1.

     Stekao sam dovoljno neprijatelja da bi mi prišili nadimak, pomisli Seldon, i premalo prijatelja da bih saznao kako glasi.
     Osećao je istinitost ove pomisli u mrmljavoj energiji gomile. Ispunjen nemirom, išao je putem preko širokih trgova od svoga stana do Strilingovog univerziteta. "Ne vole me", reče.
     Dors Vanabili pratila je sa lakoćom njegov korak, proučavajući lica u gomili. "Ne osećam nikakvu opasnost."
     "Ne zamaraj svoju lepu glavicu mogućnošću atentata... bar još ne."
     "Uh, al' si danas lepo raspoložen."
     "Mrzim ove mere obezbeđenja. Ko ne bi?"
     Pripadnici specijalnih trupa Carstva bili su se rasporedili u, kako je to nazvao njihov kapetan, 'dodirni perimetar' oko Harija i Dors. Neki od njih nosili su bacačke projektore, sposobne da odbiju pun udar teškog oružja. Drugi su i goloruki izgledali dovoljno opasno.
     Njihove skerletne i plave uniforme činile su da se lakše uoče mesta gde je gomila vršila veći pritisak na pokretnu liniju obezbeđenja dok je Hari bez žurbe hodao preko glavnog trga univerzitetskog naselja. Tamo gde je gomila bila najgušća, upadljive uniforme upotrebljavale su golu silu da oslobode prolaz. Čitav prizor izazivao je kod njega akutnu nelagodnost. Specijalci nisu bili čuveni po svojoj taktičnosti, a ovo je, ipak, bio hram smirenosti i učenosti. Bar donedavno.
     Dors mu ohrabrujuće stisnu ruku. "Prvi ministar ne može da šeta okolo bez..."
     "Ja nisam prvi ministar!"
     "Imperator te je odredio da budeš, i to je za ovaj narod dovoljno."
     "Visoki Savet još nije doneo odluku. Dok to ne učine..."
     "Tvoji prijatelji će pretpostaviti najbolje", reče ona blago.
     "Ovi ovde su mi prijatelji?" Hari sumnjičavo prelete pogledom po gomili.
     "Zar ne vidiš osmehe?"
     Bila je u pravu. Jedan od ljudi povika "Živeo profa ministar!" i oni oko njega se nasmejaše.
     "Je l' to moj novi nadimak?"
     "Pa, nije loš."
     "Zašto se tako tiskaju?"
     "Moć privlači ljude."
     "Ali ja sam i dalje profesor!"
     Da bi ublažila njegovu ljutnju, Dors mu se zakikota, po nagonu supruge. "Postoji jedna drevna izreka: 'Ima vremena koja sažižu ljudske duše'."
     "Ah, ti imaš istorijsku mudrost za svaku priliku."
     "Jedna od radosti bavljenja istorijom."
     Neko doviknu: "Hej, ministre matematičaru!"
     Hari reče: "Ni ovaj nije ništa bolji."
     "Navikavaj se na to. Zvaće te i gorim imenima."
     Prošli su pored velikog Strilingovog vodoskoka, i Hari je na trenutak pronašao zaborav u proučavanju visokih lukova vode. Šuštanje i žuborenje prekrilo je graju ljudi, i gotovo da je mogao da zamisli da ponovo živi svoj jednostavan, srećan život. U kome su mu jedine brige bile psihoistorija i gloženja u krugovima Strilingovog univerziteta. Taj udobni, mali svet bio je iščezao, možda zanavek, onog trenutka kada je Klion odlučio da od njega načini figuru u Carskoj politici.
     Fontana je bila raskošna, ali ga je čak i ona podsećala na bezmerje koje je ležalo iza takvih jednostavnosti. Ovde su svetlucavi potočići nesputano prskali, ali je njihov let bio samo trenutan. Vode Trantora tekle su kroz sumorne i mračne cevi, kroz tamne tunele koje su drevni inženjeri prosekli ognjem. Lavirint svežih vodenih arterija i vena otpadnih voda preplitao se kroz večnu utrobu. Ove telesne tečnosti planete prošle su kroz bezbrojne bilione bubrega i grla, ispirale grehove, bile u čašama kada se zdravilo na venčanjima i rođenjima, odnosile krv ubijenih i bljuvotine samrtnih muka. Tekle su kroz svoju duboku noć, ne znajući za čistu, isparljivu radost nezazidanog neba, nikada slobodne od ruke čovekove.
