30.

     Zver počinje zloslutno, raskrečenim hodom, povijenih pleća, da se približava postelji u kojoj Lepotica drhti u negližeu.
     "Ne povredi me!" viče s italijanskim naglaskom, na šta kamera hitro ubacuje sliku Zveri kako se zaista pretvara u zver, a sve one bubice od krvi i mesa što sede u svojim bubama od čelika i hroma, poređane oko gigantskog platna bioskopa pored autoputa, pokrivaju oči rukama i osećaju kako im krv bubnja u mesu. Čak je i vazduh, prošaran neonskim odsjajima, oko automata za kokice sav natopljen njome i vlažan; ugašeni farovi, red po red, kao da su se izbuljili.
     Kad se kamera približi dovoljno da bi to omogućila, jer prorez između dojki je 'u' kadru, ali bradavice su 'izvan' njega, ogromna šapa zveri uleće u kadar, bolno udara po obrazu koji kao da je od slonovače (muzika, teturava kao da je na raskrečenim nogama, takođe odjekne jednim udarem) i pada dole, ispod okvira slike, na što se čuje cepanje svile. Njeno lice u krupnom planu, četsdeset i tri obojene stope i šest inča od zamršene kose do brade s rupicom, pada unazad, posredstvom kamere ili Zveri same, i pribija se uz satenski jastuk, a na to mračna senka glave Zveri počinje da joj prekriva lice, praćena neumitnom preciznošću tehničara u studiju koji odvrće dugme na pojačalu.
     "Nemoj me povrediti! Nemoj me povrediti!"
     Herb Reil, iza volana, najzad postaje svestan ritmičnog rvanja kraj sebe. Karin čvrsto spava na zadnjem sedištu ali Dejvi, koji je u to vreme obično izvan ovoga sveta, potpuno je budan i razrogačen. Dženet je uhvatila dečaka u polunelzon i drugom rukom pokušava da mu pokrije oči. Dejvi iz sve snage visi na bradi na njenoj ruci; kao na vodoravnoj šipki, i oboje, uprkos snažnoj fizičkoj aktivnosti, žudno pokušavaju da pogledom ugrabe s platna sve što mogu.
     Herb Reil, i sam pogledom žudno grabeći sve što može, dok istovremeno analizira šta se događa, kaže, ne okrećući glavu: "Šta je, pobogu?"
     "Ništa što bi dete trebalo da vidi", sikće ona. Pomalo je zadihana, da li zbog jednog ili drugog podsticaja ne zna se.
     "Nemoj me povrediti!" iz sve snage ciči Ona na platnu, a zatim lice počinje da joj se grči i oči se zatvaraju: "Ah-h-h-h..." zaječi. "Povredi me, povredi me, povredi me..."
     Dejvi strže njenu ruku s očiju: "Oću da vidim!"
     "Da radiš ono što ti se kaže, inače ću..." Herb zapovednički prekida rečenicu, posmatrajući platno. Dejvi zabada zube u majčinu ruku iza šake. Ona tiho cikne i kaže: "Povredi me!"
     Kroz ne manje od sedamdeset stopa super-polihromno tri-i-četvrt-prema-jedan-u-odnosu-na-gledište zvučno objašnjenje, platno hitro i jezgrovito saopštava da su usled jednog ranijeg nesporazuma Ona i Zver, u stvari, zaista i pravosnažno venčani sve vreme, i kada Ona završi da se cepa od strasti i na engleskom jasno i glasno objasni Zveri da je očevidno izvor njihovih preteranosti to što im je ljubav ozakonjena, slika na platnu se rastopi u snažnoj svetlosti i uz treštanje fanfara, ostavljajući publiku da se malaksala i žmirkajući snalazi u stvarnosti, sada i ovde.
     "Nije trebalo da ga pustiš da gleda", kaže Herb prekorno.
     "Nisam. Ali on me je ujeo."
     Nastaje kratka stanka u kojoj Dejviju počinje da sviće pred očima da je uradio nešto za šta treba da bude kažnjen; ne zna kako to da prebrodi i počinje da plače na šta ga teše sladoledom na štapiću i paštetom s račićima. Sladoled, prvobitno na štapiću, postaje problematičan jer klizi s istog. Nakon što ga je neko vreme posmatrao kako mu se sleže po utrnulim ali očevidno toplim vrhovima prstiju i kaplje tačno na prepeglanu ivicu pantalona, Herb rešava problem tako što ga celog strpa Dejviju u usta, usled čega nos počinje da ga boli, i Dejvi tvrdi da su mu uskratili zadovoljstvo. Ali, ipak ne dolazi do krize jer svetla počinju da se gase i platno se osvetljava za novi film.
     "Najzad nešto i za Dejvija", kaže Herb u sledećem trenutku. "Zašto ne puste prvo kaubojac i poštede nam decu gledanja onakve, znaš već šta."
     "Sedi mi na koleno, srce", kaže Dženet. "Vidiš li dobro?"
     Dejvi dobro vidi tuču na ivici provalije, telo kako pada, starca kako leži sav izlomljen na dnu provalije dok se zlikovac naginje nad njim, vidi mlaz guste, svetlocrvene krvi gde izvire iz starčevih usta: "Ja sam... Čak... Čak Frič... pomozi!" Zlikovac se smeje: "Ti si Čak Frič, a? E, to sam hteo da znam!" Vadi kolt četrdeset pet, hici odjekuju, starčevo telo se trza na svaki metak, on ječi u agoniji. Zli kauboj se kezi od zadovoljstva i diže čizmu da je spusti na starčevo lice, samo taj detalj ipak ne ulazi u kadar. No odmah potom možete ga videti kako šutira telo sve dok ne upadne u kanjon.
     Flešbek na nekaldrmisanu ulicu s drvenim trotoarima. Herb kaže zamišljeno: "Da, sutra ću im telefonirati, eto šta ću uraditi, i pitaću ih zašto prvo ne stave kaubojac."