KARL
Uvek je bio stručnjak za rešavanje problema, čovek koji je nagonski reagovao na nepoznato tako što ga je razbijao u pojmljive delove. Onda bi pažljivo rešavao svaku malu zagonetku, pun poverenja da će zbir takvih mikro-problema najzad razrešiti veću zbrku. Kako su to zvali u Kalteku? 'Linearna superpozicija s razdvajanjem promenljivih'. Jeste, to je moja oblast. Stari Karl Ja-Mogu-Sve.
On tresnu pesnicom o penastu mrežu kupole 3. Ali ne mogu da popravim prošlost. Ne mogu da vratim Saula. Ne mogu čak ni da utešim Virdžiniju.
Sedela je između mlitavih stabljika tek požnjevene rabarbare, zagledana u prazno. Njene podnadule oči još davno su ostale bez suza, i sada je bila ispijena, iscrpena, otupela. Osoblje kupole odnelo je Saulovo telo, a u toj zbrci Virdžinija je zanemela, pepeljava i utučena. Lani Ngujen sedela je s njom i tiho joj govorila, obgrlivši je oko ramena.
Lani i Džefers stigli su tek nekoliko trenutaka posle Saulove smrti, odgovarajući na Karlov S.O.S. poziv. Nije bilo ni traga onome ko je ispalio laser kojim je probušena kupola, ko god to bio. Lani i Džefers nisu naišli na otpor dok su jurili od najbližeg tunela. Kom-radio nije prenosio nikakve vesti. Osoblje kupole, s valjanim iskustvom sa meteorskim bušenjem, zamenilo je razbijeni zid i brzo ponovo izvršilo zaptivanje kupole. Atmosfera se podizala gotovo na normalu.
Džefers oporo reče: "I dalje ne mogu da shvatim."
Karl zatrepta, izgubljen u mislima. "Šta?"
"Zbog čega Saul nije reagovao kada je kupola pukla. Stariji je, jašta, ali imali smo mnogo obuke s curenjem po tunelima. Kako to da te Saul nije sledio?"
"Bio je kao izgubljen i pre toga. Izašao je kroz otvor za otpatke, mrmljajući."
"To je šašavo." Džefers zavrte glavom. "Otvor za otpatke?"
"Mora da ga je upotrebio kao neku vrstu prečice. Možda je znao da je Virdžinija razgovarala sa mnom i..." Karl se zaustavi. Nije želeo da otkriva šta je Virdžinija rekla, ili da sledi misao da je Saul pokušavao da je zaustavi. Sve je toliko prokleto smušeno! Zbog čega bi Saul mario hoće li mi Virdžinija reći? Ili je Saulov dolazak - prekasni - slučajnost?
Džefers se ugrize za usnu, bilo mu je nelagodno. "Virdžinija... reče da ste se ti i Saul, kao, svađali."
"Vikao je razne stvari - samo neki zvuci, groktanje, neke reči sve izmešane."
"Misliš da je halucinirao il' nešto tako?"
"Možda. Nisam ga video mesecima. U stvari, jedva da sam ga prepoznao. Izgledao je zbrkano, nesređeno. Čovek je imao pomračenje."
"Zbog toga nije reagovao i otišao do komore?"
"Pretpostavljam. Možda je eksperimentisao sa samim sobom pa je najzad platio za svoju oholost." Karl frknu. "Verovatno je tragao za izvorom mladosti."
Džefers je delovao sumnjičavo. "Čuj, ovde ima naprosto previše toga. Neko probuši rupu u kupoli, zamalo da vas sve pobije..."
"Najzgodnije mete", reče Karl kruto. "Osim ako nisu prevideli Virdžinijinu grudnu oznaku kada je izlazila, mora da su mislili da je i ona u kupoli."
"Ali ko bi..."
Plavi oganj osvetli obližnji srezani ledeni brežuljak. Dva čovaka hitro se okrenuše i videše samo kako blesak nestaje i razvija se u eksplodirajuću loptu belog praha.
"Prokletstvo!" dreknu Džefers. "Svi - šlemove!"
