuplja 'žetve' helijuma3 iz Jupiterove više atmosfere. Priča se da će i na Mesecu biti slične žetve, vadiće se helijum3 iz Mesečeve površine, ali dosadašnji pokušaji nisu dali dobre rezultate. Međutim, na Jupiteru imamo količine koje će nam biti dovoljne za sva vremena."
     "Znači, brodovi će nositi po pet stotina putnika."
     "Od toga smo polazili u proračunima. Tu su moguća prilagođavanja, naravno."
     "Ubrzavate do pola puta, okrenete brod, i onda usporavate sve do odredišta."
     Fizičar odmahnu glavom. "To može na kraćim putovanjima, na dužim ne. Nekoliko dana ubrzanja daće itekako veliku brzinu. Na dugim putovanjima štedimo gorivo na taj način što u srednjem delu putovanja brod leti bez rada motora."
     Glavni savetnik klimnu glavom, dade svakome po jednu šoljicu. Počeše da otpijaju malo-pomalo.
     Matematičarka reče: "Trajanje putovanja biće iz osnove izmenjeno. Od Marsa do Urana za tri nedelje. Od Marsa do Jupitera za deset dana. Od Marsa do Zemlje za tri dana. Tri dana!" Osvrnula se i pogledala namršteno svakog svog sagovornika. "Sunčev sistem će zahvaljujući ovome biti nalik na Evropu u devetnaestom veku. Putovanja vozom i prekookeanske lađe."
     Oni počeše klimati glavom. Inženjer reče: "Sad smo komšije sa onima na Merkuru, Uranu, Plutonu."
     Glavni savetnik slegnu ramenima. "Ali i sa onima na Alfi Kentaura, ako baš hoćemo. Hajde da ne brineno o tome. Veza je dobra stvar. 'Samo poveži!' kaže pesnik. 'Samo poveži.' E, sad ima da se ispovezujemo - potpuno." On podiže šoljicu. "Živeli."