SAUL

     Novo zemljotresno kijanje odjeknu pre nego što je skinuo šlem. Saul žmirkanjem potera tačke ispred očiju. On pokuša da se uzdrži, uz pomoć biofidbeka, da bi zaustavio novo golicanje koje je pretilo da ga natera da ponovo počne. Sada nije bilo vreme da mu se podiže taj njegov smušeni alergijsko-simbiotički sistem. Imao je dovoljno nevolja od obrušavanja - što je izgledalo kao da je bilo daleko danima - a trenutno se računala svaka sekunda.
     Karl Ozborn je žmirkao na njega, njegov ulubljeni, zaprljani, staromodni šlem svemirca visio mu je s jedne ruke. "Ali... ali... bio si mrtav!"
     Saul sleže ramenima. "Bio sam, u izvesnom smislu. Ali kao stari korov, neprestano ponovo ničem." Karl je zasluživao objašnjenje, ali trenutno nije bilo vremena da mu ga pruži. Saul se naže nad Virdžinijino voštanobledo obličje i očita dijagnostičku traku prikačenu za njeno poplavelo grlo. Kiseonični infuzer siktao je dok je radio direktno na njenoj karotidnoj arteriji.
     Ne vredi, shvati on uz mučninu. Oh, Virdžinija...
     I pored zapušenog nosa, jasno je uhvatio zadah požara. Na trenutak, plamenovi su ponovo lizali vekovne kedrove planine Cion.
     Ne! Ne ovaj put!
     U trenutku je znao da postoji samo jedna nada. Došlo je do ovoga, ljubavi moja. Moram da eksperimentišem čak i sa tobom.
     Jedna stvar bila je sigurna. Morao je da se otarasi Ozborna, jer čovek će se sigurno umešati u ono što je Saul sada morao da učini.
     "Ne stoj tu, Karle. Idi gore, brzo. Potreban si Keokiju i Džefersu! Reci Uld-Haradu da ga držim za reč da neće uništavati opremu, samo osnovice lansera, kao što smo se dogovorili."
     "Da uništi... Uld-Harad..." Karl zavrte glavom, očigledno iscrpljen i zbunjen. Iz hrpe nejasnoća dograbio je ono sa prvenstvom i tvrdoglavo se držao toga. "Ne. Ostajem sa Virdžinijom."
     Očajnički, Saul je osećao kako sekunde prolaze. "Išmaele! Jobe!" pozva on. "Vodite zapovednika Ozborna na površinu, smesta. Potreban je tamo. Vodite ga na posao!"
     Karl se okrenu i ukopa, kao da se bori da ostane. Ali snaga mu napusti udove kada je ugledao dva razbacana mladića koji su se okomili na njega - identična i nasmešena osmehom koji je i previše dobro poznavao. "Ne mogu da poverujem", prošapta Karl. "Oni... oni su kloni... tvoji! Ali kako..."
     Siktanje vrata hodnika odseče ostatak Karlovih reči. Saul potrča niz hodnik, noseći Virdžiniju u rukama, grabeći zeleni tepih halejvirida nožnim prstima i hitajući prema jedinom mestu gde je moglo biti šanse da joj spase život.
     Karl ovo nikada ne bi dopustio, pomisli on znajući da ju je čovek voleo - na sopstveni način - isto onoliko koliko i Saul. Potreban je tamo gore, a ono što nameravam da pokušam izbacilo bi me iz AMU.
     On zazvižda šifru koja mu otvori vrata prema Virdžinijinoj laboratoriji i zaroni unutra.

     Dok je Džonfonov dijagnostički program opipavao rubove Virdžinijinog mozga koji je polako odumirao, on skide sa sebe opremu za rad na površini.
     Kombinacija šlema, pojasnog pakovanja i kožne boje bila je jedan od darova sa Fobosa koji je zadržao za sebe. Pre više meseci upotrebio je lažni izgovor da podesi autofabriku na proizvodnju desetine kompleta - dovoljno savremenih modela da opremi svoju desetoricu 'dečaka' i sebe.