Karl pođe prema Virdžiniji, automatski zatvorivši sopstvene O-prstenove šlema i vide da je Lani ispred njega i da pomaže Virdžiniji. "Osoblje! - lezi. Ako ponovo probuše kupolu..."
- Nemam trebanja da pucam ponovo, Karle. Ti shvatio si."
Glas mu je puckao u slušalicama. "Ko je to?" zareža on.
-Sergeov! Znao sam- odasla Džefers.
"Oslobodi A-kanal", reče Karl da potisne sve veću graju glasova na vezi. "Sergeove, šta do đavola..."
U kvadrantu pokazivača unutar Karlovog šlema pojavi se Sergeovljevo iscereno, plavo obojeno lice. Znak Simona Persela bio mu je urezan u oba obraza.
-Nadao sam se da dobijem Karla i Virdžiniju bez povreda.- Sergeovljev naglasak jasnije se probijao. -Još bolje kada muve same dođu na med. Džeferse, nadam se da možemo računati na tebe da ćeš da radiš sa lanserima kada ovo bude gotovo.-
"Kada šta bude gotovo?"
-Možeš se osvedočiti sam.-
Karl je prelazio obzorje pogledom ne bi li odredio mesto njihovog lasera. Sada kada se okrenuo prema ekvatoru, video je kako prilike jure u cik-cak između lansera. Nemo, blesak udari između dva trčeća obličja i baci ih, okrećući ih prema nebu, uz rasprskavanje pare. Karl nije mogao da kaže da li su ljudi direktno pogođeni, ali jedva da je bilo vremena da se i zapita pre nego što je briznulo još brzih, plavo usijanih bleskova.
-Mi već uzeli polovinu lansera. Ostali će se ili predati ili ćemo ih spaliti tamo gde stoje.-
"Šta..." Spoznaja se izoštravala. "Vi... vi ste odsekli mene i ostale da ne bismo mogli da povedemo protivnapad, je li tako?"
Sergeov se okrenu da mahne nekome. Karl istoga trena oseti krump i vibracije ispod stopala. -Upravo sam dao naređenje da se raznesu tuneli ispod vaše kupole. Da vas zapečati dobro, pobro? Bajno, bajo!-
Karl viknu: "Ti idiote..."
Sergeov se nasmeja. -Da li voliš klopku, tropku?- Onda se uozbilji. -Bez vas, ostali će biti manje glupi.-
Džefers se umeša. -To je pobuna, znaš.-
-Misliš, samoočuvanje.-
Karl je mogao da oseti otrov u Sergeovljevim rečima kao prebacivanje svom sopstvenom položaju vođe. Čovekovo blebetanje delovalo je komično, glupo, gomila zastarelih zamisli. Ali posle starateljskog paketa, mnogo inače razumnih ljudi razvilo je duboku mržnju prema Zemaljskoj strani, a Sergeov je igrao na to, tvrdeći da marsovski manevar neće upaliti.
A toliko je istina. Marsovski plan gotovo sigurno nas neće spasti. Ništa neće, osim možda promene srca onih na Zemaljskoj strani.
Karlu je izgledalo da Sergeov nikada nije predložio valjane alternative i da niko ne može uzeti toga čoveka za ozbiljno. Pa ipak, sabiranjem razočaranih svemiraca i tvrdokornih ibera, Sergeov je mogao imati dovoljnu silu da dograbi i zadrži lansere, ukoliko uradi posao kako treba...
"Ne dopada ti se nišanjenje na Mars?"
-To je blebetanje da zavara osećanja. Ne bismo mogli da kočimo u tako retkoj atmosferi, svako ko stane da razmisli zna to.-
"Možemo pokušati. U najgorem slučaju, donekle ćemo usporiti, možda otvoriti mogućnosti za skretanje na izlazni krak ovog prolaza."
