3.

     Probudio se sa glavom punom ideja.
     Hari je bio naučio da leži mirno, licem nadole u paučinastoj mreži e-polja koja mu je pridržavala glavu i vrat u najpovoljnijem položaju u odnosu na kičmu... da pluta... i pusti da se neukroćene misli sudaraju, mešaju, usložnjavaju.
     Ovo je naučio dok je radio na svojoj tezi. Njegova podsvest obavila bi preko noći veliki deo posla, i ujutru je trebalo samo da sasluša rezultate tog rada. Ali to su bili nežni leptiri, koje je bilo najbolje hvatati u finu mrežu polusna.
     On iznenada sede i načini tri hitre beleške na stolu. Škrabotine će biti prosleđene njegovom primarnom računaru, da bi kasnije mogao da ih prouči u kabinetu.
     "Prrrr", reče Dors, protežući se. "Um je već proradio."
     "Mmm", reče on, zureći u prazno.
     "Dođi, vreme je da razbudimo telo pre doručka."
     "Zanima me da li se slažeš sa ovim što mi je upravo palo na pamet. Recimo da..."
     "Akademiče profesore Seldone, nisam raspoložena za raspravu."
     Hari se prenu iz zanosa. Dors odbaci prekrivače i dopusti mu da se divi njenim dugačkim i vitkim nogama. Bila je oblikovana za snagu i brzinu, ali su se ove osobine ispoljavale u primamljivom skladu površina, elastičnih na dodir, mekih i čvrstih u isto vreme. Osetio se istrgnut iz pređašnjeg raspoloženja i povučen u... "Ah, da, buđenje tela. Raspoložena si za druge stvari."
     "Osloni se na učenog čoveka kad hoćeš nešto da nazoveš pravim imenom."
     U vrućem, omamljujućem rvanju koje je usledilo bilo je ponešto smeha, iznenadne strasti i, najbolje od svega, nimalo mesta za misli. Znao je da mu je to najpotrebnije, posle napetosti prethodnog dana, a Dors je to znala još bolje od njega.
     Izišao je iz vaporijuma u miris kafa i doručka iz automata. Preko zida naspram njega promicale su vesti, ali je uspeo da ne obrati pažnju na veći deo toga. Dors iziđe iz svoje kabine, brišući kosu, i sa pažnjom se zagleda u zid. "Izgleda da u visokom savetu i dalje otežu stvar", reče. "Odložili su obredno prikupljanje priloga u korist rasprave o suverenitetu Sektora. Ako Daliti..."
     "Sačekaj da uzmem koju kaloriju."
     "Ali ovo su stvari koje treba da pratiš!"
     "Sve dok ne budem morao, neću."
     "Znaš da ne želim da radiš ništa što bi moglo da bude opasno, ali je u ovom trenutku ludost ne obraćati pažnju."
     "Taktiziranje, ko bi dole, sad je gore - poštedi me toga. Činjenice... to već mogu da prihvatim."
     "Lud za činjenicama, a?"
     "Prirodno."
     "Činjenice umeju da budu nemilosrdne."
     "One su ponekad sve što imamo." Na trenutak je razmislio, a onda je uhvati za ruku. "Činjenice, i ljubav."
     "I ljubav je činjenica."
     "Moja jeste. Opstajuća popularnost zabavnih aktivnosti posvećenih romansi uči nas da to za većinu ljudi ne predstavlja činjenicu, već cilj."
     "Hipoteza, što biste rekli vi matematičari."
     "Može. 'Spekulacija', ako ćemo da budemo tačni."
     On je iznenada zagrli, obuhvati joj rukama stražnjicu i, uz nešto napora koji je pazio da sakrije, podiže je. "Ali ovo... ovo je činjenica."
     "Vidi, vidi." Strasno ga je poljubila. "Ovaj čovek nije samo od pameti."
     Žvaćući hranu, predao se zavodljivim, višečulnim novostima. Kao čovek koji je odrastao na farmi, voleo je obilno da doručkuje. Dors je jela umereno; njene dve vere, umela je da kaže, bile su vežbanje i Hari Seldon - prva je služila da joj očuva snagu za drugu. Hari je svoju polovinu zida uključio na bezbrojna dešavanja na tržištima, pronalazeći tamo tačniju sliku o poslovanju Trantora nego u bučnim hvalisanjima visokog saveta.
     Kao matistoričar, voleo je da prati pojedinosti. Ali već posle pet minuta uzrujano pljesnu po stolu.
