51.

     Čarli Džons otvori vrata i kroz njih prodre blesak svetlosti, srebrnasti sjaj prekrivenog neba i blesak srebrnaste staze odavde do Medicinske Jedan, sa šiljkom ukopanim u zemlju i nagnute, koja mu je ispunjavala vidno polje.
     "Zaboravio si nešto", reče jedan glas. Milvisov.
     Iza Čarlija začu se uzdah iznenađenja. Ne okrećući se on odseče: "Ostani gde si!" Ali istog trena Sutin se progura pored njega, istrča iz vremeplova; mimo prekidača, mimo Milvisa, mimo Grosida, mimo Nejziva, mimo Sisa, i svi oni su zgranuto buljili u nju kad se bacila na Filosa i Frura, koji su ležali jedno do drugog na podu, dlanova uredno pritisnutih o stomak, stopala potpuno opuštenih. Za trenutak mogli su se čuti samo Sutinini teški udisaji; jecaje između njih je prigušila.
     "Ako ste ga ubili", reče najzad Čarli, glasom punim mržnje, "znajte da ste ubili i njihovo dete."
     Nije bilo reči, sem ako se Nejzivov oboreni pogled nije mogao tako tumačiti. Milvis tiho reče: "Dakle?" Čarli je znao da se to odnosi na ono što je prethodno bio rekao.
     "Ništa nisam zaboravio. Zadužio sam Filosa da vam prenese moj izveštaj. Svoja lična obećanja sam održao, ukoliko sam ih uopšte i dao."
     "Filos nije u stanju da prenese tvoj izveštaj."
     "To je tvoje maslo. A šta je s tvojim delom pogodbe?"
     "Mi držimo obećanja."
     "Pa počnite s tim."
     "Prvo nam moraš dati svoje mišljenje o Ledomu."
     Nemam šta da izgubim, pomisli očajnički, ali to ga nimalo ne omekša. Zažmire i reče, birajući svaku reč: "Vi ste najprljaviji čopor polno izopačenih gadova koji je ikad imao toliko zdravog razuma da se sakrije u rupu."
     Kao da žamor prođe kroz njih - u pakretu, ne u zvuku. Najzad: "Šta te je to izmenilo, Čarli Džonse? Do pre nekoliko časova imao si veoma dobro mišljenje o nama. Šta te je promenilo?"
     "Samo istina."
     "Koja istina?"
     "Da nema mutacije."
     "Zar toliko znači to što je sami obavljamo? Zašto je ono što smo mi uradili gore od nekakve genetske slučajnosti?"
     "Baš zato što vi to radite", Čarli duboko udahnu i gotovo pljunu pre nego što je rekao: "Filos mi je ispričao koliko ste vi star narod. Zašto je to što radite zlo? Muškarci žive u braku s muškarcima. Rodoskvrnuće, izopačenosti, ima li nečega trulog a da vi to ne radite?"
     "Da li misliš", učtivo reče Milvis, "da je tvoj stav prema nama drukčiji nego što bi bio stav većine čovečanstva kada bi raspolagali istim informacijama kojima i ti?"
     "Jednoglasno bi me podržali, sto dva odsto", zareža Čarli.
     "A da je bilo mutacije, smatrali bi nas bezgrešnim."
     "Mutacija bi bila prirodna. Možete li to da tvrdite za sebe?"
     "Možemo! Možeš li ti? Može li Homo sapiens? Postoji li više ili manje 'prirodno'? Po čemu je slučajna kosmička čestica koja menja strukturu gena prirodnija od snage čovekovog uma?"
     "Kosmički zrak se povinuje zakonima prirode. Vi ih skrnavite."
     "Homo sapiens je prvi oskrnavio zakon samoodržanja i prirodno odabiranje", mirno reče Milvis. "Reci mi, Čarli Džonse, šta bi uradio Homo sapiens kad bismo mu se pridružili u svetu i uveli ga u naše tajne?"
     "Poubijali bismo vas i zatrli vam seme, sve do poslednjeg čudovišnog derleta", hladno reče Čarli, "a njega bismo zatvorili u kavez. Eto, to je sve što imam da vam kažem. A sad me izvadite odavde."
     Milvis uzdahnu. Nejziv iznenada progovori. "U redu, bio si u pravu, Milvise."
     "Nejziv je sve vreme dokazivao da treba da se pridružimo Homo sapiensu i da mu damo svoje A-polje i cerebrostil. Ja sam smatrao da ćete u tom slučaju postupiti tačno onako kako si ti sad opisao - i da ćete A-polje pretvoriti u oružje, a cerebrostil u aparat za porobljavanje ljudskih umova."
     "Verovatno i bismo, zato da vas zbrišemo s lica zemlje. A sad, čvrkni-der taj tvoj vremeplov."
     "Nema vremeplova."
     Čarlija bukvalno izdadoše kolena. Klečeći se osvrnu i pogleda u veliku srebrnastu loptu.
     "Ti si rekao da je to vremeplov. Mi nismo. Ti si rekao Filosu - on ti je poverovao."
     "Sis..."
     "Sis je samo napravio kulise. Sat s brojčanikom naopačke. Omot sa šibicama. Ali ti - ti si poverovao ono u što si želeo da veruješ. Vi to radite, vi Homo sapiensi. Puštate svakoga da vam pomaže, samo ako vam pomaže da verujete u ono to želite da verujete."
     "Rekao si da ćete me poslati natrag!"
     "Rekao sam samo da ćemo te vratiti u ono isto stanje u kome si bio, i hoćemo."
     "Vi ste... me iskoristili!"
     Milvis klimnu glavom, gotovo veselo.
     "Pustite me odavde", zareža Čarli. "Ne znam o čemu trabunjaš." Pokaza na ožalošćenu devojku. "Hoće i Sutin. Do sada ste mogli bez nje, moći ćete i od sada."
     "Mislim da je to fer", kaza Grosid. "Kada bi želeo da..."
     "Sada! Sada! Sada!"
     "Dobro", Milvis podiže ruku: odjednom kao da svi prestadoše da dišu. Milvis izgovori reč od dva sloga: "Kvesbu."
     Drhtavica protrese Čarlijevo telo od glave do pete i on polako podiže ruke i pokri njima oči.
     Posle nekog vremena Milvis blago reče: "Ko si ti?"
     Čarli skide ruke s očiju: "Kvesbu."
     "Ne boj se, Kvesbu. Sada si opet ono što jesi. Nemoj se više plašiti."
     Grosid zadivljeno prošaputa: "Nisam verovao da to može."
     Sis reče brzo i tiho: "Njegovo ime... post-hipnotička zapovest. On je u stvari... ali Milvis će ti već objasniti."
     Milvis progovori: "Kvesbu, da li se još sećaš misli Čarlija Džonsa?"
     Čovek koji je do tada bio Čarli Džons reče, kao pijan: "Kao... nekakav san ili... ili priča što mi je neko ispričao."
     "Priđi, Kvesbu."
     Pun poverenja, poput deteta, Kvesbu mu priđe. Milvis ga uze za ruku i pritisnu belu lopticu o mladićevu mišicu. Loptica splasnu. Kvesbu se sruči na pod ne pustivši ni glasa. Milvis ga vešto uhvati u padu i odnese ga u stranu, gde su već ležali Filos i Frur. Položi Kvesbua pored njih i pogleda u preplašene, unezverene Sutinine oči.
     "Sve je u redu, malecka", prošaputa Milvis. "Samo se odmaraju. Uskoro ćete opet biti zajedno." Krenu polako, da je ne bi prepao, ali bez oklevanja i dodirnu je belom lopticom.