KARL

     Halejeva kometa visila je obešena u sveobuhvatnoj tmini; rotaciju joj je davno ukrao čovek, lice su joj sada osvetljavale nasumične vatre.
     Karl je gledao kako bitka napreduje dok se sporo primicao. Prošla su više od tri sata otkako se rastavio od Virdžinije. Po dogovoru, održavali su tišinu na komu. Od toga je putovanje bilo dugo i izazivalo je osećaj osujećenosti, jer mogao je da čuje nasumične povike bitke, oštre krike i zujave bliske prolaske mikrotalasnih impulsa - sve bez sticanja neke jasne predstave o tome šta znače, kako bitka teče. Pokušao je da se usredsredi na kratke krikove, ne samo zbog toga što mu je bilo potrebno da zna stanje kada sleti, već i da potisne bes.
     Prelazio je predeo koji se nadnosio nad njim teleskopskim dodatkom vizira. Tela mrtvih lucista ležala su u blizini ekvatora. Rupe od lasera izbrazdale su padine bregova, ali izgledalo je da su sada laseri lucista izbačeni. On opazi jednu razbijenu i razmrskanu cev. Lanseri su se pokazali delotvorniji od nespretnih lasera za zavarivanje. Dalje prema jugu Karl je video red lucista koji se obrazovao oko pet mikrotalasnih pulsera. Sukobi će se prebaciti tamo.
     Iberi su izlazili napolje i ulazili u okršaje prsa u prsa. Pošli su južno sa ekvatora i sledili rasute grupe duž niza uzvišenja i rđastih gomila šljake. Svi su se držali nisko, skrivali u perjanicama prašine, koristeći zaklone koje su imali na raspolaganju. Izgledalo je da su iberi bolje obučeni. Delotvorno su napredovali pod paljbom, u trojkama: dvoje bi pucalo iz ličnog naoružanja na najbliži položaj, dok se treći prebacivao do sledećeg zaklonjenog mesta.
     Znala je da se nikada neću složiti i zato uopšte nije ni raspravljala.
     Virdžinijina zamisao bila je elegantna i ona je shvatila njene posledice istog trenutka kada joj je pala na pamet. On se priseti svega jasno, žalostivo...
     Karl je smislio da se povežu pojasevima, a onda da on ispali svoje mlaznice dok se ne isprazne. Virdžinija će se tada odvojiti, napustiti ga, upaliti sopstvene i stići do Haleja. Čak i to neće obezbediti naročite rezerve vremena. Još gore, biće nezgodno zbog toga što njegove mlaznice neće opaliti direktno, duž ose sistema dva tela. To je značilo da će morati da potroši gorivo i na održanje smera.
     Virdžinijna alternativa bila je prosta. Povezali su se kablom od stotinu metara i Karl je precizno nanišanio krompirasto Halejevo jezgro - deset puta veće nego Mesec viđen sa Zemlje, ali stotinu pet kilometara daleko, a uz to se smanjivalo vidljivo, hitro. Karl je programirao odelo da mu da čisti bip svaki put kada mu brzina bude okrenuta suprotno od smera Haleja. Zategli su čvrsto kabl između sebe i Karl se pripremio da pokrene mlaznice - kada je Virdžinija ispalila prva.
     "Hej!" povikao je. "Isključuj!"
     -Ne, ovako je bolje - ja ću da potrošim svoju rezervu.-
     "Prokletstvo! Stani!"
     -Ne, Karle- razmisli. Već su počeli da se okreću jedno oko drugog kako su im Virdžinijini motori povećavali ugaoni momenat.
     "I ja ću da ispalim", dreknuo je.
     -To je tupavo. Protraći rezerve pa ćemo oboje da umremo. Samo se drži.-
     "Ne, ne mogu..."