     "Ovaj svet je poludeo. Nikakav prvi ministar ih neće spasiti od sopstvene naivnosti."
     "Moja je briga da tebe zaštitim od njih."
     Hari utrnu svoj holo i uze da prati njen, kitnjasti 3D grupacija u visokom savetu. Crvene linije povezivale su ove grupacije sa njihovim saveznicima u donjem domu, i ta slika je predstavljala izluđujuće zamršenu zmijsku jamu. "Ne veruješ, valjda, da će ovo sa mojim imenovanjem za prvog ministra uspeti?
     "Moglo bi."
     "Potpuno su u pravu - nisam za taj posao."
     "A Klion jeste?"
     "Pa, njega su podizali da bude to što jeste."
     "Izbegavaš da odgovoriš."
     "Tačno." Hari je dovršio svoj stejk i načeo sufle od jaja i kuhilija. Bio je ostavio e-stim uključen svu noć da bi poboljšao tonus mišića, i to mu je otvorilo apetit. To, i razveseljujuća činjenica da je Dors shvatala seks kao priliku za telesno vežbanje.
     "Rekla bih da je tvoja sadašnja strategija najbolja", reče Dors zamišljeno. "Da ostaneš matistoričar, visoko iznad čitave zbrke."
     "Tako je. Niko neće ubiti čoveka koji nema nikakvu moć."
     "Ali oni uklanjaju one koji bi mogli njima da zasmetaju u preuzimanju moći."
     Hari nije voleo da misli o takvim stvarima na početku dana. Napao je sufle. Bilo je lako zaboraviti, među aromama pripremljenim da zadovolje njegov dobro proučeni ukus, da je manufakturum načinio njihov obed od otpadnih materija. Jaja koja nikada nisu bila u utrobi ptice. Meso koje se pojavljivalo bez kože, kostiju, hrskavice i sala. Šargarepe bez čvora na vrhu. Manfak za hranu bio je prefinjeno podešen da reprodukuje ukuse, u toj meri da je malo nedostajalo da proizvede pravu, živu šargarepu. Nebitno pitanje da li je njegov sufle stvarno imao ukus pravog suflea, kako bi ga pripremio neki vrstan kuvar, bledelo je pred činjenicom da je njemu bio ukusan - samo je on sudio o tome.
     Tada je shvatio da Dors već nekoliko minuta govori o potezima visokog saveta i da nije čuo ni reč. Davala mu je savete o tome kako da izbegne neizbežne novinare, kako da prima pozive, i o koječemu drugom. U poslednje vreme svi su to radili...
     Hari dovrši hranu, popi kafu i konačno se oseti spreman da se uhvati u koštac sa danom, ali kao matistoričar ministar, a ne ministar. "Ovo me je podsetilo na nešto što je moja majka imala običaj da kaže. Znaš kako da nasmeješ Boga?"
     Dors ga prazno pogleda, otrgnuta iz svoje zanetosti. "Kako da... aha, to je neki vic?"
     "Ispričaš mu svoje planove."
     Ona se sa odobravanjem nasmeja.
     Ispred stana im se ponovo priključila pratnja specijalaca. Hari je osećao da su suvišni. Dors je bila sasvim dovoljna, ali to nije mogao da kaže službenicima Carstva. Na spratovima ispod i iznad njih bilo je još specijalaca, potpun odbrambeni filter. Hari je mahao prijateljima koje je sretao na putu do Strilinga, ali ih je prisustvo specijalaca držalo na prevelikoj razdaljini za razgovor.
     Čekalo ga je mnogo posla u okviru odeljenja matistorije, ali je sledio nagon i dao prednost proračunima. Hitro je pozvao svoje zamisli iz beležnice pored postelje i zagledao se u njih, odsutno šarajući po vazduhu, mešajući simbole kao supu u loncu. To je trajalo više od jednog sata.
     Kada je bio mlad, kruta doktrina školovanja navela ga je da poveruje da je matematika puko snalaženje u određenoj vrsti tričarija, poznavanje načina, neka vrsta složenijeg sakupljanja novčića. Naučiš jednačine i teoreme i onda ih samo spajaš.
     Tek je s vremenom počeo da nazire strukture, visoko iznad svake discipline. Ogromna prostranstva stajala su kao mostovi između raskriljenih topologija i beskonačne složenosti diferencijala, ili jednoličnih stilova teorije brojeva i nestalnog peska analize skupova. Tek tada je video matematiku kao predeo, teritoriju uma po kojoj se moglo lutati i istraživati je.