     Bile su zasužnjene. Kao i on.
     Njegova svita stiže do odeljenja matistorije, i njih dvoje se popeše tamo. Dors se vozila podiznom cevi uz njega, i vetar joj se zavodljivo poigravao kosom. Specijalci su ostali u ukočenom, budnom stavu napolju.
     Po ko zna koji put u protekloj nedelji, Hari pokuša da utiče na kapetana. "Slušajte, zaista nije potrebno da deset vaših ljudi sedi tamo napolju..."
     "Dozvolite meni da to procenim, gospodine akademiče."
     Hari oseti bes zbog takvog traćenja. Tada opazi da jedan mladi specijalac odmerava Dors, čiji je uni-kostim, iako ju je potpuno pokrivao, jasno ocrtavao oblik njenog tela. Nešto ga natera da primeti: "Dobro, ali ću vam biti zahvalan ako naučite vaše ljude da gledaju samo tamo gde treba!"
     Kapetan je izgledao iznenađeno. Ošinuo je pogledom drznika i odmarširao do njega da ga izriba. Hari oseti iskru zadovoljstva. Dok su išli prema ulazu u njegov kabinet, Dors reče: "Nastojaću da se oblačim primerenije."
     "Ma ne, glupo sam se poneo. Ne smem da dozvolim da me pogađaju takve tričarije."
     Ona se slatko nasmeši. "Što, meni se baš svidelo."
     "Je li? Što sam bio glup?"
     "Što si bio kavaljer."
     Dors je pre više godina dobila zadatak od Ita Demerzela da ga štiti. Hari pomisli da se toliko navikao na tu njenu ulogu da je prestao da primećuje koliko se to kosi, na dubok i neizgovoren način, sa činjenicom da je ona pored toga i žena. Dors je bila potpuno samodovoljna, ali je imala osobine koje nisu uvek bile u skladu sa njenom dužnošću. To što mu je bila supruga, na primer.
     "Moraću to da radim češće ", reče on šaljivo.
     Ali je ipak osećao žaoku krivice zbog poteškoća koje je pravio specijalcima. Njihovo prisustvo sigurno nije bilo po sopstvenoj volji: bilo je to Klionovo naređenje. Nije bilo sumnje da bi radije bili negde drugde, spasavajući Carstvo, u znoju i krvi, na polju časti.
     Prošli su kroz visoko, zasvođeno predvorje odeljenja matistorije. Hari je u prolazu klimao glavom osoblju. Dors uđe u svoj kabinet, a on požuri u svoj apartman, kao životinja koja se zavlači u jazbinu. Sručio se u fotelju, prenebregavši hitnu holo-poruku koja mu je lebdela na metar ispred lica.
     Nalet vazduha je razveja kada je Jugo Amaril ušao kroz prenosni e-statski portal. Napadni, glomazni portal bio je takođe tu po Klionovoj naredbi. Specijalci su svuda ugradili treperava polja za neutralizaciju oružja. Vazduh je od njih imao nadražujući miris ozona. Još jedno uplitanje stvarnosti, pod maskom politike.
     Jugovo široko lice raspoluti osmeh. "Imam neke nove rezultate."
     "Razveseli me, pokaži mi nešto zapanjujuće."
     Jugo sede na Harijev širok, prazan sto, mlatarajući nogom. "Dobra matematika je uvek istinita i neverovatna."
     "Kako da ne. Ali ne mora da bude istinita kako to običan svet shvata. Ponekad ne govori baš ništa o svetu oko nas."
     "Činiš da se osećam kao prljavi inženjer."
     Hari se osmehnu. "Već si to bio, sećaš se?"
     "Da li se sećam!"
