25.

     Sis žustro priđe Čarliju, glave nagnute malo u stranu. "Dakle, mladi moj istraživaču. Šta to smeraš?"
     "Oprosti mi za ovo", promuca Čarli, "bio sam veoma zbunjen. Sve mi se izmešalo."
     "Dakle, iščačkao si cvet, hm?"
     "Došao sam i - ti si bio, hoću da kažem, nisi bio..."
     Na njegovo iznenađenje Sis ga samo pljesnu po ramenu. "Odlično, odlično; to je upravo jedna od stvari koje sam se spremao da ti pokažem. Ti znaš kako se taj cvet zove?"
     "Znam", reče Čarli, koji je gotovo bio izgubio moć govora. "To je n-neven."
     Sis se proteže mimo njega, pročeprka i izvadi knjigu i upisa ime cveta. "Nema ga u Ledomu", ponosito reče. Klimnu glavom u pravcu vremeplova. "Nikada ne možeš znati šta će ta stvar ispovrteti. Naravno, ti si vrhunski primerak. Ako ti to išta znači, verovatnoća da se stvar s tobom ponovi jednaka je sto četrdeset i tri kvadriliona prema jedan."
     "Hoćeš... hoćeš da kažeš da je to verovatnoća da ću se vratiti?"
     Sis se stade smejati. "Nemoj biti tako ojađen! Ono što staviš unutra, miligram po miligram - a verujem i atom po atom - izvadićeš napolje. To je stvar mase. Možemo potpuno da vladamo onim što turimo unutra. Ali šta će izaći..." on sleže ramenima.
     "Da li dugo traje?"
     "E, to sam se nadao da ću saznati od tebe, ali ti nisi umeo da mi kažeš. Šta misliš, koliko si proveo unutra?"
     "Meni se činilo - godine."
     "Nisu bile godine, umro bi od gladi. S ove strane izgleda samo trenutak. Zatvoriš vrata, uključiš prekidač, otvoriš vrata - gotovo." Mirno uze neven iz Čarlijeve ruke, ubaci ga zajedno s knjigom u otvor i zatvori vrata, gurnuvši ih dlanom. "A sada, da pređemo na stvar. Šta bi ti hteo da znaš? Upozoren sam samo da treba da prekinem u času kad počnu podaci o tome kako je i kada glupavi Homo sapiens prerezao vlastiti grkljan. Oprosti. Nemoj to uzeti kao primedbu koja se odnosi na tebe lično. Gde želiš da počnemo?"
     "Ima toliko..."
     "Znaš šta? Ima stravično malo. Da ti dam jedan primer. Možeš li zamisliti zgradu, grad, da kažemo i celu jednu kulturu, koju energijom napaja jedna jedina tehnološka ideja, električni generator, ili motor, što je u osnovi jedno isto?"
     "Pa, naravno... mogu."
     "I zamisli kako bi to bilo čudno nekome ko nikada nije video nešto slično. Samo s električnom strujom i motorima možeš da vučeš, guraš, greješ, hladiš, otvaraš, zatvaraš, osvetljavaš - manje-više, sve što ti padne na pamet. Je li tako?"
     Čarli klimnu glavom.
     "U redu. Sve su to stvari kojima nešto pokrećeš, jasno? Čak je i toplota oblik kretanja, kad malo bolje razmisliš. E pa, mi ti imamo jednu jedinu stvar koja može sve što može i električni motor, a pored toga još i mnogo što-šta iz oblasti statike. Pronašli smo je i usavršili tu, u Ledomu, i ona je kamen temeljac celokupnog sistema. Zove se 'A -polje'. 'A' je skraćenica za Analog. U osnovi, izum je veoma prost. Naravno, teorija..." odmahnu rukom. "Jesi li ikada čuo za tranzistor?"
     Čarli klimnu. Ovo je bio čovek s kojim si mogao razgovarati samo pomoću vratnih mišića.
     Sis reče: "To ti je tako jednostavan uređaj kako samo može da bude. To ti je najjednostavniji uređaj koji možeš zamisliti. Grudvica materije s tri dovoda. Ubaciš signal u jednu žicu, izađe ti isti signal stostruko uvećan. Ne troši vreme na zagrevanje, nema vlakana da pregorevaju, nema vakuuma koji će vremenom oslabiti i gotovo da ne troši nikakvu energiju.
     Sledeća po redu je tunel-dioda koja, u poređenju s tranzistorom, čini da tranzistor izgleda isuviše složen, pretežak, prevelik i neefikasan, a ovo je još manje i, na prvi pogled, daleko prostije. Ali teorija, Bogo moj! Oduvek sam tvrdio da ćemo jednog dana toliko uprostiti sve to, da ćemo moći da uradimo sve što poželimo s ničim i bez ikakve energije - samo što niko neće biti u stanju da shvati teoriju."