     Da bi prešao ta prostranstva, radio je u vremenu uma - dugim pasažima neometanog toka u kojima je mogao da se sasvim posveti problemima, zarobljavajući ih kao muve u bezvremenu ambru, obrćući ih pod svojom ispitivačkom svetlošću sve dok ne bi odali tajne.
     Telefoni, ljudi, politika... Sve ga je to vraćalo u stvarno vreme, prekidajući tok njegovih misli, ubijajući vreme uma. Zato je dopuštao Jugu, Dors i ostalima da ga odvoje od sveta bar dok traje jutro.
     
     Ali ovog jutra upravo je Jugo bio taj koji ga je vratio u stvarnost. "'Maš malo vremena?" upitao je, prošavši kroz pucketavo polje na vratima. "Je l' ti se ovaj papir čini u redu?"
     On i Jugo smislili su uverljivo pokriće za projekt psihoistorije. Redovno su objavljivali radove iz nelinearne analize 'društvenih grumenova i čvorova', sporednog polja sa časnom i dosadnom tradicijom. Njihova analiza bila je primenjena na podgrupe i struje na Trantoru, a povremeno i na drugim svetovima.
     Istraživanje je, zapravo, bilo korisno za psihoistoriju, služeći kao pomoćni set jednačina za ono što je Jugo uporno nazivao 'Seldonove jednačine'. Hari je odavno prestao da se jedi zbog ovog naziva, iako je želeo da sačuva ličnu distancu od teorije.
     Uprkos tome što je skoro svaki budan sat provodio u razmišljanju o psihoistoriji, nije hteo da mu ona ostane vizor za posmatranje sveta. Ništa što je ukorenjeno u ličnosti nije moglo da se nada da će uspeti da opiše hordu svetaca i raskalašnika u istoriji ljudskog roda. Bilo je potrebno posmatrati je sa najveće moguće udaljenosti.
     "Vidiš", reče Jugo, čineći da se linije i simboli pretapaju na Harijevom holou. "Uradio sam potpunu analizu dalitske krize. Dobar posao, a?"
     "Ovaj, a šta je dalitska kriza?"
     Jugova iznenađenost bila je potpuna. "Pa, nemamo predstavnike!"
     "Ti živiš u Strilingu."
     "Jednom Dalit, uvek Dalit. K'o što si ti Helikalac."
     "Helikonac. Aha, znači, nemate dovoljno delegata u nižem savetu?"
     "Niti u visokom!"
     "Kodeks dozvoljava..."
     "Kodeks je zastareo."
     "Daliti imaju srazmeran broj..."
     "A naši susedi, Ratananci i Kviponci, urotili su se protiv nas."
     "Kako to?"
     "Dalita ima puno i u drugim sektorima. Ni oni nisu zastupljeni."
     "Tebe zastupa Strilingov..."
     "Slušaj, Hari, ti si sa Helikala. Ti to ne bi razumeo. Mnogi sektori su samo spavaonice, a Dal je narod."
     "Kodeks je postavio propise kojima se omogućava suživot različitih potkultura, etničkih grupa..."
     "Al' ti propisi ne dejstvuju."
     Hari vide po Jugovoj izbočenoj vilici da ovo nije pitanje za lak razgovor. Već je znao ponešto o sve izraženijoj ustavnoj krizi. Kodeks je milenijuma održavao ravnotežu snaga, ali samo uz pomoć inovativnog usklađivanja. Činilo se da ovaj put ima malo uslova za tako nešto. "Tu se slažemo. Dobro, kako se tvoje istraživanje odražava na Dal?"
     "Vidiš, upotrebio sam analizu socio-činilaca i..."
     Jugo je imao nagonsko osećanje za nelinearne jednačine. Uvek je bila prava milina posmatrati njegove velike šake kako seku vazduh, presecajući tačke i mrveći primedbe u prah. A proračuni su mu bili dobri, iako pomalo primitivni.
     Rad na grumenovima i čvorovima nije bio naročito zapažen. Zbog njega su ga neki iz kruga matematičara otpisali kao nadarenog mladog čoveka koji nikada neće u punoj meri razviti svoje sposobnosti. Hariju je to savršeno odgovaralo. Neki matistoričari su nagađali da je njegovo glavno istraživanje ostalo neobjavljeno; prema ovima se ponašao ljubazno, ali im nije dao nikakvu potvrdu da su u pravu.
     "...što znači da je gotovo sigurno da se u Dalu obrazuje grumen pritiska", dovrši Jugo.
     "Naravno da jeste, dovoljno je pogledati holo-vesti da to bude jasno."