     "Možda bi se radije znojio negde napolju, na postavljanju toplotne izolacije?"
     Hari je pukim slučajem naleteo na Juga, odmah posle dolaska na Trantor, kada su on i Dors bili u bekstvu od agenata Carstva. Bio mu je dovoljan jedan sat razgovora sa Jugom da zaključi da je ovaj neškolovani genije za trans-reprezentacionu analizu. Jugo je imao prirodan dar, nesvesnu lakoću dodira u tom poslu. Od tog trenutka postali su saradnici. Hari je iskreno mislio da je više naučio od Juga nego ovaj od njega.
     "Ha!" Jugo tri puta pljesnu krupnim šakama, pokazavši dobro raspoloženje na dalitski način. "Možeš kol'ko 'oćeš da mi pretiš prljavim terenskim poslovima, ali dok god ih radim u udobnoj kancelariji, biće mi kao u raju!"
     "Bojim se da ću morati da ti prepustim svo dirinčenje." Hari namerno podignu noge na sto. Mada se nije tako osećao, trudio se da bar izgleda opušteno. Zavideo je Jugu na lakoći teškaša.
     "Dužnosti prvog ministra?"
     "Postaje sve gore. Moram ponovo da odem do Cara."
     "Pa, kad si potreban čoveku. Mora da je to zbog tvog muževnog profila."
     "I Dors tako misli. Ja računam da je zbog mog razoružavajućeg osmeha. Bilo kako bilo, neka ne računa da će me imati."
     "Hoće, hoće."
     "Ako me primora da prihvatim položaj, radiću ga tako aljkavo da će me otpustiti."
     Jugo odmahnu glavom. "Nije baš mudro. Neuspešnim prvim ministrima obično sleduje suđenje i pogubljenje."
     "Opet si razgovarao sa Dors."
     "Ona jeste istoričar."
     "Tako je, a mi smo psihoistoričari. Tragači za predvidljivim." Hari podiže ruke u očajanju. "Zašto se to ne ceni?"
     "Zato što u krugovima moći nisu videli korist od toga."
     "Niti će videti. Kada ljudi jednom pomisle da smo u stanju da predviđamo, nikada se nećemo osloboditi politike."
     "Ni sada nisi slobodan", primeti Jugo utešno.
     "Prijatelju dragi, tvoja najgora osobina jeste to što insistiraš da mi smirenim glasom saopštavaš istinu."
     "Više bi voleo da ti je utuvim batinama? To bi duže trajalo."
     Hari uzdahnu. "E, kad bi mišići mogli da pomognu u matematici, ti bi bio još bolji u tome."
     Jugo odbaci tu misao pokretom ruke. "Tu si ti glavni. Ti si čovek od ideja."
     "Pa, tvoj izvor ideja ovaj put nema pojma šta da radi."
     "Nešto će ti već pasti na pamet."
     "Više nikada neću moći da se bavim psihoistorijom!"
     "Ali, kao prvi ministar..."
     "Biće još gore. Psihoistorija će otići..."
     "Neće ona nikuda, bez tebe."
     "Nekog napretka će ipak biti, Jugo. Nisam toliko sujetan da mislim da sve zavisi od mene."
     "Ali jeste tako."
     "Besmislica! Tu ste ti, carska družina i osoblje."
     "Potreban nam je vođa. Vođa koji misli."
     "Pa, možda bih mogao da nastavim da radim ovde u slobodno vreme..."
     Hari se osvrnu po svom prostranom kabinetu i štrecnu se na pomisao da više neće svaki dan boraviti u njemu, okružen alatkama, tomovima i prijateljima. Kao prvi ministar, imaće čitavu manju palatu, ali je za njega to bila samo isprazna, beznačajna ekstravagancija.
     Jugo mu uputi podrugljiv kez. "Dužnost prvog ministra obično se smatra poslom sa punim radnim vremenom."
     "Znam, znam. Ali možda postoji način..."
     Na metar od njegove glave rascveta se holo u punoj prezentaciji. Jedinica u kabinetu bila je programirana da propusti samo poruke najvišeg prioriteta. Hari pljesnu dugme na stolu i prikaz dade crveni četvrtasti okvir slici koja se obrazovala - znak da je njegov filterski lik aktiviran. "Da?"