Sergeov se nasmeja, suvi kikot. -Ne drži mi govore. Ja i moji prijatelji - koji bili pravi perseli, a ne odmetnici koji će da posisaju svakom ortovcu, čak da spavaju sa njima - mi znamo astrofiziku isto dobro kao vi, možda i bolje. Mislite da ne možemo da pravimo simulacije? Znamo za opasnost od udaranja u Mars. U najboljem slučaju, nedovoljno vazduha. Znači, jedina preostala nada je kočenje u atmosferi planete sa gustim vazduhom.-
"Venera? Postoji mogućnost misije do tamo, iako je to na izlaznom kraku. Morali bismo najpre da prođemo kroz perihel, a ja ne želim da procenjujem kako bismo to preživeli."
-Nikakav perihel. Tupavo je i pomisliti da to možemo projahati.-
"Zašto ne? Slušaj, Otise, možemo razgovarati o susretu sa Venerom do u detalje, ukoliko to želiš."
Džefers mahnu Karlu dok je ovaj govorio. Duž udaljene linije lansera prilike su nabacivale improvizovane zastave preko poklopaca: znak ibera.
-Vidiš da pobeđujemo? Harašo, sve u svoje vreme. Ukoliko se ostali lanseri ne predaju, spustićemo ždrela svojih, ispaliti prazna kućišta i razbiti ostale u parčiće.-
Džefers dreknu: -Ti si jebeno blesav, znaš?-
Karl mahnu Džefersu da ćuti. "Isuse, Sergeove, ne bi valjda to uradio. Potrebni su nam ti lanseri..."
-Da bi pogodili Mars. Nećemo da tresnemo u Mars samo da bi Zemaljska strana bila srećna.-
"Koja ti je to sumanuta logika?"
-Mudra logika to je. Zemlja bi volela da vidi kako vršimo samoubistvo na Marsu, kraj Halejevog života. Kakav dokaz ti je još potreban, pošto su nam pokazali koliko se starateljski odnose prema nama?-
Pakosna primedba vezana za starateljski paket bolela je, zbog toga što je Karl znao da je istinita. Osoblje je bilo ogorčeno zbog toga, a ova ludačka pobuna bila je ishod. Većina svemiraca, naročito Klan plave stene, stajala je uz Karla. Ali Sergeov je bez sumnje regrutovao osoblje među perselima; Karl ne bi bio iznenađen ni kada bi čuo da ima čak i ortovaca koji im pomažu.
-Naletećemo na planetu s atmosferom, ali to neće biti Venera.-
Karl oseti trnce. "Pa kuda želiš da ideš, Otise?"
-Je očigledno. Zemlja.-
"Dobri Bože! To je..."
Upravo se pripremao da kaže: To je nemoguće, ali onda se prisetio opcija misije skiciranih još davno. Ekspedicija je najpre planirala proletanje pored Jupitera na putu prema unutrašnjosti i menjanje Halejeve orbite dok susret sa Mesecom ne bude dovoljno jeftin za Edmunda. To je zahtevalo delta V od 284 metra u sekundi, pozamašnu promenu brzine.
Pošto ih je lucistička pobuna lišila južnog pola, odlučili su se da koriste lansere na ekvatoru za, manje efikasno, proletanje pored Marsa; to je zahtevalo promenu brzine od samo pedeset devet metara u sekundi. Potrebna energija bila je srazmerna kvadratu delta V, što je značilo da manevar pored Marsa, uz kočenje sa okrznućem njegove atmosfere, zahteva samo četiri procenta prvobitnih zahteva misije za energijom. Ulagali su vreme lansera za samo taj manevar sada već godinama.
Ali zaboravili su drugi manevar, koji su mogli ostvariti stalnim ekvatorijalnim guranjem. Zemlja...
"Ne mogu da se setim brojki, ali čuj, ne možemo..."
-Osvežiću ti sećanje. Samo zahteva šezdeset tri metra u sekundi delta V. Samo malčice više nego što dajemo sada. A smer je približno isti kao za marsovsko samoubistvo! Moji ljudi sada malo zaokreću lansere. Samo pet stepeni deklinacije, stotinu stepeni desnog odstupanja. Slediš me? Značenje...-
"Aha, kapiram." Stvarno je lud. Kako da izađem na kraj s njime? "Okej, možemo da udarimo u Zemlju. Pa šta? Ima da nas rasture pre nego što se približimo."
