39.

     "Šta je sad na redu, Filose?"
     "Jedan pošten, prodoran pogled na sebe", reče Filos, ali smesta se povuče i ublaži oštrinu svojih reči toplim osmehom. "Mislim, naravno, 'sebe' u kategoričkom smislu. Ne bi želeo da o vrednostima Ledoma sudiš u bezvazdušnom prostoru, zar ne? Mnogo je bolje kad možeš da ga uporediš sa drugom kulturom."
     "Mislim da to već mogu. Na prvom mestu..." ali Filos ga prekide:
     "Možeš?" reče uz takav prizvuk da Čarli smesta umuknu.
     Prelazili su poslednju milju između Dečje Jedan i Naučne Jedan. Čarli reče, pomalo razdraženo: "Mislim da znam dovoljno o svom rođenom narodu da bih..."
     Filos ga opet ironično prekide, rekavši: "Da li?"
     "Dobro, ako se ne slažeš sa mnom", ljutito će Čarli, "izvoli!"
     "Izvoli, šta?"
     "Ispravi moje zablude."
     "To i želim", uzvrati Filos, bez senke uvređenosti i, začudo, bez vređanja s njegove strane. "Upotrebićemo cerebrostil. Brže je, lakše, mnogo detaljnije, i", nasmeši se, "nema upadanja drugome u reč i raspravljanja."
     "Ja ne bih upadao u reč i raspravljao se."
     "Bi. Morao bi. U istoriji čovečanstva nema ničega što se toliko zaobilazi u objektivnom proučavanju kao što je seks. Napisane su bezbrojne knjige o istoriji i o onome što je pokretalo ljude, a da se nijednom rečju ne pominje seks. Čitave generacije, i desetine uzastopnih generacija, okapale su nad tim knjigama i primale ih kao istinu, a neki su tim istim stvarima zatim poučavali druge, na isti način - čak i kada je bio otkriven značaj seksa kao motivacije kod pojedinca, čak i kad je taj pojedinac, u svakodnevnom životu, sav svet tumačio kroz njega, ispunjavao svoje misli i govor aluzijama na seks. Zbog nečega, većina ljudi doživljava istoriju kao zbirku anegdota o nekim nepoznatim ljudima koji su radili tako i tako, ispunjavali te i te želje i ostajali sve vreme volšebno odvojeni od seksualnog ponašanja svoje epohe - ponašanja koje je istovremeno bilo i posledica i uzrok njihovog delanja. Ponašanja koje je proizvelo i istoriju i slepog istoričara... i, pretpostavljam, njegovo slepilo. Ali ovo bi trebalo da ti ispričam tek pošto budeš prošao kroz ceo kurs, a ne pre toga."
     "Mislim", kaza Čarli, pomalo ukočeno, "da bi bolje bilo da pređemo na stvar."
     Zaobiđoše Naučnu Jedan i ukrcaše se na podzemnu železnicu do Medicinske Jedan, i Filos provede Čarlija kroz već poznate vodoravne katakombe i vrtoglave liftove do ogromne zgrade. Uz put prođoše kroz poveću dvoranu, nalik na čekaonicu neke velike železničlce stanice; odzvanjala je tihim mumlanjem korala i blagim gugutanjem ledomskih glasova; Čarlija je posebno iznenadio prizor u kome su dva Ledomca, u potpuno istim ogrtačima, sedela držeći svako po jedno zaspalo dete na kolenima i dojeći ono drugo... "Šta svi oni čekaju?"
     "Čini mi se da sam ti to već rekao - jedanput u dvadeset osam dana svako dolazi ovamo na sistematski pregled."
     "Zašto?"
     "A zašto ne bi? Znaš, Ledom je mali - nemamo još ni osam stotina stanovnika - i svi žive najviše na dva sata hoda odavde. Imamo sva potrebna sredstva i opremu, dakle - zašto ne bi?"
     "Je li to detaljan sistematski pregled?"
     "Veoma."
     Kad su se približili vrhu građevine Filos se zaustavi ispred proreza za vrata. "Stavi dlan - ovde."