     Posle obrušavanja pećine, kada je otkrio da mu je put do površine zatvoren, vratio se i prikupio svoje klonirane replike. Ali neposredno pre nego što će krenuti, stigla je poruka od Sulejmana Uld-Harada. Bivši svemirac ponudio je da povede Saula niz tajne tunele poznate samo njegovom čudnovatom klanu, i da pomogne udarom tamo gde Sergeov najmanje očekuje.
     To jest, za određenu cenu.
     Verovatno smo pobedili delom i zato što smo dobro prestravili ibere nasmrt, razmišljao je Saul dok je nadgledao tok napred i nazad između Džonfona i gospodarice mašina.
     Čudna vojska sledila je Uld-Harada i Ingersola - 'Starog iz pećina' - niz prolaze koje niko drugi nikad nije otkrio, izašla gotovo ispod položaja komande ibera i napala kao armija duhova.
     Deset visokih prilika sablasno crnih tela i zastrašujuća dvadesetina divljeg, živog drveća - nekada ljudi, ali sada simbionata kojima više ni svemirska odela nisu potrebna...
     Saul je shvatao da se mahnito hvata za bilo koju temu - baš bilo koju - samo da ne misli na tužno obličje na mreži. Nije mogao da učini ništa dok mašina ne da izveštaj. Otkrio je da je u nervnoj napetosti stezao šlem od duraplasta između dlanova i načinio istinsko ulubljenje u crnoj lopti.
     Oh, Virdžinija. Drži se, draga. Molim te, drži se.
     Glavni holo pokazivač iznad konzole zatrepta. Pojavi se slika: sestra u uštirkanoj beloj odeći, sa staromodnim stetoskopom oko vrata, ozbiljno je gledala Saula.
     U pravu ste, doktore. Pacijent je klinički prešao tačku sa koje nema povratka. Sinaptičke brzine smanjuju se. Progresivno oštećenje mozga usporeno je, ali ne potpuno zaustavljeno. Gubitak moždane kore će u roku od petnaest minuta uzrokovati brisanje sećanja i ličnosti. Ne postoje poznate mere za ublažavanje.
     Mrtva je, gospodine.
     "Ne! Ona neće umreti! Ukoliko mozak neće da je zadrži, onda ćemo naći neko drugo mesto za nju. Šta je bilo s onom procedurom na kojoj je radila, za potpuno snimanje i upijanje ličnosti?
     Simulacija se namršti.
     Da li želite da konstruišete simulaciju Virdžinije Herbert?
     On zavrte glavom. "Govorim o punom prenosu i upijanju."
     Iza Saula začu se siktanje kada vrata skliznuše i otvoriše se. "Šta se ovde dešava?" Ruka na ramenu okrenu ga ukrug. Karl Ozborn mrštio se i držao pesnicu pod Saulovim licem.
     "Pobegao sam onim tvojim momcima pošto su me izbacili na led. Sišao niz kanal za otpatke. Sada ti postavljam pitanje, Lince. Šta se dešava onde! Zašto Virdžinija nije u bolnici?"
     Čovek je delovao iscrpljeno, besno. Rukavi odela bili su mu otvoreni i lepršali su pored bokova poput neke srednjovekovne odore, zakrpljeni i zaprljani. Mišići su mu pulsirali i Saul je na prvi pogled znao da je Karl na tankoj ivici nasilja.
     "Ovamo", reče on smireno, na najbolji bolnički način. "Drži joj ruku dok joj dam ovaj lek."
     Karl zažmirka. On proguta i pređe na drugu stranu, da podigne Virdžinijin voštani, ledeni ud. "Ti... moraš da je spaseš, Saule. Ne mogu da podnesem da... da..." On obrisa oko slobodnom nadlanicom. "Prevarila me da ja budem onaj koji će biti odbačen nazad. Ja... vratio sam joj se prekasno."
     "Učinio si najbolje što si mogao, Karle." On proveri ampulu sa ćilibarnom tečnošću.
     Karl kao da nije čuo. "Moraš... da je... spaseš."
     "Hoćemo", obeća Saul. I pritisnu ampulu uz Karlovu ruku. Svemirac zažmirka iznenađeno prema njemu na siktanje injektovane droge - sredstvo za umirenje brzog dejstva.
     On se strese, otvori usta kao da će da progovori, ali ništa ne izađe.