     -Ja sam ovde napolju kao prase na ledu. Ti možeš da usaglasiš brzine i da pređeš put sa minimumom goriva. A snaći ćeš se bolje kada siđeš u onu ludnicu. Znaš da je to istina. Ne žrtvujem ja ovde samu sebe. Daleko bilo. Ja bih zabrljala stvar pa bismo oboje završili kao ledenice.-
     "Moja masa je veća od tvoje", besneo je on. "Dobiću manju brzinu nego što bi je ti imala - i zato će mi trebati više vremena. To ti je prosta dinamika."
     -Pričam ovde o veštini, a ne o Njutnovim zakonima. Ti to možeš da učiniš, Karle, a vrlo dobro znaš da ja ne mogu.-
     "Prokletstvo, neću ti dopustiti..."
     -Prekasno.- Sa rastojanja od stotinu metara veselo je mahala dok su se zvezde okretale iza nje. Veza ih je spajala, trbuh sa trbuhom. Centrifugalna sila povijala ga je unazad, kao da visi sa sopstvenog pupka.
     Upinjao se da jasno promisli nasuprot ruci koja ga je ravnomerno pritiskala. Mora da je postojao način da je zaustavi. "Ne možeš..."
     -Aktiviram na signal.-
     "Šta?" Znači, postavila je isti program za određivanje vektora, samo što je njen obeležavao tačku na suprotnoj strani kruga u odnosu na njegovu. Njegovi bipovi dolazili su pravilno, beskorisno, a sada...
     -Spustila sam se na dva procenta- pozva ga ona. -Sada ću da te izbacim.-
     Jurila je naspram ludačkog okretanja zvezda, jedina čvrsta tačka u njegovoj centrifugalnoj vaseljeni, a on je čuo sopstveno ritualno bip, znajući da će njeno doći kratkih pet sekundi kasnije.
     "Čekaj, mora da postoji..."
     -Vreme teče, Karle. Leti brzo!-
     Odlučnim zamahom oslobodila je kabl.
     Osetio je trzaj kao naglo otpuštanje, povratak u slobodni pad. Digavši pogled video je da je pogodila baš kako treba - Halej je visio nad njom, nejasna mrlja.
     A ispod njega, između njegovih razdvojenih čizama, Virdžinija je mahala lagano, ozbiljno. Uzbunio se zbog toga kako se brzo smanjivala, plava tačka koju je gutao zjapeći prostor između usplamtelih sunaca...
     ... pre tri sata. On se otrese sećanja. Trebalo je da nađe način da je predupredi, da lansira nju prema Haleju umesto... ali, jednom kada je načela sopstveno gorivo, bio je zarobljen. Uvek je bila brža od njega, i možda je ovog puta bila u pravu. Moraće sada da pokaže da nije grešila, da se spusti na površinu i nađe letelicu kojom bi mogao da je spase.
     Još bliže, sada. Halej kao da je ispunjavao nebo. Trenuci plavog bleštanja osvetljavali su mu izbrazdano lice. Ždrela tunela bila su zatvorena ledom, zaptivena da bi se ljudstvo iznutra sprečilo da stupi u bitku. Mali laser pokrivao je agro-kupole, izolovao ih.
     Da li bi toliko ljudi stupilo u Sergeovljevu urotu da su shvatili sve posledice njegovog plana?
     Karl je imao mnogo vremena za razmišljanje na povratku. Naravno, korišćenje Zemlje kao mete imalo je više smisla nego Mars, dinamički. Zemljina veća gravitacija biće korisnija, a gušća atmosfera biće bolja za vazdušno kočenje. Ali i dalje će biti potrebno mnogo prolazaka pre nego što se povratnici otresu dovoljno brzine da bi usaglasili orbite ili sleteli.
     A hoće li Zemlja da sedi mirno dok oni jednako budu proletali pored nje, ponovo i ponovo, prolazak za prolaskom? Oh, mogli bi biti zastrašeni jednom - pretnjom kužnim bombama - ali to ne bi potrajalo.
     Neki su prišli Sergeovu zbog toga što su mislili da je to jedini način da se preživi. Kolika god da je cena.
     U ovom slučaju, cena će biti visoka.
