40.

     Herb prolazi kroz zadnje dvorište, pitajući se kako da pita Smitija za natpis, ili što god da je, zbog koga je Dženet zapenušila, a da mu ipak ne stavi do znanja da je Dženet ljuta.
     Smiti nešto čačka pored leje s nevenom i ugledavši Herba ustaje, stresa prašinu s kolena i rešava problem:
     "Ćao. Dođi časkom. Hoću nešto da ti pokažem. Mislim da će ti podići moral."
     Herb prekorači preko niskog zida i uđe sa Smitom u kuću, pa niz stepenice. Smit ima lepu prostoriju za žurke. Grejalica izgleda kao zvučni stub, a zvučni stub izgleda kao radijator. Mašina za pranje sudova izgleda kao televizor, televizor kao stočić za čaj, bar liči na bar, i sve je to od prirodne jelovine sa čvorovima.
     Iznad bara, u sredini vidnog polja, lepo uokviren i zastakljen stoji veliki natpis krasnopisom koji imitira goticu, tako da mora da se čita polako i zato je još smešnije. To je citat koji sam za sebe tvrdi (sitnim slovima pri dnu) da potiče, nekako neodredeno od 'Srednjovekovnog filosofa':
     DOBRA ŽENA (KAO ŠTO KAŽE JEDAN STARI FILOZOF) SLIČNA JE JEGULJI U VREĆI SA 500 ZMIJA, I AKO ČOVEK BUDE SREĆAN PA IZVUČE BAŠ TU JEGULJU, IZMEĐU SVIH TIH ZMIJA, IPAK ĆE U RUCI IMATI SAMO MOKRU JEGULJU KOJU DRŽI ZA REP.
     Herb je unapred bio spreman da se pridruži Dženetinom negodovanju, ali ovaj natpis ga iznenada razgaljuje i on počinje grohotom da se smeje, dok se Smiti smejulji u pozadini. Onda Herb pita šta Tili kaže na to.
     "Žene", Smiti će, dostojanstveno kao papa, "ne razumeju šalu."