     "Dobro", reče Saul i povede ga za ruku do zida. "Sada možeš da ostaneš budan ako to želiš, Karle. Čak i postavljaj pitanja kada nisam zauzet. Ali želim da se opustiš ovde pozadi. Da olabaviš mišiće. Pusti sve ispod vrata da ti spava jedno sat vremena. Potrebno ti je to."
     Karl je optužujuće piljio u njega, ali je ostao tamo gde ga je stavio. Saul se vrati konzoli i glasno progovori mašini.
     "Džonfone, da li je ostvarljivo? Šta je s programom koji sam koristio za prenos sopstvenih sećanja u svoje klonove?"
     Holo tank zatrepta i na njegovo iznenađenje pojavi se lice koje je poznavao nekada davno. Bio je to simulakrum Simona Persela - od šupave kose do tanušnih, ispucalih kapilara na nosu velikog biologa.
     Izgleda kao starija verzija Karla Ozborna.
     Slavne čupave obrve sastaviše se.
     Tvoji kloni su izuzetni, Saule. Nijedan drugi genotip nije podložan tako brzom prisilnom rastu do odrasle jedinke... verovatno usled iste kombinacije faktora koja ti daje imunost na bolesti.
     Program za prenos sećanja koji si koristio može se primeniti samo između gotovo identičnih ljudskih bića. Usmerene rezonance moraju da teku na isti način. Ničiji drugi fenotip ne sledi genotip dovoljno precizno.
     Izgleda nemoguće koristiti taj metod sa bilo kime, izuzev sićušnog dela ljudskih bića. Drugim rečima, prijatelju moj, izgleda da si jedan od nekolicine potencijalnih besmrtnika.
     Saul zinu. Sličnost je bila zapanjujuća. Simon je bio oštar, stvaran. Uglom oka video je da je Karl Ozborn zadrhtao - da li od strahopoštovanja pred ocem - zaštitnikom persela, ili od otkrovenja u vezi sa Saulom, nije bilo jasno.
     "Onda nema vremena. Ti, Džonfone, ti moraš da je upiješ obrnutim smerom, destruktivnim ili ne. Virdžinija je govorila da je to teorijski moguće. Smesta počni."
     Simulakrum klimnu.
     Postojaće površinska sličnost sa bolom.
     Vreme je izmicalo. Očajnički, Saul zareža: "Učini to! Prioritet za vanredno stanje Arhimed!"
     Nastavljam.
     Reakcija je bila gotovo trenutna. Statičke smetnje zatreptaše po svim ekranima. Saul je morao da dohvati Virdžiniju za ruke kada joj se lice iskrivilo a noge počele da se bacakaju. Žile joj se zategoše i ona kriknu kao životinja uhvaćena u klopku.
     Saul je savijao mrežu, pravio improvizovane držače, stezao je podveskama, sa samo jednim ciljem - da spreči da joj se neuralni priključak otrgne sa glave.
     "Ti... kopilane..." začuo je kako govori čovek iza njega. Karlov glas bio je ravan, smiren, kao da govori o vremenu. "Ti... ubijaš je", primećivao je ravno. "Kada bih... mogao da se pokrenem... znaš, rastrgao bih te golim rukama."
     Saul dovrši vezivanje. On pogladi Virdžinijinu kosu i taj dodir kao da ju je malo smirio. Kada se okrenuo na drugu stranu, na očima mu se ispupčila tečnost koja nije htela da kane odatle. "Ukoliko ovo ne bude uspelo, Karle, daću ti svoje grlo, i dopuštenje."
     Oči im se sretoše i Karl neznatno klimnu. Bilo je dogovoreno.
     Virdžinija zaječa. Glavni holo pokazivač prikazivao je rotirajući, bojama šifrovani prikaz čovekovog mozga koji se tu i tamo iskrio kao Sunce po kome se pojavljuju belo usijani plamenovi i pucketave elektromagnetne oluje. Ovo gotovo nimalo nije ličilo na epizodu sa starateljskim paketom, kada je Virdžinijina površinska svest izgubila smer u mreži podataka poremećenoj impulsom. Ovog puta bila je uključena u celokupnosti, njena sećanja, navike, veštine, ljubavi i mržnje.