     Da bi sprečio Zemljino mešanje, njenu osvetu, Sergeov je morao da je uništi.
     Na način na koji su uništeni dinosauri... olujom s neba. Sergeov je planirao da dovede Haleja kući, pravo u središte.
     Pa? pomisli Karl gorko. Zemlja nam je objavila rat, zar ne?
     Bio je to sofizam na koji je Karl srećom bio imun.
     Nisam u ratu protiv šest milijardi ljudi, šta god da su mi njihove vođe učinile.
     Pošto Halej udari u Zemlju, neće preostati civilizacija vredna pomena. Sergeovi iberi mogli su da manevrišu polako, nemarno, bez mešanja.
     Možda planiraju da postanu bogovi.
     Preko mene mrtvog.
     Boriće se protiv njih, razume se, koliko god to delovalo beskorisno. Ali to mu je bilo daleko od uma dok je površina hitala prema njemu. Želeo je samo jednu stvar - da pronađe meha nosača opremljenog gorivom što je brže moguće i da se ponovo vine u prostor.
     Prevarila me je, obznani on ponovo zvezdama. Molim, oh, molim, neka preživi dok ne stignem do nje!
     Kada je počeo kočenje koje je davno trebalo da usledi, video je da je nekoliko lanserskih jama pocrnelo. Komadi su ležali svuda oko njih, upropaštene oplate cevi izbacivača, jezgra elektromagnetnih sklopova, indukcioni kalemovi...
     Ogromna šteta. Karl oseti mučninu zbog izgubljenog posla. Rad s puno ljubavi sada je uništen.
     A u ušima su mu odzvanjali slavodobitni povici ibera. Dva kraka ibera skupljala su se prema liniji mikrotalasnih bušača. Njihovi lucistički branitelji spustili su se nisko i pokušavali da pokriju napadače nespretnim rog-antenama u obliku trube. Karl je mogao da čuje brze udare iz njih kao ssstttuuuppp ssstttuuuppp ssstttuuuppp preko koma. Plavo-bele perjanice rascvetavale su se tamo gde su mikrotalasi zahvatali led. Pružali su žestok otpor sa poslednjeg uporišta, ali izgledalo je da je sve gotovo.
     Odjednom, Karl uglom oka uhvati novi titraj pokreta. Razilazeći se zrakasto, iza glavnine ibera nailazila je šarolika gomila i hitro se kretala. Nešto manja grupa stuštila se prema liniji ekvatora, koju su iberi sada tek slabo držali. On pojača uvećanje teleskopa. Ko su bili ti?
     Nisu stizali iz dobro čuvanih tunela već iz svežih pukotinama u okolnim udubljenjima. Novi tuneli, pomisli Karl. Organizovani su.
     Širili su se preko zrnastog leda. Prebrojao je desetinu prilika u pripijenim crnim odelima - vrste kakvu nikada ranije nije video - i preko dvadeset drugih, odevenih u neobično, tanko zeleno. Nisu imali grudne oznake tako da nije mogao da kaže sa kojom su sektom, ukoliko su uopšte bili u nekoj.
     Novopridošlice su se borile britkom žestinom, koristeći malo moćno ručno oružje. Napali su ibere iz pozadine i nanosili oštećenja oružju umesto da tragaju za ljudima. Karl je leteo sve bliže i gledao uza sve veće nestrpljenje. Šta se dešava? Iz njegovog koma dolazili su samo povici, nerazumljive naredbe i puckanje statičkih smetnji.
     Ko su ti tipovi?
     Neobične prilike u zelenom i crnom opkolile su jedan lanser, napadajući s ranjive strane. Umesto razornog juriša, koristili su pokrivanje vatrom za manevrisanje, držali glave ibera dole dok su se jedan po jedan premeštali napred. Onda su navalili u jame dok je posada lansera uzalud pokušavala da zaokrene njegovo nespretno ždrelo u susret novom, neočekivanom napadu.