     Čarli, koji je i ranije imao prilike da čuje kako se stručnjaci šale međusobno, učtivo se nasmeši.
     "Dakle: A-polje. Pokušaću da ti objasnim bez mnogo tehnoloških termina. Sećaš se one kašike kojom si jutros doručkovao? Da? Da. Elem, u dršci se nalazi generator sub-minijaturnog polja sila. Oblik polja određuju usmerivači napravljeni od specijalne legure. Polje je toliko sićušno da ga ne bi mogao videti - čak i kada bi bilo vidljivo, što nije - ni pomoću serije od devet elektronskih mikroskopa. Ali ona plava žica je tako konstruisana duž ivice da je svaki njen atom tačni analog subatomskih čestica od kojih se sastoje usmerivači. I iz razloga prostorne prenapregnutosti, s kojom te neću zamarati, jedno analogno polje javlja se unutar omče. Jasno?
     Jasno. To ti je sprava, cigla za građenje složenijih sistema. Sve ostalo što vidiš oko sebe napravljeno je montiranjem takvih cigala. Prozor - i to ti je jedna velika analogna petlja. Dva takva polja drže ovu zgradu - nisi valjda mislio da to radimo molitvama?"
     "Zgrada? Ali - kašika je bila u obliku omče, mogu zamisliti i da je prozor takav isti - ali ne vidim nikakve omče oko ove zgrade. Trebalo bi da stoje tu napolju, zar ne?"
     "Svakako. Imaš oči, ali da bi to video oči ti nisu potrebne. Svakako. Ova ogromna gomila materijala poduprta je na dva mesta sa spoljne strane. I petlje postoje. Ali umesto da budu od legure, ove su od stojećih talasa. Ako ne znaš šta je to stojeći talas neću te time zamarati. Vidiš li ono?" Pokaza prstom.
     Čarli ga je pratio pogledom i ugleda ruševine i ogromnu smokvu.
     "Ono tamo", kaza Sis, "jedan je od podupirača, bolje rečeno, njegov najudaljeniji kraj. Pokušaj da zamisliš maketu ove zgrade koju pridržavaju dva providna trougla od plastike i dobićeš predstavu o obliku i veličini polja."
     "Šta se događa kada se neko sudari s njima?"
     "Nikome se to ne dogodi. Proseci jedan lučni otvor u donjoj polovini tvog plastičnog trougla i videćeš zašto. Ponekad se dogodi da neka ptica naleti na jedan od njih, jadnica, ali izgleda da su većinom u stanju da ih izbegnu. Nevidljivi su zato što im površina, u stvari, nije površina neke materije, već treperavi snop ukrštenih sila na kome prašina ne može da se slegne. I savršeno su providni."
     "Ali... zar se ne savijaju pod teretom? Kašika koju sam koristio ugibala se pod težinom hrane - video sam. I ovi prozori..."
     "Bogami, imaš dobro oko!" pohvali ga Sis. "Vidiš, drvo je materija, cigla je materija, čelik je materija. Po čemu se, dakle, razlikuju? Naravno, po tome od čega se sastoje i kako je to nešto spojeno. Ništa više. Jedno A-polje može se instrumentima podesiti da bude onakvo kakvo želiš - debelo, tanko, nepromočivo, što god hoćeš. Takođe kruto - najkruća stvar koja postoji."
     Čarli pomisli: sve to šljašti dokle god imaš para da platiš račun za struju koja ti drži onu tamo stvar uspravno; ali ne reče to glasno jer u jeziku nije postojala reč za 'račun za struju', čak ni za 'platiti'.
     Pogleda smokvu i začkilji, pokušavajući da vidi stvar koja podupire tu zgradu. "Kladim se da ipak može da se vidi kad pada kiša", reče na kraju.
     "Ne može", odseče Sis. "Ovde ne pada kiša."
     Čarli podiže pogled prema sjajnim oblacima. "Šta je to?"
     Sis mu se pridruži te takođe pogleda naviše. "To što vidiš je unutrašnja strana mehura napravljenog od A-polja."
     "Hoćeš da kažeš..."
     "Tačno to. Sav Ledom je ispod ogromnog krova. Upravljamo temperaturom, vlažnošću; povetarac duva kad mu naredimo."
     "I ne smrkava se..."
     "Mi nikad ne spavamo, čemu bi služilo?"