     "Pa, da... al' sam ovim dokazao da su verodostojne."
     Hari je sačuvao ozbiljno lice: Jugo je bio prilično osetljiv u ovoj stvari. "Dokazao si jedan od činilaca. Ali u čvornim jednačinama postoje i drugi."
     "Pa, jeste, al' svi znaju..."
     "Ono što svi znaju nije potrebno previše dokazivati. Ukoliko nije pogrešno, naravno."
     Jugovo lice odavalo je borbu osećanja: iznenađenosti, zabrinutosti, ljutnje, povređenosti, nedoumice. "Ti ne podržavaš Dal, Hari?"
     "Naravno da ga podržavam, Jugo." Bilo mu je, zapravo, svejedno. Ali bi bilo suviše grubo reći to otvoreno, s obzirom na to da je Jugo izgledao tako povređeno. "Slušaj, rad je stvarno dobar. Objavi ga."
     "Tri osnovne čvorne jednačine su tvoje."
     "Nema potrebe da to pominjemo."
     "Naravno, kao i dosad. Ali rad će nositi i tvoje ime."
     Nešto zagolica Harijev um, ali je pravi odgovor bio složiti se sa Jugom. "Ako tako hoćeš."
     Jugo se upusti u pojedinosti o objavljivanju, i Hari iskoristi trenutak da osmotri jednačine. Izrazi za predstavljanje u modelima trantorske demokratrije, tablice vrednosti za društvene pritiske, potpuni aparat. Pomalo suvoparno. Ali ubedljivo za one koji su slutili da on krije svoje glavne zaključke... što je, naravno, i činio.
     Hari uzdahnu. Dal je bio zatrovana rana politike. Daliti na Trantoru odražavali su kulturu galaktičke zone Dala. Svaka moćna zona imala je svoje sektore na Trantoru, za širenje uticaja i opšte vršenje pritiska.
     Ali Dal je bio nevažan u razmerama koje je Hari želeo da proučava... krajnje jednostavan, pa čak i beznačajan. Čvorne jednačine koje su opisivale zastupljenost u visokom savetu bile su uprošćeni oblici beskrajno teže zagonetke Trantora.
     Celokupnost Trantora... Svemirskog kazana naroda, zastrašujućeg po veličini, zamršenim vezama, neobjašnjivim slučajnostima, nasumičnim poklapanjima, osetljivim zavisnostima. Njegove jednačine i dalje su bile izluđujuće nedovoljne za ovu školjku sa četrdeset milijardi nemirnih duša.
     A koliko je složenije od toga bilo Carstvo!
     Suočeni sa raspamećujućom složenošću, ljudi teže da pronađu ličnu tačku zasićenosti. Zadovoljavaju se da ovladaju lako shvatljivim međuodnosima, lokalnim vezama i praktičnim pravilima, a onda to guraju, sve dok ne naiđu na zid složenosti koji je predebeo i previsok da bi ga sagledali ili savladali.
     Tu se zaustave. Pređu na rekla-kazala, domunđavanja, čeprkanja... i, na kraju, na kocku.
     Carstvo od dvadeset pet miliona svetova predstavljalo je veći problem i od razumevanja ostatka Vaseljene... jer u Galaksijama izvan njega bar nije bilo ljudi. Slepa, beslovesna kretanja zvezda i gasa bila su dečja igra u poređenju sa zamršenim putanjama ljudi.
     Ponekad se i sam osećao zamoren od tog napora. Trantor je bio sasvim dovoljna glavolomka, sa osam stotina sektora i četrdeset milijardi ljudi. Šta reći za Carstvo, sa dvadeset pet miliona planeta i prosečno četiri milijarde duša na svakoj? Stotinu triliona ljudi!
     Svetovi su saobraćali kroz uska grla prostorno-vremenskih tunela, koja su na neki način ipak pojednostavljivala problem ekonomije. Ali je sa druge strane ovim kanalima, brzinom svetlosti, putovala kultura, informacija bez mase, plaveći Galaksiju razornim talasima. Farmer na Oskatunu znao je da je na drugoj strani galaktičkog diska palo vojvodstvo samo par sati pošto je krv na podu palate počela da poprima smeđu boju.
     Kako uračunati to?
     Bilo je očito da se Carstvo prostire izvan Obzorja Složenosti svakog čoveka ili računara. Tu su bile delotvorne samo jednačine koje nisu pokušavale da obuhvate svaku pojedinost.
     Što je značilo da u razmerama događaja vrednim proučavanja čovek kao jedinka ne predstavlja ništa. Čak i milion ljudi imao je isti značaj kao kap vode koja padne u jezero.