Sergeovljev suvi kikot odzvanjao je preko koma. Karl je čekao da se zacenjeni manijački smeh prekine, govoreći sebi: Nemoj da uprskaš. Zadržavaj ga da priča. Možda će neko odozdo da dovuče neki industrijski laser, da ih obiđe, saseče..."
Ali znao je da su šanse tanke. Sergeov je odigrao potez baš kako treba, čekao je dok i Džefers - Karlova desna ruka - nije bio zarobljen u kupoli. Virdžinija nije mogla da upravlja svojim mehovima. A kao bonus, ubili su Saula, koji je mogao privući mnogo ljudi koji su naprosto želeli da prežive...
-Zemlja nas neće rasturiti. Ne ako im zapretimo da ćemo ih zasejati kugom.-
"Time ćeš im zapretiti?"
-Onjuši vatru, fratru. Ortovci su razneli Edmunda, poslali starateljski paket. Šta zaslužuju?-
"I dalje su..."
-Mi napravimo atmosferske kočnice, iskočimo. Halej ide dalje. Napravićemo dogovor da ne zasejemo Zemlju Halejevim oblicima, a Zemlja nas onda šalje na Deimos. Živimo tamo, počinjemo teraformiranje planete. -
Džefers promrmlja: "Pa, bar taj deo ima smisla." On diže oči kao krivac kada ga Karl ošinu pogledom.
Sergeov ga je čuo. -Bolje snovi nego noćne more, eh?-
Karl je pokušavao da misli. Lani je stajala kraj njega, s rukom na ramenu, nema uteha.
"Zemlja neće rizikovati da bude natopljena Halejevim oblicima. Izvršiće nuklearni udar", reče Karl.
-Nema lansiranja! Imaćemo spremne rakete, bojeve glave sa Halejevim životom. Zemlja lansira, mi lansiramo.-
Karl je video Džefersov izraz. Sergeovljev ludački scenario bio je i previše zavodljiv. Za vazdušne kočnice biće potrebno mnogo mehovskog rada, ali to je već sve konstruisano i planirano za marsovski manevar.
"Ne mislim da to možeš da prodaš."
-Nema potrebe prodaje. Vreme da ga lupiš ili gubiš. Slažeš se ili sečemo kupolu u sitne parčiće.-
"Ostali se neće složiti s time."
-Kakvi ostali? Ortovski ostali? Oni hoće žive, isto kao perseli.-
"Ali to ugrožava Zemlju! Svako vazdušno kočenje dovešće Halejevo jezgro dovoljno blizu da baci nešto leda u gornje slojeve atmosfere. Biooblici bi se ipak mogli probiti do površine!..."
-Zemaljci će morati da rizikuju. Većina nas sada kaže pišam ti se na Zemaljce.-
Karl je hodao napred-nazad, nesvestan zapiljenih očiju osoblja kupole, Džefersovog upornog grickanja sopstvene usne, Virdžinijinog praznog pogleda. Lani ga je zamišljeno posmatrala. On pokuša da promisli, ali um mu je bio kovitlac protivrečnih osećanja. Zemaljski manevar sadržavao je bar obećanje nade, života..."
"Čuj, treba da održiš referendum povodom toga. Čitava posada..."
-Da ne grune, majmune. Nema glasanja. Zaboravljaš, mi imamo lansere.-
"Biće poprilična manjina, možda čak i većina, koja će ti se suprotstaviti."
-Možemo ih se lišiti.-
"Kako?"
-Isto kao što ćemo uraditi s vama jednom kada se stvari srede. Lako. Lanseri svi sagrađeni, nema sada potrebe za velikim radovima. Sve vas šaljemo u pregratke za spavanje.-
Virdžinija, Lani, Džefers - svi su piljili u njega, slušali, ništa nisu govorili. Vodio ih je godinama, milijardama milja, da bi došlo do ovoga - mračni, glupi Vaterlo. Zaskočen. Nadmudren.
Kao da hoće da utrlja so u ranu, Sergeov se suvo zakikota i reče: -Dođe Zemlja, onda mi odlučili koga probuditi. Pravite nevolje sada, možda nikada ne izađete iz pregratka? Eh?-
|
