19.

     "Hodi", reče Milvis i Čarli ustade i pođe za njim u jednu manju prostoriju. Ceo jedan zid, od poda do tavanice, bio je prekriven prorezima iznad kojih su stajali natpisi, pretpostavio je da je to nekakva arhiva; i, Bože sakloni, čak ni ona nije bila u ravnim linijama već u obliku lukova... ali, kad malo razmisli, podsećali su ga na lukove koje je jednom video iznad stola za montiranje u nekoj fabrici, a koje je bio projektovao stručnjak za radni učinak: maksimalni dohvat desne ruke, optimalni dohvat leve ruke, i tako dalje. Na jednom zidu bila je pričvršćena ravna, meka, bela polica - sto za lekarske preglede, glavu dajem ako nije. Milvis je u prolazu blago potapša i ona krenu za njim preko sobe, tonući polako u pod dok ne dospe na visinu stolice, u trenutku kad je bila oko pet stopa od zida. "Sedi", dobaci Milvis preko ramena.
     Čarli plašljivo sede i posmatraše visokog Ledomca kako pogledom prelazi preko etiketa, stojeći ispred arhive. Iznenada, bez i malo oklevanja, posegnu rukom. "Evo ga." Uvuče tanke vrhove prstiju u jedan od otvora i pođe za rukom naniže. Iz otvora stade da se pomalja neka velika slika; bila je široka oko tri stope i gotovo sedam stopa dugačka. Dok je izlazila, svetla u sobi polako su jenjavala a slika postajala sve svetlija. Milvis podiže ruku, pokrenu još jednu sliku, i sede pored Čarlija.
     Soba je sada bila potpuno mračna a slike su blistale od svetlosti. Bile su u boji i prikazivale su Ledomca, spreda i iz profila, obučenog samo u svilenkasti sporan koji je počinjao otprilike jedan inč ispod pupka i padao, postepeno se šireći od vrha, širine dlana, do dna, otprilike na tri inča iznad srednjeg dela butine, gde je dopirao od sredine prednjeg dela jedne noge do sredine prednjeg dela druge. Čarli ih je već bio video, i duže i kraće od ovog, a takođe i crvene, zelene, plave, ljubičaste i snežno bele, ali još nikad nije video Ledomca bez njih. Očigledno da je posredi bio čvrsti tabu, i Čarli nije pravio nikakve primedbe.
     "Sada ćemo napraviti presek", reče Milvis, i volšebno, tako da Čarli Džons nije uspeo da vidi, promeni sliku: blip! i nestade sporana, nestade kože sa tela i pojavi se tanak sloj vezivnog tkiva i jedan deo mišićnih vlakana trbušnog zida. Dugačkim crnim štapom, koji je opet odnekud iskrsnuo, Milvis stade da pokazuje organe i funkcije koje mu je opisivao. Vrh štapa se pretvarao po potrebi u iglu, kružić, strelicu i neku vrstu polu-zagrade, a govor kojim se Milvis obraćao Čarliju bio je jasan, sažet i neposredno rukovođen Čarlijevim pitanjima.
     A Čarli je pitao i pitao! Već odavno je bio prestao da se snebiva i dve njegove najgroznije osobine izbile su na površinu: jedna je bila posledica onog svaštarskog, razularenog i neumornog čitanja i ispitivanja drugih ljudi; druga je poticala od ogromne, zijajuće rupe koju je ona prva ostavila u pozamašnoj količini prikupljenog znanja. Obe su bile daleko gore nego što je do tada mislio, i bio je bar pet do sedam puta pogrešnije obavešten nego što je i u snu pomišljao da može biti.
     Kao što često biva, anatomski detalji bili su strahovito zanimljivi, očaravajući za svakoga ko u sebi ima iole smisla za divljenje, a razlog je bio: genijalni i izvanredni spoj složenosti i delotvornosti, što poseduje svaki živi organizam.
     Pre svega, Ledomci su očigledno imali oba pola, i to u aktivnom obliku. I, pre svega, organ koji se utura bio je ukorenjen duboko unutra u ono što bi se kod Homo sapiensa moglo nazvati vaginalnom dupljom. U dnu ovog organa, sa svake strane, nalazila se po jedna os uteri, koja se otvarala u dva materična kanala, jer Ledomci imaju dve materice i uvek rađaju identične blizance. Pri erekciji falus je u matericu ulazio i izlazio; u stanju opuštenosti bio je potpuno zatvoren u vagini, i sadržavao je makraćnu cev. Parenje je bilo uzajamno - u stvari, drukčije ne bi bilo ni moguće. Mošnice nisu bile ni unutra ni spolja već na površini tela, i ležale su odmah ispod kože u preponama. A u celom organizmu postojala je čudesna reorganizacija živčanih spletova, bar dva nova skupa mišića svinktera, i veoma složena preraspodela lučenja žlezda kakve su Bartolinijeva i Kojperova.
     Kada je bio potpuno, ali sasvim zadovoljan odgovorima, i kad mu više nije padalo na pamet nijedno pitanje, i kad je Milvis iscrpeo sve što je sam mislio da treba da kaže, Milvis kucnu nadlanicom o slike i one otkliziše naviše, nestajući u svojim prorezima, dok se, istovremeno, svetla stadoše polako vraćati.
     Čarli je sedeo nepomično još trenutak. U magnovenju ugleda sliku Lore, svih žena... svih muškaraca. Biologija, priseti se, potpuno bez veze s ovim što se događalo; nekada su se muški i ženski pol označavali astronamskim simbolima za Mars i Veneru... Kako bi, do vraga, ove obeležili? Mars plus ipsilon? Venera plus iks? Saturn okrenut naopačke? Skrenu pogled i uperi ga u Milvisa, trepćući: "Kako li se samo moglo dogoditi, za ime Boga, da čovečanstvo ispadne ovako - kao na bućkalu vatano?"