     Hariju je odjednom bilo milo što je psihoistoriju sačuvao u tajnosti. Kako bi ljudi reagovali ako bi saznali da ih on smatra nebitnim?
     "Hari? Hari?"
     Opet je odlutao. Jugo je još bio u kabinetu. "Oh, izvini, razmišljao sam o..."
     "Sastanku odeljenja."
     "Šta?"
     "Sazvao si ga za danas."
     "Oh, ne." Bio je usred proračuna. "Zar ne možemo da pomerimo...?"
     "Čitavo odeljenje? Čekaju te."
     Hari poslušno pođe za Jugom u zbornicu. Tri tradicionalna reda sedišta već su bila popunjena. Klionova patronaža je popunila već ionako po sastavu jako odeljenje, učinivši ga zasigurno... kako se mogu meriti takve stvari?... najboljim na Trantoru. Njegovi članovi bili su stručnjaci u bezbrojnim disciplinama, čak i onima za koje Hari nije bio siguran čime se bave.
     Hari zauze svoje mesto u sredini najvišeg reda, tačno u središtu prostorije. Matistoričari su voleli geometriju koja održava stvarnost, pa su redovni profesori sedeli na kružnoj, uzdignutoj platformi, u foteljama sa širokim rukohvatima.
     U širem prstenu oko njih, nekoliko stepenika niže, nalazili su se vanredni profesori, oni sa katedrom, ali i dalje u srednjem profesionalnom staležu. I njihove stolice bile su udobne, iako bez potpune računarske i holo-funkcije.
     Ispod njih, maltene u jami, bili su profesori bez katedre, na jednostavnim stolicama neudobnog izgleda. Najstariji među njima sedeli su bliže sredini odaje. Na obodu ove grupe nalazili su se instruktori i asistenti, na običnim klupama bez ikakvih računarskih funkcija. Jugo je sedeo tamo, kiselog lica, očigledno se osećajući zalutalo.
     Hari je oduvek smatrao da je bezobrazno, ili smešno, zavisno od raspoloženja, što je jednom od najvrednijih članova odeljenja bio dodeljen tako nizak status. Ovo je bila cena čuvanja psihoistorije u tajnosti. Nastojao je da ublaži Jugovo poniženje time što mu je obezbedio dobar kabinet i druge povlastice. Činilo se da Jugo ne mari mnogo za status, jer se već bio dovoljno uzdigao. I to bez ispita za javnu službu.
     Hari je odlučio da danas napravi mali nestašluk. "Drage moje kolege, zahvaljujem vam na prisustvu. Danas ćemo morati da razmotrimo dosta administrativnih pitanja. Jugo?"
     Žagor. Jugove oči se raširiše, ali potom brzo ustade i pope se na govorničku platformu.
     Uvek je određivao nekog drugog da vodi sastanke, iako ih je kao predsedavajući sam sazivao, birao vreme održavanja i sastavljao dnevni red. Znao je da ga neki od prisutnih smatraju predodređenim za predvodnika, naprosto po sili njegovog dubokog poznavanja istraživačke tematike.
     Bila je to česta greška, zameniti znanje za autoritet. Zapazio je, kad god bi predsedavao, da njegovi stavovi retko nailaze na neslaganje. Da bi se razvila otvorena rasprava, bilo je potrebno da sedi povučeno, sluša i hvata beleške, uključujući se samo u prelomnim trenucima.
     Mnogo godina ranije, Jugo ga je zapitao zašto to radi, a on je na to samo odmahnuo rukom. "Zato što nisam vođa", rekao je. Jugo ga je čudno pogledao, kao da je hteo da kaže Koga ti foliraš?
     Hari se osmehnu za sebe. Neki od redovnih profesora oko njega su gunđali, bacajući poglede prema njemu. Jugo otvori dnevni red, hitro govoreći snažnim, jasnim glasom.
     Hari se zavalio u naslon i posmatrao ozlojeđenost na licima nekih njegovih cenjenih kolega. Mrštenje noseva na Jugov jaki akcenat. Jedan od njih šapnu drugom Dalit! i dobi odgovor Nečuveno!
     Bilo je krajnje vreme da dobiju 'malo po nosu', kako je to njegov otac jednom nazvao. I da Jugo oseti kako izgleda voditi odeljenje.
     Na kraju krajeva, njegova dužnost prvog ministra mogla je da postane još veći teret. Mogao bi mu zatrebati neko da ga zameni.