     To nije delovalo savršeno. Laserski impulsi zakačili su neke napadače i prosuli mlazeve krvi u vakuum. Udaljeni lanseri tukli su led udarima kao iz mašinke; pogodili su nekoliko prilika figura i odbacili ih s leda u trajnu, samotnu orbitu oko Sunca. U ledenoj, obuhvatnoj tišini njihov kraj bio je bezličan, presek određenih vektora i momenata, dinamika smrti bila je stvar puke matematike.
     Ali ljudsko srce se takođe računalo, i crna i zelena plima zapljusnu ekvator izbušen jamama. U njegovim ušima odzvanjali su hrapavi pobednički poklici i nekoherentni krici. Iberi su ginuli po rupama u koje su otpuzali za zaklonom.
     Sada se sasvim primakao. Dve prilike ispod njega privezaše grudne oznake, očigledno da bi njihovi vojnici mogli da se okupe oko njih - amblemi mu iskrsnuše u sećanju i on zažmirka od zapanjenosti. Uld-Harad i Ingersol? Istovremeno, on vide da ne nose zelena odela, već da nemaju nikakva odela! Zeleno je bio nekakav hermetični sloj. Halejev životni oblik!
     Oni u crnim odelima ostajali su zajedno. Njihova odela jedva da su bila nešto više od glatkog šlema uz nekakav tanki sloj koji im je pokrivao ostatak mišićavih tela i pokazivao detalje tako razgovetno da je mogao da kaže da su svi mušpkarci i svi neobično slični. Kretali su se uz sklad i brzinu koji su zapanjivali oko.
     Karl potroši poslednje ostatke goriva na kočenje pred grupom transportnih mehova vezanih u blizini Tunela 4. On se zakotrlja i zaustavi u oluji prljavog snega. Nije imao vremena da traži pomoć, znao je da će osoblje u crnom i zelenom - ko god da je to - biti previše zaposleno i uzbuđeno da mu imalo koristi. Bio je umoran, ali meh će pilotirati najvećim delom - ako bude mogao da uspostavi kontrolu nad njime. Ukoliko je ijedan od njih natovaren gorivom i spreman. Ako...
     Kom je bio preopterećen od razuzdane, ustalasane svetkovine, nesvestan bilo čega.
     -Karle? Jesi li to ti?- Bio je to Džefers.
     "Aha. Moram da dobijem meha, brzo!"
     -Sergeov je mrtav. Uld-Haradovi momci sredili su ga s dva udara laserom. Razneli ga i odbacili pravo u svemir. -
     "Dođi ovamo! Ovi mehovi..."
     -I izgleda da nikog ni brigeša da ga vrati.- Džefers se radovao. Onda je primetio uzbuđenje u Karlovom glasu. -Okej, stižem.-
     Moram da uzmem nekog s dovoljno goriva... Ne ovog...
     -Karle.- Ženski glas. On se okrenu da vidi Lani kako se približava sa severa, sa Keokijem Anuenuom i desetinom krupnih Havajaca. -Iberi su zatvorili Klan plave stene, ali našli smo put napolje uz pomoć čudovnjaka, Ingersolovih tipova.-
     Oni su pomogli? Šašavci? Misao se sporo upijala u njega. "Sjajno. Ja... Čuj, pomozi mi da nađem meha koji ima goriva."
     -Gde je Virdžinija? Gledala sam...-
     "Nađi meha!"
     -Okej, pogledaj u spisak. -
     "Šta?"
     -Uspostavili smo kontrolu nad mehovima. Vidiš?-
     Ona mu prenese očitavanje direktno na vizir i on smesta vide kako kodni brojevi dva spremna transportera trepću zeleno. -Evo- reče Lani i odbaci se prema jednome od njih. Lice joj je bilo napeto, ali odlučno iza poprskanog šlema. -Staviću ga u pogon.-
     Karl joj se pridruži, kucnu taster očitavanja stanja meha.
     -Oni crni tipovi, ko su ti?- upita Lani.
     "Ne znam."