     Ona.
     Vrata skliznuše, otvoriše se i Lani Ngujen kroči unutra, i dalje u zakrpljenom svemirskom odelu i sa grudnom oznakom. Pogled joj je skakao od Saula, preko Karla, do prilike koja je ječala na mreži.
     Ona ovlaži usne, očevidno nesigurna da li bi trebalo da smeta. Glas joj je bio blag, oprezan.
     "Šta je bilo, Lani?"
     "Um... Klan kristalne pećine upravo se predao. To dovršava stvar. Poslednji buntovnici oterani su u pregradak za spavanje 3, radi obrade." Pogled joj nije napuštao Virdžiniju. "Džefersovi momci osigurali su fabrike i hidro-kupole. Keoki i ljudi plave stene drže prostor na severnom polu, Centralu i sve pregratke za spavanje."
     Lani očevidno nije bila sigurna kome podnosi izveštaj, Karlu ili Saulu.
     "Šta je sa Uld-Haradovim ljudima?" upita Saul, ne skidajući pogled sa pokazivača.
     Ona se strese. Čak i kao saveznici, stvorovi iz Halejevog jezgra pokriveni zelenim očigledno su je i dalje plašili.
     "Sprečio je čudovnjake da ne unište lansere. Ali obaraju im postolja. Džefers je besan, ali svi su previše iscrpljeni od bitke i previše se plaše tih ludaka da bi im se suprotstavili."
     "Pa", promrmlja Saul, "srediće se." Pokazivač se malo smirio. Virdžinijino lice bilo je ponovo glatko, uznemirenost su odavali samo drhtavi vrhovi prstiju i kapljice znoja.
     Lani ispruži kockicu sa snimkom. "Uld-Harad mi je dao ovo da ti predam, Saule."
     Bio je rastrzan. Nije želeo da deli pažnju na dve strane. Ali Virdžinijini životni znaci bili su stabilni... za nekoga ko je već efektivno mrtav.
     On pobeže od te misli. "Pusti ga, molim te."
     Lani ubaci kocku u čitač i jedan bočni pokazivač se osvetli.
     Lice se izmenilo. Crna nijansa i dalje je bila tu, na mestima gde ju je zauzelo meko, udubljeno rastinje koje mu je prekrivalo sve osim očiju, usta i ušiju. Na drugim mestima prekrivka je bila višebojna - ljubičasto, plavo, žuto - ali uglavnom zelena.
     Smeđe oči kao da su plamtele vidovnjakovim dugim, ognjenim pogledom.
     "Saule Lince, nije bilo potrebno da tražiš od Karla Ozborna da me podseća na moje obećanje tebi. Mašine nisu oštećene ništa više nego što su bile u žestini bitke. Mi iz unutrašnjeg leda nemamo potrebe da utičemo na njih na bilo koji drugi način do da im uništimo postolja.
     One se ne smeju ponovo postaviti na ekvatoru, niti igde u blizini. Južni pol je isto tako zabranjen. Nećemo dozvoliti da se primeni ikakvo guranje na ovu pahulju lutajućeg snega ispod pedesete severne paralele."
     "Ali..." Karl zavrte glavom boreći se protiv nekog grča koji je izazvala droga. "Ali to nas sprečava da ostvarimo bilo koji sastanak koji smo razmatrali! U tom slučaju, zašto da se uopšte trudimo...?"
     Zastao je. Nije vredelo raspravljati sa snimkom. Uld-Harad nastavi.
     "Ovaj odlomak, ova krhotina dospela iz dubine vremena, ne treba da igra nikakvu ulogu na teritoriji Vrelog, tamo gde rika entropije zaglušuje čak i glas Božji. Neće biti susreta sa kamenitim svetovima, ili mešanja u planove koje je Svemoćni već napravio za ta mesta..."
     "On ga je otkačio", mislio je Karl. "Potpuno šašav." Ali umuknuo je kada mu je Saul mahnuo da ćuti.
     "Ti, Saule Lince", nastavi Uld-Harad. "Ti si postao mnogi. Možda ćeš čak živeti večno." I dalje ljudske oči nekadašnjeg Afrikanca žmirkale su u čudu. "Zbog čega je to dozvoljeno, ne mogu da zamislim. Ali ne preostaje nikakva sumnja u darove, alatke koje su ti položene u ruke."