     U okviru se pojavi Klionova lična sekretarica, u crvenoj tunici na plavoj pozadini. "Pozvani ste", reče žena jednostavno.
     "Uh, čast mi je. Kada?"
     Žena poče da objašnjava, i Hariju odmah bi milo zbog filterskog lika. Službenica je bila veoma svečanog držanja, a on nije hteo da joj se prikaže onakav kakav je, kao uzrujani profesor. Njegov filterski lik imao je pomno sastavljen protokolarni meni. On sam je automatski aktivirao niz gestova telesnog jezika, izrađenih da sakriju njegova prava osećanja.
     "Vrlo dobro, za dva sata biću tamo", zaključi on, sa malim naklonom. Filter će preraditi taj pokret, uobličiti ga prema protokolu carskog osoblja.
     "Sranje!" Pljesnuo je po stolu, i holo se rastopio. "Ode mi dan!"
     "Šta to znači?"
     "Nevolje. Svaki put kad vidim Kliona, eto nevolje."
     "Ne znam, to može da bude prilika da se razjasne..."
     "Hoću samo da me ostave na miru!"
     "Dužnost prvog ministra..."
     "Poklanjam ti je! Zaposliću se kao stručnjak za proračunavanja, promeniću ime..." Hari zastade i suvo se nasmeja. "Ali bih verovatno i u tome zakazao."
     "Slušaj, valjalo bi da promeniš raspoloženje. Ne bi bilo zgodno da iziđeš pred Cara sa tim namrgođenim licem."
     "Hmmm. Pretpostavljam da ne bi. Vrlo dobro... razveseli me onda. Kakve si to dobre vesti pomenuo?"
     "Iskopao sam neke zaista prastare konstelacije ličnosti."
     "Stvarno? Mislio sam da su zabranjene."
     "Jesu." Iskezio se. "Zakoni nisu svemogući."
     "Zaista prastare, kažeš? Potrebne su mi za kalibraciju psihoistorijskih valenci. Mora da su iz ranog Carstva."
     Jugo je blistao od zadovoljstva. "Pre Carstva."
     "Pre... nemoguće."
     "Ali je istina. I neoštećene su."
     "Ko su one?"
     "Neke slavne ličnosti, ne znam tačno po čemu."
     "Zbog čega su sačuvane?"
     Jugo slegnu ramenima. "Nema uporednih istorijskih beleški."
     "Jesu li to autentični snimci?"
     "Sasvim je moguće. Napisani su drevnim mašinskim jezicima, sasvim primitivnim, pa je teško reći."
     "Onda bi mogli da budu... simovi."
     "Rek'o bih. Moguće je da su izgrađeni na snimljenoj bazi podataka, a zatim simovani radi zaokruženosti."
     "Možeš da ih probudiš?"
     "Aha, uz malo truda. Moram da zakrpim programske jezike. Znaš, to je, ovaj..."
     "Protivzakonito. Kršenje koda svesti."
     "Tačno. Momci od kojih sam ih nabavio nalaze se na jednom od svetova nove renesanse, Sarku. Kažu da tamo niko ne poštuje te stare kodove."
     "Vreme je da neke od tih starih gromada konačno padnu."
     "Da, gospod'ne." Jugo se naceri. "Znaš, te konstelacije spadaju u najstarije ikad pronađene."
     "Kako si...?" Hari pusti da pitanje ostane nedovršeno. Jugo je imao mnogo tajanstvenih veza, izgrađenih na njegovom dalitskom poreklu.
     "Bilo je potrebno, ovaj, da podmažem tu i tamo."
     "Tako sam i mislio. Pa, možda je najbolje da ne saznam sve pojedinosti."
     "Tako je. Kao prvi ministar, ne bi valjalo da uprljaš ruke."
     "Ne zovi me tako!"
     "Dobro, dobro. Ti si samo dopisni profesor koji će zakasniti na prijem kod Cara ako ne požuri."