     Čarli je već bio čuo da je san najverovatnije nešto naknadno stečeno, nasleđeno od pećinskih ljudi koji su silom prilika morali da provode mračni period vremena nepomično čučeći u pećinama, da bi se spasli od mesoždera koji love noću; prema toj teoriji, sposobnost da se u tim periodima izgubi svest i opusti se, postala je faktor preživljavanja.
     Opet pogleda u nebo. "Sis, šta je napolju?"
     "Bolje da to prepustimo Filosu."
     Čarli razvuče usta, ali osmeh mu se ukoči na pola puta. To prebacivanje lopte od jednog stručnjaka drugome kao da se događalo uvek onda kad bi se opasno približio pitanju nestanka ljudske vrste, onakve kakvu je on poznavao.
     "Samo mi još jedno reci, čisto - hm - isto teorijski, Sis. Ako kroz A-polje može da prođe svetlost, onda može da prođe i svaki drugi oblik zračenja, zar ne?"
     "Ne", reče Sis. "Kao što sam ti rekao - mi možemo instrumentima da mu podesimo gustinu, uključujući i potpunu neprovidnost."
     "Aha", reče Čarli. Skrenu pogled s neba i uzdahnu.
     "Toliko o statičkom efektu", hitro upade Sis. Čarli mu je bio zahvalan na uviđavnosti. "Sada: dinamički. Kao što sam već rekao, ovo može da uradi sve što mogu elektro-motor i električna struja uopšte. Hoćeš da pomeriš parče zemlje? Namesti instrumente da dobiješ analogno polje, tako tanko da se može provući između molekula; uguraj ga u padinu brega. Proširi na nekoliko milimetara; izvadi. Dobićeš punu lopatu zemlje, ali lopatu onoliko veliku koliku želiš, i tvoje analogno polje može zatim, zajedno sa zemljom, da odlebdi gde god želiš.
     Sve može na taj način da se uradi. Jedan jedini čovek može da napravi i upravlja kalupima za izlivanje temelja i zidova, na primer, potom da učini da kalupi nestanu. I ne mora se liti od peska i hemijskih materija; pomoću A-polja možeš da homogenizuješ i proizvedeš, zaista, bilo kakav materijal." Kucnu prstom o povijen stub, nalik na beton, pored prozora.
     Čarli, koji je nekada upravljao buldožerom, stade da likuje što je blagovremeno odlučio da će dozvoliti samo da ga tehnologija zadivi ali ne i zbuni. Seti se jednog posla na suvom doku, kad je vozio ugaoni buldožer Alis-Čalmers Ha De četrnaest, natrag u radionicu da bi mu na oštricu zavarili novi ugao, i kako ga je jedan predradnik zaustavio i zamolio ga da zatrpa jedan rov. Dok su mu se radnici s lopatama još sklanjali s puta, on je nasuo i utabao rov dugačak stotinu stopa, onako u prolazu, za svega devedeset sekundi. Za taj posao bi bar šezdesetorica ljudi utrošila najmanje nedelju dana. Ako mu daš odgovarajuću spravu, jedan jedini kvalifikovani radnik može da zameni stotinu, hiljadu, deset hiljada manuelaca. Bilo je teško, ali ne i nemoguće, predstaviti sebi nešto slično Medicinskoj Jedan, visoko četiri stotine stopa, kako je samo tri čoveka izgrađuju za nedelju dana.
     "I sad još nešto o dinamici. Odgovarajuće A-polje može da uradi isto što i rentgenovi zraci kad je u pitanju lečenje raka i izazivanje genetskih mutacija - ali bez opekotina i ostalih propratnih pojava. Pretpostavljam da si zapazio sve te nove biljke?"
     I nove ljude, reče Čarli, ali u sebi.
     "Eno, ona trava napolju. Niko je ne kosi; leži netaknuta, tako kako je vidiš. Pomoću A-polja možemo da prenosimo bilo šta s mesta na mesto, prerađujemo hranu, pravimo tkanine - doslovno sve; a utrošak energije je zanemarljiv."
     "Kakva je to energija?"
     Sis se uhvati za svoj konjoliki nos. "Jesi li ikada čuo za negativnu materiju?"
     "Je li to isto kao antizemaljska materija - gde elektron ima pozitivni naboj a jezgro negativan?"
     "Bogami, iznenađuješ me! Nisam znao da ste vi, ljudi, čak dotle stigli."
     "U redu. A sada, da li znaš šta se događa kada negativna materija dođe u dodir sa normalnom materijom?"
     "Bang! Najveći što postoji."