     Čarli tako učini i ništa se ne dogodi. Tada Filos stavi svoj dlan i vrata se otvoriše. "Moja lična predostrožnost", reče Filos. "Ovo najviše liči na bravu od svega što ćeš videti u Ledomu."
     "Zašto se zaključavaš?" Čarli je već bio primetio da nigde nema brava, naročito u Dečjoj Jedan.
     Filos pokretom pozva Čarlija da uđe i vrata se zatvoriše, škljocnuvši. "Postoji svega nekoliko tabua u Ledomu," reče on, "a jedan od njih zabranjuje da se veoma opasan materijal ostavlja bez zaštite." On je napola zbijao šalu, Čarli je to znao; ipak, u njegovim rečima bilo je i mnogo zbilje. "U stvari", objasni Filos, "malo koji Ledomac bi se gnjavio ovim", nemarno mahnu rukom ka jedno šest polica s knjigama od poda do tavanice i zidu u vidu mrežašte police, ispunjenom malim, providnim kockama. "Nas daleko više interesuje budućnost, a ništa od ovoga nije više važno. Ipak... upoznaj sebe samog... Neki bi se veoma rastužili kad bi ovako dobro upoznali sebe."
     Priđe mrežastoj polici s kockicama, pogleda u nekakav katalog i izvadi jednu. Bila je ljubičasta i nosila red sitno ispisanih brojeva; on ih proveri u katalogu i priđe niskom otomanu, pa iz niše u zidu, koja se volšebno ukaza, izvadi neki aparat - okruglu kacigu na zglobnoj poluzi. "Cerebrostil", reče. Okrenu ga tako da je Čarli mogao da mu vidi unutrašnjost. Nije bilo ničega sem jedno dvanaestak gumastih kvržica, usađenih u teme kacige. "Nema elektroda, nema igala. I ništa ne boli."
     On uze svoju numerisanu kockicu, otvori komoru pri vrhu kacige, ubaci kockicu, zatvori i pričvrsti poklopac. Zatim leže na otoman, privuče kacigu i navuče je sebi na glavu. Instrument kao da se malo nagnuo, napred pa nazad, tražeći pravo mesto, orijentišući se.
     Prestade da se kreće i Filos se opusti. Nasmeši se Čarliju i reče: "Sad me izvini za trenutak. Zatvori oči podiže ruku i dodirnu dugme na rubu kacige. Dugme ostade utisnuto; ruka mu mlitavo klonu.
     Nastade mrtva tišina.
     Dugme kvrcnu i Filos istog časa otvori oči. Od gurnu kacigu i sede. Nije izgledao ni umoran ni napet. "Nije dugo trajalo, zar ne?"
     "Šta si uradio?"
     Filos pokaza na mali otvor u koji je bio ubacio kockicu. "To je mala disertacija koju sam pripremio o nekim osobinama Homo sapiensa", reče. "Trebalo ju je još malo... popraviti. Postoje neke stvari koje, kažeš, ne želiš da saznaš, a pored toga izmenio sam malo stil jer hoću da dođe tebi od mene, kao pismo, a ne u bezličnom obliku, kao udžbenik."
     "Znači, možeš da vršiš izmene u zapisu, tek tako, ko od šale?"
     "Zahteva malo vežbe i dosta koncentracije, ali da, tako je. Hajde sad ti." Pošto je Čarli još oklevao, gledajući u kacigu, Filos mu se nasmeja. "Hajde. Neće boleti, i za toliko ćeš biti bliže kući."
     Na to Čarli Džons hrabro leže. Filos mu dodade kacigu i pomože mu da je namesti. Čarli oseti kako mu tupi prstići iznutra dodiruju lobanju i učvršćuju se za nju. Kaciga se pomeri i zatim ostade nepomična. Filos mu uze ruku i povede je ka dugmetu. "Pritisni sam kad budeš spreman. Ništa se neće dogoditi dok ne pritisneš." Odstupi za jedan korak. "Opusti se."
     Čarli je gledao u njega. U čudnim, crnim očima nije bilo ni podsmeha ni prevare, samo toplog ohrabrenja.
     On pritisnu dugme.