     Milvis se slatko nasmeja i opet se okrenu prorezima. On (čak i posle ovako očiglednog prikaza anatomije, Čarliju je još bilo lakše da o Milvisu misli kao o 'njemu' - još je to bio najzgodniji prevod bezrodne ledomske zamenice) stade da pretražuje pogledom gore-dole. Čarli je strpljivo čekao novo otkrovenje, ali Milvis nešto ljutito progunđa i ode u ugao, gde stavi šaku na jedan od onih neizbežnih zavijutaka na zidnoj šari. Nečiji glasić učtivo prozbori: "Da, Milvis?"
     Milvis odgovori: "Tedžin, gde ste klasificiarali i stavili preseke Homo sapiensa?"
     Tanki glasić odgovori: "U arhivu, pod Izumrli primati." Milvis se zahvali i priđe banci proreza na drugom zidu. Nađe ono što je tražio. Na njegov poziv rukom, Čarli se podiže i priđe mu, dok ga je klupa poslušno pratila. Milvis pokrenu nekoliko novih slika i sede.
     Svetla potamneše i pogasiše se. Slike zablistaše. "Ovo su preseci Homo sapiensa, muškog i ženskoga, započe Milvis. "A ti si Ledomce malopre opisao kao da su hvatani na bućkalu. Hoću da ti pokažem koliko je, u stvari, malo toga promenjeno."
     Započe prekrasnim izlaganjem o embrionalnom razvoju čovekovih organa za razmnožavanje, pokazujući koliko su slični ti organi kod Ledomca i čoveka pre rođenja, da bi završio dokazujući kako su i kod odraslih slični. Svaki organ muškarca ima svog para, odgovarajući organ u žene. "I kad ne bi poticao iz kulture koja se tako bespoštedno usredsredila na razlike, koje same po sobi nisu naročito velike, bio bi u stanju da shvatiš koliko su one zaista male." (Prvi put je čuo da Ledomac s poznavanjem govori o Homo sapiensu.) Nastavi svoje izlaganje sa slikama neprirodnih pojava. Pokaza mu kako se, samo uz pomoć biohemijskih preparata, na jedan organ može uticati da zakržlja a da drugi i dalje vrši njegove funkcije, iako je i sam, od zametka, ostao nerazvijen. Muškarac može da se dovede dotle da doji dete; na ženi može izrasti prava, muška brada. Pokaza mu da progesteron luče i sasvim normalni muškarci, a testosteron žene, premda u malim količinama. Zatim mu pokaza slike drugih životinjskih vrsta, da bi mu dao priliku da zaključi da se čin razmnožavanja u prirodi obavlja na mnogo različitih načina: pčela matica, koja se spaja s mužjakom visoko u vazduhu i posle toga nosi u sebi materije koje su u stanju da oplode doslovno stotine hiljada jaja i to iz generacije u generaciju; vilin konjic u svom krilatom ljubavnom plesu, u kome oba tanušna tela, dovedena u oblik slova U stvaraju tako reći savršeni krug što se kovitla nad vodama močvara; kod jedne vrste žabe ženka svoja jaja leže u velikim porama na mužjakovim leđima; morski konjić rađa žive mlade; oktopod, kad ugleda svoju dragu, mahne jednim pipkom čiji se vrh odvoji i sam otpliva do ženke koja, ako je voljna prigrli taj vršak, a ako nije, pojede ga. Kad je završio, Čarli je bio spreman da prihvati ideju, imajući u vidu ostale oblike u prirodi - da razlika između Ledomca i Homo sapiensa zaista nije naročito velika niti je nešto, samo po sebi, neuobičajeno.
     Pošto je dobio priliku da sve to prokuva u sebi, upita: "Kako se sve to dogodilo?"
     Milvis odgovori pitanjem: "Koje je biće prvo ispuzalo iz mulja i udahnulo vazduh umesto vode? Šta je prvo sišlo s drveta i uzelo štap da ga upotrebi kao oruđe? Koja je bila ta zverka što je prvi put u istoriji namerno napravila rupu u zemlji i spustila u nju seme? Dogodilo se i tačka. Te stvari se, prosto, događaju..."
     "Ti više od mene znaš o tim stvarima", optuži ga Čarli. "A znaš mnogo i o Homo sapiensu šta ja ne znam."
     Uz jedva primetni prizvuk mrzovolje, Milvis odgovori: "Time se bavi Filos, ne ja. Bar što se tiče Ledoma. A što se tiče Homo sapiensa, meni je rečeno da ti namerno ne želiš da znaš vreme i način njegovog nestanka. Niko ne pokušava da ti uskrati informacije, Čarli Džonse, ali da li ti je ikada palo na pamet da početak Ledoma i kraj Homo sapiensa mogu imati neku uzajamnu vezu? Naravno... ti sam odluči."
     Čarli obori pogled. "H-vala, Milvise."
     "Razmotri to s Filosom. Ako iko može da ti objasni, on je taj. I priznajem", dodade uz širok smešak, "da on bolje od mene zna gde da stane. Uskraćivanje informacija nije u mojoj prirodi. Idi i porazgovaraj o tome s njim."
     "Hvala", ponovi Čarli. "Ho-hoću."
     Milvis još dodade, na rastanku, da priroda, ma kako inače bila raskalašna i stvarala složene i nasledne greške, ipak poštuje jedan jedini princip iznad svih ostalih, a to je kontinuitet. "I ona će sprovesti neprekidno trajanje svih stvari", reče, "čak i kad treba da napravi čudo da bi ga održala."