     "Tako je - celokupna masa pretvara se u energiju. I sada: A-polje može bilo šta da pretvori u analog - čak i najmanju moguću masu negativne materije. Sasvim je dovoljno da pomoću njega napraviš transformaciju s normalnom materijom i da oslobodiš energiju - koliko želiš. Dakle - konstruišeš analogno polje pomoću elektrinog podstrekača. Kad počne da propušta, uspostavlja se veoma prosta povratna sprega i tako ono održava samo sebe, i još ima na pretek energije za druge poslove."
     "Ne pokušavam da se pretvaram da te razumem", nasmeši se Čarli. "Uzimam prosto zdravo za gotovo."
     Sis mu uzvrati osmeh, a onda reče, glumeći strogost: "Došao si k meni da raspravljamo o nauci, ne o religiji." Zatim hitro nastavi: "Hajde, dakle, da time završimo s A-poljem, slažeš se? Slažeš. U stvari, sve sam ovo ispričao da bih naglasio koliko je to polje, samo po sebi, prosta stvar, i može sve da uradi. Kao što sam već rekao - a ukoliko nisam, onda sam imao nameru - ceo Ledom počiva na dve stvari, dve proste stvari, i ovo je jedna od njih. Druga - druga nosi ime nastalo spajanjem dve reči, cerebrostil."
     "Ček da pogodim." Čarli prevede reč na engleski i htede da kaže 'Nova moda mozgova?' ali taj štos nije bio prevodiv na ledomski: 'Stil' je zaista bila reč i pojam na ledomskom jeziku, ali ta reč nije bila ista kao sufiks (na ledomskom) u reči cerebrostil. Ova reč 'stil' imala je značenje slično latinskom stilus, sredstvo za pisanje. "To je nešto čime se može pisati po mozgu."
     "Uhvatio si", reče Sis, "ali ne za dršku... To je, u stvari, nešto po čemu mozak sam piše. Daa... to kažemo ovako. Prvo što radi, prima utiske iz mozga. A može se zatim koristiti - i koristi se - da bi se te stvari utisnule u drugi mozak."
     Čarli se zbunjeno nasmeši. "Bolje da mi prvo opišeš kako izgleda."
     "Samo malčice koloidne materije u jednoj kutiji. Naravno, ovo je preterano uprošćen prikaz. I da istrajem u svojoj grešci preteranog uprošćavanja - kada tu kutijicu priključiš na mozak ona pravi sinaptički zapis ma kog određenog niza pojmova koji se nalaze u mozgu. Verovatno znaš dovoljno o procesu učenja da bi znao da nije dovoljno da se samo nešto ustvrdi da bi se to i usvojilo. Neuk um će prihvatiti moju tvrdnju da se molekuli alkohola i vode uzajamno prožimaju samo, kako ti kažeš, zdravo za gotovo, i ništa više. Ali ako ga postepeno dovedem do tog zaključka, praktično mu to prikažem time što ću izmeriti određenu količinu svakog od ova dva jedinjenja i pomešati ih, tako da se pokaže da je količina tako dobijena manja od prethodne dve, onda stvar počinje da dobija smisao. I da se vratimo još više unazad, pre nego što to počne da dobija smisao, moram biti siguran da um učenika već poseduje pojmove kao što su 'alkohol', 'voda', 'izmeriti' i 'pomešati', i još više, da je dovoljno oslobođen onog neznalačkog opterećenja poznatog pod imenom 'zdrav razum' da bi shvatio da zbir jednakih količina dveju tečnosti treba da bude manji od dvostruke količine prvobitnih delova. Drugim rečima, svakom zaključku treba da prethodi niz logičnih i doslednih zaključaka, koji se zasnivaju na prethodnim posmatranjima i dokazima.
     Cerebrostil, dakle, upija u sebe određene nizove zaključaka iz, recimo, mog uma, i prenosi ih u, kažimo, tvoj um; ali to ne čini prostim prikazivanjem celine, odnosno zaključka; on urezuje u tvoj mozak celokupni niz podzaključaka kojim se dolazi do konačnog mišljenja. To se sve obavlja, tako reći, u magnovenju, i um koji prima treba samo da to poveže s onim što se u njemu već nalazi. A ovo je, uzgred budi rečeno, posao koji zahteva jedno puno radno vreme."
     "Nisam baš siguran da sam..." oklevao je Čarli.