     Oči se trznuše naviše. "Možda će odgovor biti pronađen tamo napolju, u Tami koja nas sve očekuje.
     Ali jednu stvar znam - da su moj dug i obaveza prema tebi naplaćeni.
     Ne silazi u dublje dvorane, čak me i ne pozivaj tokom ostatka vremena koje mi je pisano." Uld-Haradovo čelo se nabra. "Jer ne mogu lako da ovladam svojom ljubomorom - ja, koji sam toliko želeo da budem instrument nebeski i otkrio da je On odabrao umesto toga nebitnog nevernika. Koliko god to bilo zaludno, i čak ukoliko mi donese prokletstvo, pokušaću da te ubijem ako - dok sam živ - ikada ponovo siđeš dole u pupak našeg sveta."
     Slika nestade. Saul zavrte glavom i uzdahnu. Dogovor je dogovor.
     On brzo proveri Virdžiniju, onda se ponovo okrenu Lani. "Bolnica", reče on. "Kako stoje stvari?"
     Ona se žmirkajući se vrati u sadašnjost, drhteći. "Um, tvoji... uh... kloni se staraju o stvarima. Dobri su lekari, iako su se od njih ljudi usrali od straha."
     Ona se nasmeši uz oklevanje. "Drago mi je što si živ, Saule."
     "I meni, draga. Objasniću vam kasnije kako se sve desilo. U međuvremenu, bolje se vrati i pomozi Džefersu da sredi popravke. Preživeli svemirci su potrebniji nego ikada."
     "Šta je sa...?" Ona baci pogled prema Virdžiniji. Saul zavrte glavom. Glas mu je bio iznuren, tanak.
     "Spašćemo šta se može."
     Lani pokri usta i tiho zaječa. Onda se okrenu, obgrli Karla i zajeca.
     Karl zatrepta, najpre iznenađeno, zatim u čudu. U poludrogiranom stanju glas mu je bio tih. "Lani, sve će biti u redu... Saul čini sve što može... Reci, reci Džefersu da ću uskoro doći gore."
     Ruke mu se trgoše. Izborio se s obamrlošću toliko da je digao ruke oko nje kao odgovor na njen zagrljaj. "Izdržaćemo", prošapta on i sklopi oči.

     Kasnije, kada je otišla, Karl reče Saulu: "Znaš, ta Lani je baš devojka i po."
     Saul klimnu i bledo se nasmeši. "Dobro da si shvatio."
     Razmišljao je o jadnom Polu, klonu koji je zaostao i izrastao u njegovu gotovo savršenu repliku, osim po umu... Jadno, nevino dete čiji leš je sada počivao na ledu, pored njegova dva brata, poginula tokom borbe.
     Da li treba da žalim kao otac, kao brat, ili kao onaj ko je izgubio deo sebe?
     Uskoro je Karl ponovo koračao i mahao rukama. On priđe kada Saul opsova i naže se nad pacijentkinju.
     Virdžinijino lice se trže. Holo pokazivač poče da pulsira opasnim nijansama, a duboki zlokobni ton zareža. Saul je tiho psovao.
     "Prokleto bilo! Plašio sam se ovoga. Svojevremeno, kada je eksplodirao zemaljski projektil, bio je to samo slučaj gubljenja. Ali sada je od mašine zatraženo da je čitavu upije. A nema dovoljno mesta!"
     "Šta može da se učini?"
     "Ne znam! Ja... ne umem da načinim razliku između holo-bio memorijskih segmenata koji su preneti i onih koji su naprosto odumrli. Nema načina da se napravi popis, zbog toga što je njene ogromne delove mreža podataka već progutala. Ostavljena joj je na milost i nemilost!"
     Oklevao je, onda se popeo na mrežu i podigao sopstveni neuralni priključak.
     "Nema drugog izbora. Idem unutra."
     Karlova šaka dograbi ga na trenutak za ruku. Oči im se sretoše.
     "Pazi se, Saule. Učini najbolje što možeš."
     Saul klimnu. Šake im se stegoše.
     Onda je legao i sklopio oči.