     -Ne znaš? Svi smo mislili da mora da ste ih doveli ti i Virdžinija.- Meh zaprede i ožive. Karl je odbacivao pitanja i uzimao kiseonik. Ništa više nije bilo bitno. Ludilo ljudi sada je bilo tek pozadina. Prokleta politika mogla je da čeka.
     Jedan po jedan korak... vreme ističe... ne znam koliko je imala oksija... promisli... svaki korak...
     Karl programira transport za veliki potisak, zdepasti prsti kucali su komande nepromenljivom sporošću. Lani je zahtevala da i ona pođe, a on nije mogao da traći vreme na rasprave. Uzleteli su sa Lani u bočnom sedištu za suvozača.
     Virdžinija je napustila njihov centar mase istom brzinom kao Karl - nešto manje od četiri kilometara u minuti - ali u suprotnom smeru. Rastanak između njih počivao je više od tri sata u prošlosti. To je značilo da će morati da pređe gotovo hiljadu kilometara pod visokim potiskom, a onda da pretražuje svemir za slabim ravnomernim signalom za nalaženje položaja...
     Brzina. Brzina je sada bila jedino bitna.

     Satima kasnije Karl je grubo spustio meha pred uglačani ulaz u Tunel 3. Bio je nasmrt iznuren, ali je imao Virdžiniju. Svet se zamagljeno zaneo kada je sišao, nesiguran od promena ubrzanja poslednjih sati.
     Gotovo tu. Samo je ubaci...
     On se nespretno okliznu na ledu i ispusti je. Lani je pomagala. Sve je bilo magličasto, usporeno kretanje.
     Tek kada su je rukavice uhvatile, otgrle mlitavu figuru u svemirskom odelu od njega, video je ostale. Nosili su crna odela i nisu imali grudne oznake, uz zatvorene šlemove na kojima su se videle samo oči, kroz uske proreze. Prebacivao je sa jednog kom-kanala na drugi, ali oni nisu odgovarali.
     Bili su sablasni, nemi. I identični. Onaj što je nosio Virdžiniju, okrenu se i žustro pohitao prema ulazu u tunel, sada oslobođen leda. Karl se teturao za njim, klizao.
     Niz tunel. Zidovi su klizili poput zastora od kiše dok je gledao, utučen, obamro; puzava mlitavost prikradala mu se u ruke i noge. Davno je prešao tačku kada je prestao da mari za sebe i usredsredio se samo na telo koje je prilika u crnom odelu nosila pred njime. Sve se kretalo sablasnom brzinom i u tišini.
     Prošli su cikliranje u komori, Karl je bio ošamućeno oslonjen o pregradu kada mu je pritisak zapuckao u ušima, svet zvuka vratio se da ga preplavi, šumovi i žamor govora ponovo su se uskovitlali oko njega, posle mnogo sati u balsamovanoj izolaciji. Zateturao se kroz dveri, gurajući u stranu ruke koje su pokušavale da ga uvedu.
     Dvadesetak ranjenika. Medicinari s rukavicama natopljenim krvlju.
     Virdžinija. Moram da vidim... potrebno joj je... moram da...
     Čovek koji ju je nosio blago je položi na med-ležaj. Ekipa je čekala. Oni prikačiše creva za dovod kiseonika, dijagnostičke kablove, skinuše joj svemirsko odelo, sve pod bledom, gleđosanom svetlošću koja je prikazivala beskrvno lice u zastrašujućim pojedinostima, sve užlebljeno i izbrazdano poput obrušenog predela.
     Bujica glasova, tečne reči slivale su se pokraj njega u vrtlozima, bez traga...
     Karl zašepa napred, ne obraćajući pažnju na ruke koje su ga obuzdavale. Moram da budem s njom... moram...
     Čovek pored njega smirujućim pokretom uhvati ga za rame. Karl se polako okrenu. Onda prilika u crnom otpusti glatki šlem, poče da ga odiže, uvuče vazduh i, na stari, poznati način - kinu.