     Sis hladno nastavi. "Hoću da kažem da će, ukoliko se dogodi da se među mnogim dokaznim podacima u mozgu već nalazi jedna logikom stečena tvrdnja - i, zapamti, logika i istina su dve potpuno različite stvari - da se alkohol i voda ne mogu mešati - ta tvrdnja će se sukobiti na kraju krajeva sa svim ostalim tvrdnjama. Koja će preovladati, zavisi od količine istinitih i proverljivih podataka kojima mozak već raspolaže i s kojima će tu tvrdnju uporediti. Najzad (u stvari, đavolski brzo) mozak će odlučiti koja je od te dve tvrdnje pogrešna. Ali kopkaće ga i dalje, sve dok ne utvrdi zašto je pogrešna - drugim rečima, dok ne bude iscrpno uporedio svaki pojedini stupanj logičkog mišljenja, od premise do zaključka, s odgovarajućim stupnjevima kojima se došlo do svih drugih zaključaka na tu temu."
     "Baš lepo nastavno sredstvo."
     "To je jedina zamena neposrednog iskustva za koju znamo", nasmeši se Sis, "i znatno brža. No, želim da naglasim da tu nije reč o nasilnom ulivanju pameti. Neistinu je nemoguće utisnuti u mozak pomoću cerebrostila, bez obzira na to koliko logična bila, jer pre ili posle pojaviće se zaključak koji protivureči već uočenim činjenicama, i sve će se rasturiti. Isto tako, cerebrostil nije nikakav 'ispitivač mozga', koji treba da iskopa tvoje najintimnije tajne. Uspeli smo da odvojimo dinamičke, odnosno, aktivne nizove umovanja od statičkih, to jest onih delova gde se pravi banka podataka. Ako učitelj snimi niz o alkoholu i vodi sve do zaključka, to znači da učenik zajedno s tom lekcijom iz fizike neće primiti i učiteljev životopis i podatke o tome koje voće voli.
     Hoću da to razumeš, jer uskoro ćeš izići među ljude i verovatno ćeš se čuditi otkuda im to obrazovanje. Eto, dobijaju ga pomoću cerebrostila, na časovima koji traju pola sata, jedanput u dvadeset osam dana. I možeš mi verovati na reč da svih preostalih dana provode puno radno vreme povezujući tu novu materiju s već stečenim znanjem - bez obzira na tošta drugo radili pri tom."
     "Voleo bih da pogledam tu spravu."
     "Nemam nijednu pri ruci, ali ti si je već iskusio. Šta misliš, kako bi inače naučio ceo jedan jezik za - pa, recimo, za punih dvanaest minuta?"
     "Ona stvar kao kapuljača u operacionoj sali iza Milvisovog kabineta!"
     "Tako je."
     Čarli promisli još malo, pa reče: "Sis, ako sve to možete da uradite, čemu onda ona besmislica o tome da moram da saznam sve što mogu o Ledomu pre nego što me pošaljete kući? Zašto mi prosto ne prokuvate glavu pod onom spravom još dvanaest minuta i ne prenesete mi podatke na taj način?"
     Sis zatrese glavom, ozbiljna lica. "Želimo da dobijemo tvoje mišljenje. Tvoje mišljenje, Čarli Džonse. Cerebrostil može da ti da istinite podatke, i kad ih dobiješ znaš unapred da su istiniti. A mi želimo da dobijemo informacije kroz instrument koji se zove Čarli Džons, da bi saznali šta je o nama zaključio baš taj Čarli Džons."
     "Čini mi se da hoćeš da kažeš da neću poverovati u neke stvari koje budem video."
     "Ja znam da nećeš. Zar ne vidiš? Cerebrostil bi nam dao reakcije Čarlija Džonsa na istinu. A tvoja vlastita zapažanja daće nam reakcije Čarlija Džonsa na ono što on misli da je istina."
     "A zašto vam je toliko stalo do toga?"
     Sis raširi svoje smirene, vešte ruke. "Orijentišemo se. Proveravamo pravac kojim idemo." I pre nego što je Čarli uspeo da razmisli o tome, ili da ga još nešto upita, požuri se da napravi sažetak svog izlaganja:
     "Kao što vidiš nismo čudotvorci, ni opsenari. Ali nemoj se iznenaditi kad budeš otkrio da mi, uprkos svemu, nismo kultura usmerena ka tehnološkom napretku. Istini za volju, zaista možemo mnogo da uradimo. Ali to činimo pomoću samo dva izuma koja su ti - bar tako mi je Filos rekao - nepoznata: A-polje i cerebrostil. Pomoću njih na prvom mestu rešavamo problem energije - i čovekove i veštački proizvedene - imamo je više nego što ćemo ikada iscrpsti. Na drugom mestu, ono što ti zoveš obrazovanjem više ne zahteva znatan utrošak energije, opreme, nastavnika i vremena. Sve to ljudima oslobađa vreme za druge stvari."
     Čarli upita: "Koje druge stvari, za ime Boga?"
     Sis se nasmeši. "Videćeš..."